Činjenica je da to što nije sprovedeno temeljnije istraživanje sive ekonomije ostavlja prostor da se u javnosti pojavljuju proizvoljne procene u pogledu njenog obima. Međutim, čini se da su prevelika očekivanja dodatnih javnih prihoda iz sive ekonomije ipak nerealna

Često se mogu čuti ocene da bi uvođenjem sive ekonomije u legalne kanale budžet Srbije mogao biti dopunjen sa milijardama evra, kao i da bi domaća proizvodnja i izvoz u tom slučaju procvetali. Ako je to tačno onda naša zemlja propušta sjajnu priliku da praktično reši gorući problem visoke javne potrošnje i rastućeg javnog duga, kao i previsokog spoljnotrgovinskog deficita. Naravno, precenjivanje sive ekonomije često je u funkciji zahteva za smanjenjem poreskih stopa. Problem trenutne krize je i to što je ona baš najviše pogodila neformalni sektor, gde se procenjuje da je od 200.000 do 300.000 ljudi ostalo bez posla od kraja 2008.

Ono što je činjenica jeste da u Srbiji nije sprovedeno temeljnije istraživanje sive ekonomije. To, naravno, ostavlja prostor da se u javnosti pojavljuju proizvoljne procene u pogledu obima sive ekonomije. Međutim, čini se da su prevelika očekivanja dodatnih javnih prihoda iz sive ekonomije nerealna.

Na osnovu nekih parcijalnih istraživanja koja su sprovedena u Srbiji, poređenja sa istraživanjima u sličnim zemljama, poređenja poreskih stopa sa poreskim osnovicama i drugo, često se procenjuje da je obim sive ekonomije u Srbiji između 20 odsto i 30 odsto BDP-a. Međutim, to je u startu greška. Nije reč o proceni obima sive ekonomije u BDP-u, što znači u ukupnoj dodatoj vrednosti, već u ukupnom prometu, što zaista nije isto. Ključni parametar za ostvarivanje dodatnih prihoda putem oporezivanja sive ekonomije jeste dodata vrednost, a ne promet. Empirijska istraživanja pokazuju da je u zavisnosti od strukture privrede dodata vrednost u sivoj ekonomiji od dva do četiri puta manja od procenjenog prometa u sivoj ekonomiji. Na primer, ako angažujete nekoga ko na crno pravi nameštaj i platite mu za isti 1.000 evra (prihod koji on neće prijaviti), promet u sivoj zoni se zaista povećava za 1.000 evra, ali ne i dodata vrednost. Naime, u taj iznos je uračunata i vrednost ugrađenih elemenata i energije (drvo, panel ploča, ekseri, lajsne, staklo, struja, amortizacija alata...), na koje je verovatno obračunat i plaćen PDV. Otuda dodata vrednost te transakcije u sivoj zoni može biti 250 ili 500 evra, od četvrtine do polovine naplaćenog iznosa. Dakle, ako je udeo sive ekonomije u prometu u Srbiji 25 odsto, onda je njen udeo u BDP-u (dodatoj vrednosti) oko 8 odsto. Pored toga visoko učešće državnog sektora u privredi Srbije smanjuje prostor za sivu ekonomiju.

Procene Privredne komore Srbije ukazuju da se siva ekonomija najviše registruje u sektorima trgovine, ugostiteljstva i turizma, sa učešćem od oko 30 procenata, u sektoru usluga sa oko 15 odsto i u građevinskoj industriji sa oko 10 odsto. Siva ekonomija najviše pogađa firme koji posluju u okviru zakona, a izložene su nelojalnoj konkurenciji, državu koja ostaje bez poreskog priliva, i potrošače koji nemaju potvrdu o kvalitetu robe ili usluge. Nelegalni trgovci najčešće koriste prodaju putem oglasa, na kućnom pragu (akviziterska prodaja), na pijacama. Najaktivnije zone sive ekonomije su u velikim gradovima, na teritoriji grada Novog Pazara, u graničnim zonama sa BiH, Makedonijom, Bugarskom i Rumunijom, kao i oko administrativne zone sa Kosmetom.

U istraživanju NALED-a, koje je obuhvatilo deset nerazvijenih opština u Srbiji, pokazuje se da najveći teret za preduzetnike i mala preduzeća predstavljaju porezi i doprinosi na zarade. To opterećenje predstavlja fiksni trošak, koji u proseku iznosi 64 odsto neto zarade, i ono je glavni generator sive ekonomije.

”Ako angažujete nekoga ko na crno pravi nameštaj i platite mu za isti 1.000 evra (prihod koji on neće prijaviti), promet u sivoj zoni se zaista povećava za 1.000 evra, ali ne i dodata vrednost. Naime, u taj iznos uračunata je i vrednost ugrađenih elemenata i energije (drvo, panel ploča, ekseri, lajsne, staklo, struja, amortizacija alata...), na koje je verovatno obračunat i plaćen PDV ”

Poboljšanje naplate poreza, za koje realno postoji prostor, ali ne preveliki, zahteva temeljnu reformu poreske administracije, povećanje njene samostalnosti, povećanje broja zaposlenih u poreskoj administraciji, rasterećenje poreske administracije od raznih obaveza koje ne spadaju u njen delokrug rada, neselektivnu primenu prinudne naplate. Sve te mere traže određeni vremenski period, pa se ni rezultati ne mogu očekivati u kratkom roku. Otežavajuća okolnost za znatno poboljšanje naplate poreza u narednoj godini predstavlja ekonomska kriza tokom koje naplata poreza opada u svim zemljama. Deo preduzeća, naročito velikih, uredno prijavljuje poreske obaveze, ali istovremeno podnosi dokaze da ne može da ih izmiri i traži odlaganje njihovog plaćanja. Osim toga, na osnovu nekih empirijskih istraživanja najveći deo sive ekonomije, odnosno rada na crno, u Srbiji koncentrisan je u oblasti malih preduzeća i preduzetnika, kao i u delatnostima u kojima je otkrivanje sive ekonomije po prirodi posla otežano (građevinarstvo, ugostiteljstvo...).

Na kraju, siva ekonomija prisutna je u svim državama sveta, uključujući i one najrazvijenije (posebno je izražena u mediteranskim zemljama, a niska je na severu Evrope). Procenjuje se da u bogatim zemljama siva ekonomija obuhvata od pet do deset odsto BDP-a.