"Građani moraju da imaju izabranog lekara kako bi im se u svakom trenutku pružila najbolja moguća zdravstvena zaštita, i kako bi im lekar u svakom trenutku savetom putem telefona ili prijemom omogućio adekvatno lečenje", rekao je ministar zdravlja.
Do sada je 80 odsto građana izabralo svog lekara i na taj način omogućilo za sebe ne samo lečenje, već i preventivne preglede koji podrazumevaju da se u redovnim vremenskim ciklusima konsultuju sa svojim lekarom.
"Cilj je da svaki izabrani lekar ima uvid u zdravstveno stanje svakog svog bolesnika, i da u svakom trenutku bude spreman da mu pruži najoptimalniju moguću ne samo zdravstvenu, već i preventivnu zaštitu", rekao je Stanković.
On je naveo da će onima koji ne izaberu lekara pomoć biti ukazana samo u hitnim slučajevima. Stanković je naglasio da je bitno što je izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju oko 1,7 miliona ljudi dobilo takozvanu proširenu zdravstvenu zaštitu.
On je važnim ocenio i izmene zakonskih propisa koje su omogućile formiranje uprave za skrining karcinoma dojke, karcinoma debelog creva i grlića materice, što podrazumeva kontrolne preglede i preventivne preglede za rizične grupe, kao i formiranje Fonda za retke bolesti koji ove godine iznosi oko 130 miliona dinara.
"U toku je raspodela tih sredstava, koja će biti izvršena na osnovu predloga republičke komisije za retke bolesti, a u dogovoru sa udruženjima bolesnika", kazao je Stanković. Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti doneta je i odredba da se za deficitarne specijalnosti u medicini, kao što su anesteziologija, radiologija, radioterapija, patologija, može skratiti vreme čekanja na specijalizaciju, a protekle godine to je omogućeno za oko 970 lekara.
Govoreći o rešavanju problema u zdravstvu, on je rekao da su uvedene mogućnosti da ustanove koje nisu u dužem vremenskom periodu plaćale zdravstveno osiguranje mogu nakon prve uplate da steknu pravo da se radnicima overe zdravstvene knjižice na tri meseca.
"Redovnom uplatom zdravstvenog osiguranja taj rok se produžava za tri meseca, kasnije za šest meseci, bez obzira da li prethodnih deceniju ili više nisu plaćale zdravstveno osiguranje", objasnio je Stanković. Samo na osnovu neplaćanja zdravstvenog osiguranja radne organizacije, privatnici i drugi pravni subjekti duguju oko 840 miliona evra Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Osvrćući se na problem duga RFZO-a i zdravstvenih ustanova prema dobavljačima i proizvođačima lekova, on je rekao da je Vlada donela zaključak, a da su u međuvremenu neki proizvođači lekova i veledrogerije odustale od dogovora.
Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi kako će se taj problem rešiti u narednom periodu. Stanković je rekao da veliki problem u zdravstvenom sistemu predstavlja to što neke zdravstvene institucije nisu ulagale finansijska sredstva u dužem vremenskom periodu. To se posebno odnosi na institucije koje leče duševno obolele ljude, a koje nisu renovirane i po 50 godina, niti je kupovana nova oprema.
Novi komentari
Preporučeni komentari
Nepreporučeni komentari