PROIZVODNJA I POTROŠNJA MESA U SRBIJI

Loša politika pojela stoku

Pad cene tovljenika - ukoliko država ne bude reagovala, proizvođači prete pokoljem stoke. Žitelji Srbije prosečno pojedu godišnje oko 43 kilograma mesa, što je upola manje od stanovnika EU. Po potrošnji mesa iza nas je samo Albanija. Poslednjih decenija broj stoke opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto, pa je proizvodnja mesa za dve decenije smanjena sa 650.000 na 440.000 tona

Cene mesa u Srbiji za potrošače u odnosu na prosečne zarade i trenutnu kupovnu moć stanovništva, kada je prosečna zarada u februaru 2010. godine iznosila ispod 30.000 dinara, nikada nisu bile tako visoke. Istovremeno cena žive mere tovljenika pala je ispod 100 dinara po kilogramu sa ranijih 160 dinara! Rezultat toga je i da stanovnik Srbije godišnje pojede tek oko 43 kilograma mesa, što je skoro upola manje nego žitelji zemalja Evropske unije ili pak Amerike. Po potrošnji mesa, koja je inače povećana, zauzimamo neslavno pretposlednje mesto u ovom delu sveta. Iza nas je samo Albanija! Inače, i ova potrošnja od 43 kilograma uvećana je pre dve godine, kada država nije reagovala na povećanu ponudu svinja u Mačvi, pa je u zemlji došlo do opšteg pokolja svinja i veće potrošnje. Tako smo sa 800.000 krmača smanjili stočni fond, pa je u tovu ostalo samo 240.000 krmača za priplod. Ovaj pokolj je prikazan kao povećana potrošnja mesa. Međutim, ona nije bila rezultat povećane proizvodnje niti rasta standarda, već prinudnog pokolja! Sadašnje stanje u stočarstvu Srbije, koje se nalazi na nivou 1910. godine, rezultat je višegodišnje neadekvatne agrarne politike. To znači da nam je šnicla sve tanja zbog toga što je loša agrarna politika ,,pojela’’ stočni fond.

Stanovnik Srbije godišnje pojede tek oko 43 kilograma mesa, što je skoro upola manje nego žitelji zemalja Evropske unije ili pak Amerike

Slično stanje je i sad, na početku 2010. godine, pa je zbog loše agrarne politike ponovo došlo do pada cena žive mere stoke i nastavka smanjenja godišnjeg tova za dva do tri odsto. Dok država ništa ne preduzima da se spreči novi pokolj stoke, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Milan Prostran predložio je da Direkcija za robne rezerve hitno otkupi do 15.000 tovljenika od proizvođača kako bi se bar malo smirilo tržište. Međutim, proizvođač stoke Draško Danilović iz sremskog sela Kuzmina ističe da bi ovakva intervencija, ako do nje i dođe, bila samo ,,kap vode u moru’’. Jer, u odnosu na teško stanje, potez države bio bi samo prividna pomoć, pa bi to bilo ,,gašenje požara’’ i trenutno smirivanje socijalnih nezadovoljstava  proizvođača. Po njegovim rečima, da bi se izbegli ciklusi stalnog pada proizvodnje, potrebna su sistemska rešenja. Ona se samo obećavaju u predizbornim kampanjama, ali posle ih nema. On ističe da preprodavci koriste ovu nevolju proizvođača i da jedino oni imaju zaradu.

ROGOVI U VREĆI
U klaničnoj industriji Srbije nema monopola. Kao prvi imamo blizu 1.500 klanica, a oni veliki, koji bi se možda i mogli dogovarati o ceni, kao rogovi su u vreći i ni u čemu i ne sarađuju. Doduše, ima tu jedna istina – ako ,,Karneks’’, ,,Matijević’’, ,,Juhor’’ ili ,,Neoplanta’’ promene cenu, oni manji klaničari ih u tome prate. Međutim, to je stvar tržišta, a ne nekog dogovora o ceni, kaže Momir Jovanović. Trenutno stanje je kritično i proizvođači prete pokoljem stoke, kao što je to bilo pre nekoliko godina, kada je otkupna cena bila 75 dinara po kilogramu žive mere. Predsednik Udruženja stočara Srbije Ferenc Major upozorava da nam u stočarstvu preti nacionalna tragedija. Cena tova je 120 do 130 dinara po kilogramu. Kada smo poslednji put imali pokolj, u tovu je bilo 3,5 miliona tovljenika, a naredne godine 2,5 miliona. Sad je manje od dva miliona svinja u oborima. Ako opet dođe do masovnog pokolja osnovnog stada, oni koji budu prestali da gaje svinje neće se više vraćati u taj posao. Kada uništimo tov svinja onda nam sledi poskupljenje, pa uvoz mesa, a znamo da nam pada životni standard i kupovna moć stanovništva.

LAŽNI RAST POTROŠNJE

Saradnik u Centru za naučno-istraživački rad PKS Vojislav Stanković ističe da je prosečna potrošnja mesa u EU 86,7 kilograma sa tendencijom rasta. Gledajući zemlje s kojima smo donedavno bili ravnopravni, primera radi, potrošnja mesa u Sloveniji iznosi 90,2 kilograma, Bugarskoj 62,3, Slovačkoj 65,7, Poljskoj 73,3, Češkoj 73,5 kilograma po stanovniku godišnje. Amerikanac u proseku godišnje pojede više od 90 kilograma mesa. Zastupljene su gotovo sve kategorije, najčešće živinsko. U azijskim zemljama najviše se u ishrani koristi ovčetina, pa onda junetina i piletina, a na Dalekom istoku mahom su zastupljeni riba i morski plodovi. U Srbiji se najviše troši svinjsko meso, blizu 18 kilograma po stanovniku godišnje. I taj rast je rezultat pokolja tovljenika, a ne veće proizvodnje! Da je stočarstvo u Srbiji zapostavljeno, najbolje dokazuje podatak da po hektaru oraničnih površina imamo samo 0,30 uslovnih grla stoke, dok je taj broj u svetu znatno veći, a u EU je 0,98 po hektaru! Predsednik Grupacije klanične industrije PKS Momir Jovanović navodi da su troškovi proizvodnje tovljenika sad oko 120 dinara po kilogramu. Međutim, i pored toga što je cena žive mere tovljenika naglo pala, to se nije odrazilo i na veći pad cena u maloprodaji. Doduše, zavisno od proizvođača do proizvođača, odnosno po kojoj ceni je kupljeno uvozno meso, tek ponegde su u maloprodaji  cene snižene za 10 odsto.

Sa 800.000 krmača smanjili smo stočni fond, pa je u tovu ostalo samo 240.000 krmača za priplod. Ovaj pokolj je prikazan kao povećana potrošnja mesa

SIVA EMISIJA U AGRARU

Potpredsednik PKS i eksministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevtić kaže da je Srbija u stočarstvu dostigla zenit neposredno pre raspada SFRJ, kada se godišnje proizvodilo oko 650.000 tona mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Prošle godine je proizvedeno svega 440.000 tona, a imali smo ,,lažni’’ rast potrošnje zbog pokolja stoke. Tako da sad, zbog neadekvatne agrarne politike, u Srbiji imamo čak 40.000 praznih obora za tov svinja. Zato poslenike u ovoj oblasti i brine višedecenijski pad proizvodnje u stočarstvu. Ono danas u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede učestvuje samo sa 30,5 odsto, a samo do pre nekoliko godina to je bilo deset odsto više. Inače, to je karakteristika nerazvijenih zemalja. Jer, u svetu kome teži Srbija to iznosi više od 60 odsto! Treba reći da u Srbiji danas imamo 778.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga gajenjem svinja bavi se oko 343.000 domaćinstava, govedarstvom 305.000 dok ovce gaji oko 142.000 domaćinstava. Karakteristika srpske poljoprivrede danas je da u njoj sa 50 odsto vlada siva emisija!

Zbog neadekvatne agrarne politike, u Srbiji imamo čak 40.000 praznih obora za tov svinja

Proizvodnja svinjskog mesa je druga po vrednosti poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, navodi savetnik u PKS Nenad Budimović. Tradicionalno, dominira na porodičnim posedima i pretežno je usmerena na proizvodnju za sopstvene potrebe. Zbog pada cene žive mere junadi za oko 0,50 evra po kilogramu i tovljenika za 70 dinara po kilogramu, potrebne su hitne mere Vlade, kako bi se zaustavilo gašenje ove proizvodnje. U suprotnom,  doći ćemo u situaciju da moramo uvoziti meso za ishranu sopstvenog stanovništva.

NAŠE SVINJE IZ MAKEDONIJE!
U 2009. godini Srbija je iz sveta uvezla 4.200 tona svinjskog mesa i to je platila 13,7 miliona dolara. Ako se ovom dodaju i prerađevine od ovog mesa, ukupan uvoz iznosio je 7.000 tona, pa smo za uvoz potrošili više od 20 miliona dolara. Kada je reč o izvozu, on je iznosio 581,1 tonu i za to je dobijeno samo 2,4 miliona dolara. Meso se uvozilo iz Italije, Španije, Mađarske, Grčke, Makedonije... Kada je u pitanju pomenuta zemlja eks-Jugoslavije, karakteristično je da Srbija u Makedoniju izvozi velike količine kukuruza. Tim kukuruzom u Makedoniji se hrane svinje i posle izvoze i prodaju u Srbiji.

Prema mišljenju direktora PKB ,,Imesa’’ Rajka Latinovića, u vreme dok se naš stočni fond smanjuje, sve više se razvija ilegalna trgovina stoke, pa nam dobar deo grla tajno odlazi preko Drine. U Srbiji danas imamo čak 1.500 klanica, odnosno mesta na kojima se kolje stoka. Kada se uvede red u ovoj oblasti, najveći deo njih će nestati i ostaće samo desetak, a i to nam je u odnosu na veličinu zemlje i proizvodnju stoke previše!

Umesto da se bavi donošenjem sistemskih mera u poljoprivredi, koje bi dugoročno rešile probleme, Ministarstvo poljoprivrede u Vladi Srbije u vreme krize pokolja stoke zatražilo je od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita postojanje monopola na tržištu u vezi sa cenom tovljenika koju klaničari isplaćuju proizvođačima tovnih svinja, navodi profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović, koji ima i sopstveni reprocentar za svinje. „Eto, sad smo došli u situaciju da imamo manje od dva miliona tovljenika, a mogli bismo da tovimo i po 14 miliona kada bismo imali valjanu agrarnu politiku. Međutim, umesto da gradimo reprocentre po Srbiji, to niko od mene ne traži, ja ih podižem po okolnim zemljama“, kaže profesor Vidović.

PROTEST POLJOPRIVREDNIKA MAČVE
Više stotina nezadovoljnih mačvanskih poljoprivrednika u centru Šapca počelo je proteste zbog niskih otkupnih cena stoke i uslova za dobijanje subvencija. Po rečima vođe protesta Dragana Stankovića, poljoprivrednici su nezadovoljni jer je za dobijanje subvencija potrebno izmiriti obaveze Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO). “Inicijalna kapisla za okupljanje je niska otkupna cena stoke, konkretno svinja, ali i odnos države prema seljaku. Država mora da nas zaštiti, da spreči uvoz mesa sumnjivog porekla i da obezbedi više subvencija pred setvu, inače će seljak teško moći bilo šta da poseje. Znamo da nas čeka setva na 2,8 miliona hektara, od čega će kukuruz zauzeti 1,4 miliona hektara”, rekao je on. Stanković je naveo da skoro 90 procenata poreskih obveznika ne uplaćuje doprinose za PIO i da samim tim neće dobiti subvencije za ovu godinu. Poljoprivrednici zameraju nadležnom ministarstvu da nije napravljena strategija za stočarsku proizvodnju. Mačvanski poljoprivrednici poslednji put su protestovali zbog niskih otkupnih cena svinja u februaru 2007. godine i tada su blokirali most preko reke Save i sve regionalne puteve u Mačvi i okolini. Slične akcije najavljuju i sad.