Po prvi put od osnivanja Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je formirana sa ciljem da pomogne bivšim komunističkim zemljama u procesu tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, akcionari će morati da biraju između više kandidata za ulogu predsednika, pošto ministri finansija Evropske unije nisu uspeli da se dogovore o jedinstvenom kandidatu, prenosi agencija AFP.
"Ne bih spekulisao o izgledima za moj izbor," rekao je Tomas Mirov novinarima početkom ove nedelje.
"Jedina stvar koju vam mogu reći je da su brojne zemlje i ne samo zemlje u kojima EBRD deluje, uputile svoju podršku," rekao je on iz sedišta EBRD-a u Londonu.
Mirov će morati da pobedi četvoricu kandidata kako bi se zadržao na čelu EBRD-a, čijih 65 akcionara bi takođe trebalo da odobre investicije od milijardu dolara za širenje na arapski region.
Posle godina investicija u preduzeća u privatnom sektoru širom pretežno bivših komunističkih zemalja u Evropi i centralnoj Aziji, poput Mađarske, Kazahstana i Rusije, EBRD se posle nemira u arapskom svetu sada fokusirao na Egipat, Maroko, Tunis i Jordan.
U središtu sutrašnje diskusije će se, takođe, naći pitanje šta može biti učinjeno da bi se otklonili rizici daljeg širenja krize evrozone.
Akcionari će takođe "morati da razmotre šta je potrebno učiniti da bi se očuvala stabilnost EBRD-a", dodao je on.
U trci za predsednika te banke naći će se pet kandidata, među njima i Božidar Đelić, ministar u vladama Srbije posle 5. oktobra 2000.
Velika Britanija je prvi put kandidovala svog predstavnika Sumu Čakrabartija, zaposlenog u javnom sektoru.
Nepisano je, međutim, pravilo da funkcija predsednika EBRD-a nikada ne može biti poverena nekome iz Velike Britanije, s obzirom na to da se sedište te banke nalazi u Lononu.
Izvori u evrozoni smatraju da francuski kandidat, vicepredsednik Evropske investicione banke Filip de Fontejn Viv Kurtaz, uopšte nema izgleda da pobedi.
Među kandidatima je i bivši poljski premijer Jan Bjelecki.
Novi komentari
Preporučeni komentari
Nepreporučeni komentari