Ovih dana srpska javnost imala je priliku da se iz intervjua, sad već bivšeg guvernera, Dejana Šoškića upozna jasno i glasno sa činjenicom da je javni dug Srbije krajem juna dostigao 54,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Do sada oko teme o visini javnog duga, a posebno u periodu pre majskih izbora, niko od najvažnijih državnih zvaničnika nije jasno i glasno i tačno izjavio ono što su mnogi znali.
Javni dug Srbije poodavno je premašio zakonom utvrđenu granicu od 45 odsto BDP-a.
Na kraju juna bio je oko 15,29 milijardi evra, što znači da je od početka godine povećan za oko 825 miliona evra, objavilo je ranije Ministarstvo finansija. Prošle godine bio je 14,47 milijardi evra, što je bilo 45,1 odsto BDP-a. Na kraju 2010. iznosio je 12,16 milijardi evra, to jest 42,9 odsto BDP-a.
Državni funkcioneri ponekad zaista imaju i potrebu i pravo da određene informacije ne dele sa javnošću, jer je to u nekim slučajevima od interesa za građane i državu. Istina o javnom dugu pak nije tema koja sme da se krije ni od MMF-a, a još manje od sopstvenih građana koji taj javni dug na kraju krajeva putem poreza plaćaju.
Zakonom o Budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010 i 101/2011), u glavi IIB koja nosi naziv „Principi, procedure i pravila odgovornog fiskalnog upravljanja“, jasno je propisano šta je odgovorno ponašanje i zakonska obaveza vršioca najviših državnih funkcija.
U članu 27B navedenog zakona u kojem se obrađuju fiskalna pravila stoji: „Dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 odsto BDP-a.“
Danas smo svedoci da su se navedene zakonske odredbe prekršile, da se visina zaduživanja preko zakonom određenog nivoa meri u stotinama miliona evra. Svedoci smo i namere prethodne vlade Mirka Cvetkovića da tu činjenicu i istinu ne podeli sa javnošću.
Isti Zakon o budžetskom sistemu u članu 27z, koji se odnosi na izuzetne okolnosti, precizno je predvideo koje su to izuzetne okolnosti i procedure kad je moguće odstupiti od zakonom određenih 45 odsto BDP-a kao visini javnog državnog duga.
U navedenom članu piše: „Vlada može samo izuzetno i privremeno da odstupi od fiskalnih principa i pravila utvrđenih ovim zakonom, i to u slučajevima prirodnih katastrofa i eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i pad privredne aktivnosti, o čemu donosi odluku.“
Vlada je dužna da podnese Narodnoj skupštini izveštaj u kome će jasno navesti: 1) razloge za odstupanje od fiskalnih principa ili pravila; 2) mere koje vlada namerava da preduzme da bi ponovo poštovala fiskalne principe ili pravila; 3) vremenski period u kome vlada očekuje da će početi ponovo da se pridržava fiskalnih principa ili pravila.
Vlada dostavlja Narodnoj skupštini izveštaj iz stava 2. ovog člana u roku od trideset dana od usvajanja odluke iz stava 1. ovog člana ili u sledećem godišnjem Izveštaju o fiskalnoj strategiji, u zavisnosti od toga koji slučaj pre nastupi.
Kako nije bilo slučajeva koji omogućuju vladi odstupanje od visine zaduženosti, tako je izostalo i izveštavanje Narodne skupštine i javnosti o istini o visini javnog duga Srbije.
Činjenica je da je danas taj dug znatno viši od zakonom propisanog, činjenica je da je neko na protivpravan način zadužio zemlju, činjenica je da su građani obmanjivani od strane najodgovornijih funkcionera, i činjenica da takvo postupanje ima svoju kvalifikaciju u Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Neko će morati odgovarati shodno zakonu, javni dug Srbije, uostalom, nije samo finansijsko ili ekonomsko pitanje, ono je mnogo kompleksnije, zadire u polje nacionalne bezbednosti, najvažnijih državnih interesa, te stoga, kad već vlada nije informisala javnost o stanju javnog duga Srbije, državno tužilaštvo je pozvano da pruži odgovore javnosti na tu važnu državnu temu od interesa za poreske obveznike, građane Srbije.
Novi komentari
Preporučeni komentari
Nepreporučeni komentari