Evrozona za sada sposobna da pomaže Španiji

Tanjug | ponedeljak, 11.06.2012. | 17:25

Nakon što je Španija, posle Grčke, Irske i Portugalije, stala u red za pomoć Evropske unije, stručnjaci navode da postojeći fondovi evrobloka, bar za sada, mogu da podmire ukupne troškove spasa datih zemalja, koji iznose pola biliona evra

Španija je ovog vikenda zatražila zajam u vrednosti do 100 milijardi evra za spas svojih posrnulih banaka, što je dovelo do rasta svetskih akcija i evra, budući da su Evropa i njen glavni finansijer Nemačka trpeli pritiske sa svih strana sveta da preduzmu akciju da bi sprečili da problemi španskih banaka ne eskaliraju u novu krizu u evrozoni, prenela je agencija AFP.

Pored pomoći Španiji, evrozona je obećala 240 milijardi evra Grčkoj, 85 milijardi Irskoj i 78 milijardi Portugaliji, čime se ukupna suma od početka dužničke krize popela na 503 milijarde evra.

Iako ta suma zvuči astronomski, nju mogu da podnesu postojeći evropski mehanzimi, a da, bar za sada, fiskalno zdrave države, kao što je Nemačka, ne budu primorane da zavuku ruku dublje u džepove.

Analitičari su, međutim, zabrinuti oko toga da li će pomoć koju je zatražio Madrid, a koja trenutno uključuje samo bankarski sektor, biti dovoljna, ili će i samoj Španiji, četvrtoj po veličini privredi evrozone, uskoro biti potrebna pomoć."Spašavanje španskih banaka moglo bi da pomogne toj zemlji da se skloni iz središta krize u evrozoni na neko vreme, ali sumnjamo da je to jedini vid pomoći koji će toj zemlji biti potreban", izjavio je ekonomista firme "Kapital ikonomik" Džonatan Lojns.

Evrozona trenutno ima dva mehanizma za pomoć zemljama u problemima: Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), osnovan u proleće 2010. i Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji treba da počne sa radom 1. jula i koji će biti trajnog karaktera.

EFSF za pomoć državama ima na raspolaganju do 440 milijardi evra, dok kapacitet ESM iznosi do 500 milijardi evra, a dva fonda će, do 2013, funkcionisati paralelno."Ta dva kofera su puna. Prilozi zemalja članica neće se menjati", rekao je ekonomista "Berneberg banke" Holger Šmiding za AFP.

Prema propisima fondova, što je jača određena privreda, to je veća njena izloženost fondu. Nemačka, recimo, garantuje za oko 27 odsto sredstava ESM, Francuska za 20 odsto, Italija za 18 odsto i Španija za 12 odsto.Te garancije omogućavaju EFSF i ESM da se zadužuju na tržištima uz povoljne kamatne stope, a zatim taj novac pozajmljuju prezaduženim zemljama.