Bračna neplodnost i vantelesna oplodnja

Bračna neplodnost, odnosno sterilitet pogađa sve veći broj mladih parova. Savremeni život, stres, promene načina ishrane, zagađenje, kao i mnogo drugih faktora današnjice utiču otežavajuće na pokušaje začeća.

Zbog toga sve više mladih ima potrebu da se ostvare kao roditelji putem vantelesne oplodnje.

Vantelesna oplodnja se sprovodi kroz različite medicinske postupke i po fazama, a podrazumeva preglede, analize, hormonsku terapiju, laboratorijske postupke…

Pod terminom vantelesna oplodnja (VTO) se podrazumevaju medicinski postupci tokom kojih se muške i ženske polne ćelije tretiraju van tela, što za cilj ima začeće.

Vantelesna oplodnja – kada se preporučuje parovima

Na bračnu neplodnost lekari počinju da sumnjaju ukoliko par ne uspeva da postigne začeće nakon što godinu dana ima redovne nezaštićene seksualne odnose.

Ukoliko je par stariji od 35 godina, na bračnu neplodnost lekari počinju da sumnjaju već nakon 6 meseci nezaštićenih odnosa.

Sterilitet se može javiti i kod žena i kod muškaraca. Ponekad i žena i muškarac imaju određenih zdravstvenih problema koji sprečavaju začeće. Na neplodnost kod žene najčešće utiču oštećeni i/ili blokirani jajovodi ili hormonski problemi.

Kod muškaraca se sterilet javlja kao posledica malog broja spermatozoida, izostanka spermatozoida, lošeg kvaliteta spermatozoida.

Ponekad nije moguće utvrditi šta je uzrok bračne neplodnosti. Procenat takvih slučajeva je veliki i kreće se od 5-15%.

Ukoliko je nakon analiza utvrđeno da par pati od bračne neplodnosti, bez obzira da li je utvrđen uzrok steriliteta, preporučuje se pokušaj začeća vantelesnom oplodnjom.

Bračna neplodnost – godine i plodnost

Savremenu porodicu i društvo danas često opterećuje problem bračne neplodnosti. Kada se kaže bračna neplodnost, znači da par ima poteškoća sa začećem. Razlog tome može biti i muški i ženski sterilitet.

Godine u kojima se nalaze ljudi koji pokušavaju da postanu roditelji su takođe bitne. Generalno, reproduktivni organi su funkcionalniji kod mlađih bračnih parova, ali svaki organizam se razlikuje, pa to nije uvek prepreka za ostajanje u drugom stanju.

Stopa uspešnosti ostajanja u drugom stanju vantelesnom oplodnjom kod žena u tridesetim godinama iznosi 30%. Nakon četrdesete godine procenat naglo opada, pa on iznosi samo 5%.

Zašto je vantelesna oplodnja ponekad neuspešna

Vantelesna oplodnja često nije uspešna iz prvog pokušaja, a ponekad ni iz prvih nekoliko. To donosi razočaranje i potištenost paru koji pokušava da se ostvari u ulozi roditelja. Ponekad oni zbog toga bivaju i demoralisani.

Kako pokazuju iskustva obučenih timova lekara koji se bave vantelesnom oplodnjom, do začeća najčešće ne dolazi zbog neodgovarajuće genetske konstitucije embriona. To se može desiti i u slučajavima kada je prethodno morfološki nalaz bio uredan. Skoro u 80% slučajeva vantelesne oplodnje je ovo razlog. Kod žena koje su starije od 40 godina embrion je neadekvatan skoro u 90% slučajeva.

Danas se pre same implantacije ploda gotovo uvek rade genetski skrininzi, čiji je cilj da se na vreme uoče sve eventualne i potencijalne nepravilnosti.

Ponekad je i fiziološki razlog uzrok za neuspešnu vantelesnu oplodnju. To može biti neprijemčivost materice za prijem embriona. I ta prepreka se može uočiti pre samog postupka, tokom zakazanih pregleda.

Upravo zbog toga samoj proceduri vantelesne oplodnje prethode brojna ispitivanja, razgovori, pregledi, analize…