SINTIJA KEROL

Prva žena na čelu rudarske industrije

Iako je proglašena za jednu od najuticajnijih žena na svetu, Sintija Kerol je, po mišljenju mnogih, najodgovornija osoba za zloupotrebu radnika, kao i za brojne ekološke katastrofe

Provevši skoro čitav radni vek u istraživanju i eksploataciji podzemnog bogatstva, Sintija Kerol je zasluženo zasela na čelno mesto “Anglo Amerikana”, treće najveće rudne kompanije na svetu, i to kao prva žena u 89-godišnjoj istoriji firme. Iako je pokušala da putem modernizacije unapredi poslovanje kompanije, u prvom redu u sferi bezbednosti na radu i očuvanja životne sredine, Sintija će u javnosti zauvek ostati upamćena kao “Cijanid Sintija” - osoba koja je direktno odgovorna za uništavanje najvećeg lovišta lososa na svetu. Bez obzira na brojne kontroverze vezane za njeno poslovanje, Sintija je već dugi niz godina najplaćenija žena rukovodilac, s godišnjom platom višom od milion dolara. Istovremeno, ona se na “Forbsovoj” listi najuticajnijih žena nalazi na visokom četvrtom mestu.

“Anglo Amerikan” je treći po redu rudarski koncern na svetu i najveći proizvođač platine. Reč je o globalnom rudarskom džinu koji je, osim platine, raširio svoj uticaj i na eksploataciju uglja, zlata, industrijskih minerala i dijamanata

DIPLOMIRANI GEOLOG

Sintija Kerol je rođena 1957.  godine u Nju Džersiju. S obzirom na to da su joj roditelji bili medicinski radnici (otac lekar, a majka medicinska sestra), mnogi su očekivali da će i ona nastaviti porodičnu tradiciju. Međutim, Sintija se odlučuje za dosta neobičnu opciju, upisavši geologiju na Skidmor koledžu. Godine 1982. masterira na Univerzitetu Kanzas, a neophodno znanje iz poslovne admistracije stiče na prestižnom Harvardu. “Naoružana” opsežnim obrazovanjem, ali i nesvakidašnjom hrabrošću, Sintija odlučuje da se oproba u rudarskoj industriji - svetu u kojem su glavnu reč tradicionalno držali muškarci.

Prvi značajan korak u geološkoj karijeri Sintija pravi kada dobija posao u američkoj kompaniji “Amoko”, sada delu “Britiš petroleuma”, regionalnom lideru u eksploataciji nafte i gasa. U toku osmogodišnjeg angažmana, koji se većinom sastojao od mukotrpnog terenskog rada, Sintija je zabeležila brojne profesionalne uspehe. Njeno znanje i instinkt omogućili su da kompanija zaključi nekoliko milionski vrednih poslova, a među najznačajnijim svakako spadaju otvaranja nalazišta u Koloradu, Aljasci, Vajomingu i Montani.

Iako je uspela da ostvari nesvakidašnje uspehe na nivou operative, Sintija se ubrzo zasitila terenskog rada, smatrajući da zaslužuje mnogo odgovorniju poziciju. Prilika za napredovanje pružila joj se 1989. godine, kada dobija posao rukovodioca u kanadskom gigantu “Alkan”. Sintija je bila postavljena na mesto direktora sektora za istraživanje i eksploataciju aluminijuma. Iz udobne kancelarije smeštene u glavnom gradu Irske, Sintija uspeva da koordiniše brojnom armijom zaposlenih, uspevši da ostvari profit uprkos oscilacijama na neumoljivom tržištu metala. Nakon osam godina, došlo je vreme da učini još jedan korak napred.

OSVAJANJE VRHA

Prethodni poslovni uspesi, kao i neprocenjivo iskustvo na polju istraživanja rudnog bogatstva, kandidovali su Sintiju za sam vrh. Naime, 2007. godine, nakon početnog upoznavanja s operativnim i organizacionim kapacitetima kompanije, Sintija biva imenovana za izvršnog direktora “Anglo Amerikana”, trećeg po redu rudarskog koncerna na svetu i najvećeg proizvođača platine. Reč je o globalnom rudarskom džinu koji je, osim platine, raširio svoj uticaj i na eksploataciju uglja, zlata, industrijskih minerala i dijamanata. Kompanija “Anglo Amerikan” upošljava na desetine hiljada radnika širom sveta, dok se u njenom posedu nalaze kopovi na svim kontinentima. Od kada je postala izvršni direktor, “Anglo Amerikan” je preuzeo vlasništvo nad dva kopa u Peruu, rudniku uglja u Australiji, kao i rudniku metala u Brazilu.

RECESIJA
Kompanija “Anglo Amerikan” saopštila je prošle godine da je odustala od isplate dividendi i otkupa sopstvenih deonica, a najavila je i ukidanje 19.000 radnih mesta. Sintija je tada izjavila da je smanjenje troškova nužno zbog izrazito nepovoljnih tržišnih uslova i snažnog pada cene sirovina. Takođe, na smanjenje radnih mesta odlučio se i “Anglo platinum”, koji je u većinskom vlasništvu “Amerikana”, koji je najavio otpuštanje 10.000 radnika.

INOVATIVNOST

Sintija je s mesta izvršnog direktora uvela brojne inovacije u poslovanje kompanije, uključujući i primenu standarda u vezi sa bezbednošću na radu i zaštitom životne sredine. Najznačajniji potez na tom polju povukla je 2007. godine, kada je, nakon niza nesreća u rudnicima platine u Južnoj Africi, zatvorila pogone, poslavši 28.000 radnika na kurseve iz bezbednosti. Rudnici su otvoreni tek kada su svi zaposleni dobili adekvatne sertifikate i položili parktični deo nastave. “Izgubili smo milione dolara zbog toga što je proizvodnja bila zaustavljena. Međutim, ubrzo se pokazalo da je to bila prava stvar”, izjavila je tada Sintija. Takođe, aktivno je učestvovala na tripartitnom samitu posvećenom bezbednosti u rudarskim kopovima, a na kojem su, pored čelnih ljudi kompanija, predloge davali i predstavnici sindikata i političkog rukovodstva.

Ipak, javnost će Sintiju Kerol prvenstveno pamtiti po nekim mnogo gorim stvarima. Naime, za vreme njenog mandata “Anglo Amerikan” je optužen za primenu brutalnih metoda u trci za uvećanje profita, a pominju se čak i ubistva pojedinaca koji su se usudili da javno progovore o pogubnim uticajima rudarske tehnologije na životnu sredinu. Takođe, lokalno stanovništvo u Maliju i Gani protestovalo je protiv preuzimanja prirodnih resursa, dok su rudari iz Kolumbije i Konga eksploatisani u vreme trajanja oružanih sukoba. “Jednog dana se probudite i shvatite da je vaša farma uništena. Kompanija vam kaže da će nadoknaditi štetu, ali da za to treba nekoliko godina. I tako, mnogi ljudi bivaju prisilno naterani da rade u njihovim rudnicima”, objasnio je metod “regrutovanja” britanske kompanije Bendžamin Ana, lokalni političar iz Gane.

Zahvaljujući otpa-dnim vodama koje su iz rudnika platine na Aljasci ispuštane direktno u reku, u roku od godinu dana uništeno je najveće lovište lososa na svetu

“CIJANID SINTIJA”

Nakon niza tekstova pod nazivom “Cijanid Sintija - najveća tvrdica na svetu”, izvšni direktor “Anglo Amerikana” je postala planetarno poznata. Naime, zahvaljujući otpadnim vodama koje su iz rudnika platine na Aljasci ispuštane direktno u reku, u roku od godinu dana uništeno je najveće lovište lososa na svetu! Visoka koncentracija cijanida uzrokovala je pomor skoro kompletnog rečnog sveta, a većina lokalnih ribara, inače najvećih dobavljača skupocenog lososa, gurnuta je u bankrot. Sintijina izjava da će kompanija uložiti 100 miliona dolara u zaštitu životne sredine na Aljasci, dočekano je na nož, dok je Sintiji zauvek ostao nimalo pohvalan nadimak.

Bilo kako bilo, “Cijanid Sintija” je napravila impresivnu poslovnu karijeru, uspevši da postane najplaćenija žena rukovodilac. Prošle godine njen imetak bio je bogatiji za godišnju platu u vrednosti od 1.050.000 funti, kao i za bonus od 310.000 funti.

Sintija Kerol je udata i ima četvoro dece.