20 zanimljivosti o beogradskim kafanama

Da se ne lažemo, najzanimljivije je otići u kafanu i uživati u piću, hrani i muzici. Međutim, kako je tradicija srpskih kafana duga, svašta se zanimljivo dogodilo od otvaranja prve kafane na tlu Srbije, pa do danas, kad preovladava koncept „modernih“ kafana.

U našim kafanama su pile najpoznatije ličnosti iz oblasti kulture i umetnosti, u kafanama su nastajali časopisi i romani, počinjale su legendarne ljubavne priče, snimani su kultni filmovi, u njima se svađalo i razbijale su se čaše.

Ovih 20 zanimljivosti o beogradskim ali i srpskim kafanama pokazuju raznolikost i bogatstvo našeg noćnog kafanskog života, kao i to da su kafane već dugo zanimljiv sastavni deo naše tradicije, bilo da se proslavlja, bilo da se tuguje.

  1. Srpska pozorišta su u početku svog razvitka imala „nomadski“ karakter, što znači da se predstave nisu igrale na jednom određenom mestu, kakvo bi bilo zgrada pozorišta. Predstave su se, verovali ili ne, najčešće igrale u kafanama. Taj običaj je ostao čak i kad se izgradilo prvo pozorište u Beogradu. Ista stvar se dogodila sa filmovima. Naime, prvi filmovi su prikazivani upravo u kafanama, jer tada nije bilo izgrađenih bioskopa. Prema tome, možemo reći da su kafane prva pozorišta i prvi bioskopi srpskog naroda.
  2. Jedna legendarna anegdota vezana je za poznatu Srpsku kafanu i glumca Zorana Radmilovića. Kako se u ovoj kafani uvek tražilo mesto više, jednom nije bilo slobodnog mesta za Radmilovića.

    Rešivši da mu ova situacija ne pokvari raspoloženje, seo je ispred toaleta i glumio baba seru. Prisutni su bili oduševljeni ovim, a ova smešna priča je svima ostala u pamćenju i danas se prepričava.

  3. Nisu samo muškarci bili strastveni ljubitelji kafanskog života. Tezu da je u kafani mesto samo muškarcima opovrgava glumica Žanka Stokić, po koju je u Skadarliju dolazila služavka Magda i, kako kažu, prekorevala je zbog dugog ostajanja u kafani.
  4. Jedna od najpoznatijih kafanskih ljubavnih priča svakako je ona između lepe glumice Vele Nigrinove i pisca Janka Veselinovića. Legenda kaže da je Veselinović tugu zbog neuzvraćene ljubavi lečio u kafanama Skadarlije, kao i da je čitav jedan pozorišni komad sa nazivom Đido napisao zbog Vele. Međutim, ona je ostala gluva za njegova udvaranja i na kraju se udala za kompozitora Davorina Jenka.
  5. Kafana Tri šešira koja spada u naše najpoznatije kafane svoj naziv je dobila jer je u prostorijama gde se nalazi nekada bila radionica šešira. Oznaka radionice nije pomerena kada se kafana otvorila, pa je i naziv ostao.
  6. Prva beogradska kafana formirana je 1522. godine, na Dorćolu. Međutim, ne zna se ko je kafanu otvorio, kako je ona izgledala, niti šta se služilo u njoj. Jedino je sigurno da je sa Turcima i koncept kafana došao kod nas.
  7. Najduže aktivna beogradska kafana jeste Znak pitanja. Ova kafana smeštena preko puta Saborne crkve radi od neverovatne 1823. godine. Znak pitanja je čak proglašen za spomenik kulture od velikog značaja.
  8. Kako kafana Znak pitanja postoji vrlo dugo, posećivali su je zanimljivi gosti. Među njima su Vuk Karadžić, Matija Bećković, ali i patrijarh Pavle.
  9. Toma Zdravković je legendarni kafanski pevač. Priča se da je nakon jednog skadarlijskog nastupa sreo devojčicu koja je prodavala cveće te večeri. Međutim, bila je tužna jer nije prodala dovoljno cveća. Toma Zdravković je sav novac od nastupa koji je zaradio te večeri dao devojčici. Inače, Toma Zdravković je želeo da napiše pesmu o Skadarliji, ali ipak za života to nije uspeo da uradi.
  10. Skadarlijske kafane imale su i legendarne pevačice, a ne samo pevače. Jedna od njih je Divna Kostić. Nju je lično Tito pozvao 1965. da na Belom dvoru peva tokom proslave koju je organizovao. Ali to se Divni Kostić nije dopalo, pa je njen odgovor Titu bio da ako želi da je sluša može da dođe u Skadarliju. Da stvar bude zanimljivija, Tito je zajedno sa Jovankom stvarno došao na jedan Divnin skadarlijski nastup.
  11. Kakve bi to kafanske zanimljivosti bile bez mistične i zanosne lepotice? Olga Jančevecka, ruska emigrantkinja, bila je jedna od najpoznatijih beogradskih kafanskih pevačica. Zbog njene lepote izbilo je mnogo tuča i dvoboja.
  12. Da li ste nekad čuli za „skadarlijsko prokletstvo“? Priča se da je za nesrećne ljubavi posetilaca Skadarlije krivo prokletstvo koje su na ovu boemsku četvrt Beograda bacili Romi, nasilno iseljeni iz Skadarlije.
  13. Verovatno ste bar jednom u kafani slušali pesmu „Čuješ, čuješ seko“.

    Ta pesma je posvećena Sofiji Vasiljković, takođe jednoj od poznatih skadarlijskih pevačica. Anonimni pesnik zaljubljen u Sofiju je reči pesme napisao na salveti iz jedne kafane. Kako to obično biva, ljubav mu nije bila uzvraćena.

  14. Tina Ujevića opisuju kao najvećeg hrvatskog boema u skadarlijskim kafanama. Tin Ujević je u jednom intervjuu izjavio:

    „od svih prijestoničkih ulica ostavio bih Skadarliju, Vasinu, jedan deo Poenkareove (današnja Makedonska) i Terazije“.

    Iako su ga proglasili za jednog od najvećih boema Tin je smatra da nije boem. Naime, on kaže:

    Nisam boem. (Jesam li bio?) Boem može biti samo slab pjesnik, slab slikar, slab umjetnik; boemima se smatraju samo takvi koji ne mogu završiti, a često ni početi djelo.“

  15. U kafani Tri šešira 1904. godine pokrenut je dnevni list Politika, a časopis Buktinja u kafani Dva jelena.
  16. Prvi bilijarski sto u Srbiji nalazio se u kafani Znak pitanja 1834. godine.
  17. Čuveni pisac Nečiste krvi, Bora Stanković, na početku XX veka radio je kao kontrolor državne trošarine, i to u skadarlijskoj Maloj pivari.
    Priča se i da je Stanković bio muzički talentovan i da je često umeo da zapeva u kafani.
  18. Iako zvuči prilično neverovatno, u kafani Kolarac organizovan je prvi beogradski sajam knjiga.
  19. Branislav Nušić je o kafanama rekao: „prvi sastanci, na kojima bi se izmenile misli, bili su za kafanskim stolovima“
  20. Stojan Krstić, nekadašnji vlasnik kafane Tri šešira, bio je omiljen jer je umetnicima davao da naručuju „na veresiju“.

    Što bi mladi rekli, je l’ vidite sa kojim se predznanjem ide u kafanu? A ako već i rešite ogroman izbor kafana u Beogradu ovde!

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *