SLAĐANA BACKOVIĆ, DIREKTORKA FONDA ZA RAZVOJ

Srbiji je ipak potreban Fond za razvoj

“Dobar koncept razvojne banke bio bi da omogući i indirektno i direktno finansiranje. Indirektno finansiranje preko poslovnih banaka za velike infrastrukturne projekte, velike sisteme, značajne državne projekte, a direktno finansiranje za mala preduzeća, preduzetnike, mikropreduzeća, sa posebnim akcentom na preduzeća koja posluju u nerazvijenom delu Srbije”

Učinak Fonda za razvoj, kao institucije koja podstiče razvoj privrede jeftinim kreditima, mnogo puta do sada je osporavan, a nedavno se našao na meti i državnih revizora koji su u njegovom radu pronašli brojne neregularnosti. Ako republički poslanici usvoje Predlog zakona o osnivanju Razvojne banke, koji je već upućen u Skupštinu, Fond će prestati da postoji najverovatnije od naredne godine. Razvojnu banku mnogi vide kao boljeg finansijera privrede, jer će raditi po principu indirektnog kreditiranja (kredit se daje preko poslovne banke), pa samim tim kao instituciju manje podložnu korupciji. Slađana Backović, direktorka Fonda za razvoj, ne slaže se u potpunosti s tim ocenama. Ona smatra da se u Fondu na sveobuhvatniji način sagledavaju mikroklijenti, preduzetnici i početnici.

“Indirektno finansiranje dobro je za velike i bonitetne klijente kojima nije problem da dobiju kredit, ali ne i za male preduzetnike. Kada je reč o antikorupcijskim merama, lično sam inicirala da se prilikom odobravanja kredita i garancija u Fondu primenjuju pravila kakva postoje i u poslovnim bankama, gde o zahtevu klijenta prosuđuje veliki broj ljudi“, kaže Backovićeva na početku razgovora za „Akter“.

Prema Predlogu zakona o Razvojnoj banci, koji će se uskoro naći pred poslanicima, predviđeno je da se Fond zajedno sa još nekim drugim institucijama finansijerima privrede utopi u Razvojnu banku.

„Kriterijumi na osnovu kojih se predlaže finansiranje nekog projekta blaži su u odnosu na banke, jer je koncept sagledavanja investicije širi, u skladu sa zakonom definisanom ulogom i ciljevima delatnosti Fonda. Razmatra se i komponenta koja se odnosi na broj zaposlenih radnika i značaj projekta za privredu i društvenu zajednicu u celini“

Kako gledate na to i na koncept Razvojne banke koji podrazumeva indirektno kreditiranje?
Razlika između Fonda i Razvojne banke je u tome što je Razvojnom bankom predviđeno indirektno finansiranje preko poslovnih banaka. Takav način finansiranja je dobar za velike i bonitetne klijente sa dobrim sredstvima obezbeđenja, kojima nije problem da dobiju kredit. Bojim se da će problem nastati kod malih preduzetnika, tzv. mikroklijenata, malih početnika... To je značajan segment privrede koji će teže dolaziti do povoljnijih kredita, a to je Fond radio dobro, brzo, efikasno i pod povoljnim uslovima. Fond je jedina institucija koja ima taj vid finansiranja. S obzirom na to da sam prvenstveno bankar, i da sam upoznata sa načinom poslovanja banaka i ocenama kreditne sposobnosti klijenata i u poslovnim bankama i u Fondu, mogu da konstatujem da se u Fondu na sveobuhvatniji način sagledavaju mikroklijenti, preduzetnici i početnici. Fond je jedina finansijska institucija u zemlji koja razmatra i odobrava start ap kredite za početnike. Primarni cilj Fonda nije samo profit kao kod poslovnih banaka. Primarni cilj Fonda je pre svega podrška i podsticaj razvoja privrednih subjekata.

I Razvojna banka, ukoliko obezbedi dodatna sredstva predviđena njenim formiranjem, biće korisna za privredu Srbije. Ali dobar koncept Razvojne banke bio bi da omogući i indirektno i direktno finansiranje. Indirektno finansiranje preko poslovnih banaka za velike infrastrukturne projekte, velike sisteme, značajne državne projekte, a direktno finansiranje za mala preduzeća, preduzetnike, mikropreduzeća, sa posebnim akcentom na preduzeća koja posluju u nerazvijenom delu Srbije. U uslovima krize poslovne banke nisu imale dovoljno sluha za kreditiranje privrede, pogotovo za mikroprivredne subjekte, i smatram da je zadržavanje direktnog finansiranja korisno. Mislim da je za privredu Srbije značajno da ima i jedan i drugi način finansiranja.

PROBLEMI SA NAPLATOM KREDITA
Koliko iznose nenaplaćena potraživanja i koliki je procenat naplate potraživanja?
Nenaplaćena potraživanja odnose se u najvećem procentu na preduzeća u stečaju, likvidaciji ili otpusta duga društvenih preduzeća. Fond kao i poslovne banke ima problema u naplati potraživanja s obzirom na stanje nelikvidnosti privrede u uslovima krize. Za ublažavanje negativnih efekata objektivnih okolnosti u Fondu je formiran Odbor za naplatu potraživanja, koji u dogovoru sa klijentom nalazi načine brže i efikasnije naplate potraživanja.

DRI je pronašao neke neregularnosti u poslovanju Fonda u 2010. godini vezane za odobravanje kredita pojedinim preduzećima, obračun kursnih razlika i prikazivanje vrednosti nekih potraživanja, čime su navodno dugovi za te kredite umanjeni za pet milijardi dinara, i kontrolu namene korišćenja kredita. Da li je takvih neregularnosti bilo, i ko je za to odgovoran? Koliko je Fond zbog toga na gubitku?
Fond za razvoj je u periodu od 2010. godine odobravao kredite i garancije u skladu sa Programom usvojenim od strane Vlade. Prilikom formiranja predloga za odobrenje kredita akcenat je stavljan i na kvalitet instrumenata obezbeđenja kredita, kojim klijent jemči urednu otplatu kreditnih sredstava. Primedba revizije da nisu obračunate kursne razlike za komisione kredite odnosi se na obračun na dan 31. 12. 2010. godine kao računovodstvenu kategoriju. Fond je obračunavao kursne razlike na dan roka dospeća anuiteta, kako je naznačeno u ugovorima o komisionu. Fond nije na gubitku zbog datuma kada su obračunavane kursne razlike, one su obračunate i privredni subjekti su zaduženi na dan rokova dospeća anuiteta. S obzirom na to da su kursne razlike izražene na dan 31. 12. 2010. obračunska kategorija koja se knjiži vanbilansno, obračuni koje smo radili na navedeni način nisu imali uticaja na finansijski rezultat Fonda. Preporuke revizije smo uvažili, i u budućem periodu biće implementirane u računovodstveni sistem Fonda.

Na koji način se kontrolišu plasmani novca preko Fonda?
Prema članu 16. Zakona o Fondu, Upravni odbor Fonda donosi odluke o svim vitalnim pitanjima u vezi sa radom Fonda i ostvarivanjem njegove zakonom definisane uloge, uključujući i finansijska pitanja – plasiranja sredstava, odobravanja kredita, izdavanja garancija i supergarancija. Članom 15. Zakona o Fondu predsednik Upravnog odbora je po funkciji ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, dok su članovi UO po funkciji ministri nadležnih ministarstava. Ingerencije UO i njegov personalni sastav jasno ukazuju da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preko svog ministra u funkciji predsednika Upravnog odbora Fonda inkorporirano u rad Fonda i da ga kontroliše neposredno, iznutra. Takvu kontrolu ne vrši samo resorno ministarstvo, već i sama Vlada preko resornih ministara u funkciji članova UO Fonda.

Da li i Fond kontroliše namensko trošenje odobrenih kredita?
O posebnim programima Vlade koje Fond realizuje u svojstvu komisionara, na osnovu ugovora o komisionu, Fond shodno ugovorenim uslovima periodično obaveštava resorna ministarstva o iznosu plasiranih i vraćenih sredstava, kao i o drugim konkretnim aspektima, a ministarstvo izveštava Vladu, koja o tome podnosi izveštaj Skupštini. Stručne službe Fonda kontrolišu namensko trošenje sredstava na osnovu konkretne dokumentacije u svakom kreditnom predmetu, a zatim i na terenu. Namenskom trošenju kreditnih sredstava je u poslednjih godinu dana poklonjena značajna pažnja.

U tom smislu su i pojedini zaposleni posebno zaduženi za odlazak „na teren“. Aktivno se pristupilo obavljanju terenskih kontrola korisnika kredita tako da je, primera radi, u poslednjem kvartalu prošle godine obavljeno osamdesetak kontrola u prostorijama korisnika sredstava Fonda. Na bazi sačinjenih monitoringa Fond preduzima ukoliko je potrebno odgovarajuće mere, koje se sastoje u povećanju kamate ili raskidu ugovora.

CILJ JE RAVNOMERNI REGIONALNI RAZVOJ
Šta će biti prioriteti Fonda u ovoj godini?
Prioriteti, a ujedno i ciljevi u poslovanju Fonda u 2012. godini biće odobravanje kredita, odnosno izdavanje garancija radi podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja uključujući razvoj nedovoljno razvijenih područja, zatim podsticanje proizvodnje posebno u radno intenzivnim granama, podsticanje proizvodnje namenjene izvozu i podsticanje zapošljavanja.

Mnogi optužuju Fond da neracionalno postupa sa novcem i da neefikasno posluje, a da je glavni uzrok tome korupcija.
Od druge polovine 2010. godine svi krediti su odobreni u skladu sa programom Fonda i preduzeti su svi koraci ka onemogućavanju bilo kakvih zloupotreba. S obzirom na moje višedecenijsko iskustvo u bankarskom poslovanju, inicirala sam da se mnoga pravila primenjena u poslovnim bankama implementiraju i u poslovanje Fonda. Naime, formiran je Sektor rizika, Kreditni odbor, donete su procedure u postupku odobravanja kredita i garancija. Utvrđena su pravila kakva postoje u poslovnim bankama prilikom odobravanja kredita i garancija. To operativno izgleda ovako – zahtev za kredit obrađuje saradnik iz Sektora kredita i garancija, potom kontroliše saradnik iz Sektora rizika, oba saradnika kontrolišu direktori sektora, i sačinjava se predlog Kreditnom odboru Fonda koga čine pet direktora sektora i direktor Fonda. Nakon toga pozitivno ocenjen predlog se dostavlja Kreditnoj komisiji koja se sastoji od pet članova, državnih sekretara nadležnih ministarstava, koja daje konačan predlog Upravnom odboru, koji u sastavu broji pet ministara. Sami prosudite da li je takvim načinom poslovanja moguća korupcija, ako se konstatuje da o zahtevu prosuđuje ovoliki broj ljudi.

Šta sve finansira Fond za razvoj?
Fond finansira investiciona ulaganja koja se odnose na izgradnju novih proizvodnih i poslovnih objekata, rekonstrukciju i adaptaciju, proširenje kapaciteta postojećih objekata, nabavku opreme za privredna društva i preduzetnike, kao i finansiranje nabavke trajnih obrtnih sredstava. Krajnji cilj je podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja. Pored odobravanja kredita Fond izdaje garancije bankama radi odobravanja kredita za investicije ili trajna obrtna sredstva. U zavisnosti od namene kredita za koje se daje, garancije se izdaju na rok do šest, odnosno tri godine. Provizija za izdate garancije iznosi dva procenta godišnje od iznosa garancije. Pravo na korišćenje sredstava Fonda imaju privredni subjekti sa područja Republike Srbije, koji dostave finansijske izveštaje za prethodne dve godine u kojima nije iskazan gubitak i koji su u većinskom privatnom ili državnom vlasništvu, sem javnih preduzeća, kao i privredni subjekti koji imaju učešće društvenog kapitala manje od 40 odsto.

Na koji način se Fond finansira?
Sredstva za obavljanje poslova Fonda obezbeđuju se iz prihoda Fonda, budžeta Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa zakonom. Fond se prvenstveno finansira iz naplate kredita odobrenih u prethodnom periodu. U 2011. godini u strukturi planiranih priliva sredstava po izvorima upravo taj izvor finansiranja je dominantan i učestvovao je sa 94,59 procenata. Ostale izvore finansiranja činili su prodaja obveznica stare devizne štednje (1,57 odsto), prodaja društvenog kapitala, ostatka stečajne mase (0,22 odsto) i nenaplaćena otpisana potraživanja (3,62 procenata). Odobravanje kredita i izdavanje garancija iz navedenih sredstava regulisano je Programom Fonda za 2011. god.

Fond se finansira i odobrava kredite i iz sredstava opredeljenih iz budžeta, kao i na osnovu uredbi Vlade za podsticaj poslovanja privrednih subjekata iz nerazvijenih opština, devastiranih područja i podsticaj radno intenzivnih grana. Za te namene je u 2011. bilo izdvojeno 7,5 milijardi dinara. Kredite iz ovog izvora sredstava Fond odobrava u svojstvu komisionara – u svoje ime ali za račun Vlade, na osnovu zaključenih ugovora o komisionu.

U toku je usvajanje Programa za 2012. godinu od strane Vlade, a struktura izvora finansiranja definisana predlogom Programa vrlo je slična prethodnoj. Nedavno su opredeljene 2,5 milijarde dinara u okviru mera podrške privredi, a tu su i dodatne dve milijarde koje će biti odobrene iz naplaćenih anuiteta kredita koji su dodeljivani na osnovu ranijih uredbi za podsticaj privređivanja za nerazvijena područja i radno intenzivnih grana, i mere podrške građevinskoj industriji i zaštiti životne sredine.

„U uslovima krize poslovne banke nisu imale dovoljno sluha za kreditiranje privrede, pogotovo za mikroprivredne subjekte, tako da smatram da je zadržavanje direktnog finansiranja korisno. Mislim da je za privredu Srbije značajno da ima i jedan i drugi način finansiranja“

Koliko sredstava je Fond ukupno plasirao prošle godine?
U 2011. godini ukupno je odobreno 17.339.466.097,27 dinara, od toga na osnovu Programa Fonda 10.587.262.050,55, dok je na osnovu Programa za podsticaj poslovanja privrednih subjekata u nerazvijenim opštinama odobreno 6.752.204.046,72 dinara.

Koliko je novca naplaćeno od tih kredita?
Otplata novoodobrenih kredita, u skladu sa zaključenim ugovorima, počeće u toku ove godine s obzirom da krediti koje odobrava Fond imaju grejs period koji u zavisnosti od namene kredita traje devet meseci za trajna obrtna sredstva ili 12 meseci za investiciona ulaganja.

Otplata kreditnih sredstava u 2011. godini, kredita koji su odobreni u prethodnom periodu, bila je u skladu sa planiranim nivoom otplate.

Kolike su kamate na kredite?
Kamate na kredite kreću se u rasponu od 1 odsto do najviše 4,5 odsto godišnje. Kolika će biti kamata zavisi od opštine u koju se ulaže i instrumenata obezbeđenja uredne otplate kredita. Na primer, ukoliko je sredstvo obezbeđenja bankarska garancija i ulaže se u opštinu sa područja četvrte grupe nerazvijenih, po Uredbi Vlade o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave, kamata iznosi jedan odsto, a ukoliko je instrument obezbeđenja hipoteka i ulaže se u pomenutu opštinu, kamata iznosi dva procenta.

Ako je investiciono ulaganje na primer u Nišu, koji je razvijen region, i obezbeđenje je hipoteka, kamata iznosi 4,5 odsto, a ukoliko je bankarska garancija instrument obezbeđenja kamata je 2,8 odsto.

Kakav je put do kredita Fonda, trnovit ili se krediti dobijaju lakše i brže nego u bankama?
Novina koja je uvedena u Fondu je interaktivni odnos sa privrednim subjektima, i podrazumeva bolju informisanost klijenata, što rezultira podnošenjem potpunije dokumentacije prilikom apliciranja za kredit. Zahtev za kredit se može podneti u Nišu ili Beogradu i ukoliko je dokumentacija potpuna, projekat i sredstva obezbeđenja zadovoljavajuća u odnosu na zadate kriterijume, u zavisnosti od termina održavanja sednice Upravnog odbora kredit se od dana podnošenja zahteva može odobriti i za dvadesetak dana.

Kriterijumi na osnovu kojih se predlaže finansiranje nekog projekta su blaži u odnosu na banke, jer je koncept sagledavanja investicije širi, u skladu sa zakonom definisanom ulogom i ciljevima delatnosti Fonda. Razmatra se i komponenta koja se odnosi na broj zaposlenih radnika i značaj projekta za privredu i društvenu zajednicu u celini.

Kolika je aktiva Fonda?
Na dan 31. 12. 2011. aktiva Fonda iznosila je oko 179.639.000.000 dinara.