Delo koje služi (samo)spoznaji – Božanstvena komedija

Pakao je delo sa kojim se svi susretnu u tinejdžerskim godinama, dok se Čistilište i Raj nekako neopaženo „provuku“ u izboru dela koja se čitaju i tumače u srednjim školama. Međutim, ruku pod ruku, ova tri dela sastavljaju klasik svetske književnosti poznat kao Božanstvena komedija.

Božanstvenog u njoj mnogo, komičnog teško, ali delu koje je prepuno alegorija, metafore, pa čak i hiperboličnih opisa i dešavanja, takav naslov sasvim odgovara.
Početkom 14. veka, Dante Aligijeri pruža svetu delo koje menja mnogo toga. Od shvatanja života, okoline, celokupnog sveta, do njegovog uređenja i potrebe da se suprotstavi svemu onome šta nije bilo dobro, a šta je mračni Srednji vek sa sobom doneo pod protektoratom crkve i pape, kao osobe koja je htela da zavlada svojim mislima, stavovima i čak primoravanjima. Zato je, između ostalog, Božanstvena komedija delo koje vodi spoznaji sveta, ali i samospoznaji, jer čovek upoznajući suštinu svog bića za njega onda može i da se izbori. Šta tačno dovodi to spoznaje?

Obilje informacija u delu

Književnost srednjeg veka i uopšte perioda pre i posle njega, kao uostalom i savremeno doba, od kvalitetnog pisca i književnika zahtevali su i zahtevaju da mnogo zna. To veliko znanje je opšte prirode, tiče se istorije, filozofije, religije, prirodnih i društvenih nauka, svega onoga šta je svet pružio i šta je čovek otkrio. Što više znanja, to je delo bogatije, a znanje se upravo u Srednjem veku ispoljavalo kroz davanje činjenica u samom delu. Tako Božanstvena komedija obiluje informacijama, poput neke enciklopedije u stihu, iz istorije, mitologije, filozofskih i religioznih predstava. Samim čitanjem, čitalac dobija širu sliku i šire shvatanje predstave sveta, postojanja sveta, postaje daleko više opšte informisan, a sa većim znanjem otvara se i put kvalitetnijoj i potpunijoj samospoznaji.
Veliko znanje je to koje vodi istini, pa je tako i Dante Aligijeri uz veliko znanje išao ka spoznaji sveta i samospoznaji sebe, što se dešava i čitaocu ovog dela, jer sve to i Dantea navodi da otkrije sve mane sveta kojem je pripadao i sve mane koje je otkrio, ne prezajući ni od koga.

Rušenje kontroverze

Rušenje stereotipa, kontroverze, nepoštovanje cenzure i zabrana najvažnija su spoznaja koju je Dante Aligijeri ostvario i koju je preneo na papir dok je Božanstvena komedija pisana. Njegovo delo, sa veoma jasnim alegorijama kritikuje Srednji vek i njegove namere, posebno crkvu koja je striktno usmeravala narod na svoje učenje, odbacujući sve što nema veze sa bogom, pa čak i ljubav. To je najbolje prikazano u delu koji se zove Raj, gde ga Beatriče vodi, kao simbol ljubavi koju oseća. To je ljubav prema ženi, kao najvažnija, ali koja jeste glavni put do boga.
Protiveći se crkvi, Dante Aligijeri bez straha u osmi krug pakla, tik ispod Satane, smešta papu Bonifacija VIII, koji je baš tada, dok je Božanstvena komedija nastajala, bio važeći, živi papa. Ruši zahtev crkve da se hrišćanstvu ne sme približiti ništa što nije hrišćansko, kroz lik Vergilija, paganina, pesnika, koji ga vodi kroz čistilište i pakao, čineći promenu koja utiče na dolazak
renesanse i opšteg preporoda naroda.