SUMNJIVI BANKROT

Krah Ziperove trgovine

Novosadska trgovinska kompanija otišla je pod stečaj ostavljajući za sobom dugovanja preko 13 miliona evra i sumnju da je vlasnik “Zipera” Željko Zindović izigrao banke i dobavljače

Trgovinska kuća koja je imala supermarkete u Novom Sadu, Bečeju, Kikindi, Somboru i Subotici 4. februar 2009. godine otišla je u blokadu iz koje više nije izašla. Sumnju da je možda u pitanju namerno izazvani stečaj i izigravanje dobavljača i poverilaca pojačala je informacija da je vlasnik “Zipera”, neposredno posle odlaska u nelikvidnost, osnovao preduzeće “Zindo V” (osnovano 30. 3. 2009.), koje je posle preimenovao u “IQ Agrar”, a privrednim društvom “Pames” čak pokušao da se nametne u stečajnom postupku kao poverilac u odnosu na  svoju kompaniju “Ziper”. To je u krugu oštećenih dobavljača shvaćeno kao pokušaj da se Željko Zindović naplati jednom svojom firmom od druge svoje firme, “Zipera”, koju je pustio “niz vodu”, što su mnogi učesnici u stečajnom postupku protumačili kao pokušaj teške prevare po drugi put. (Prvi put je bio kad su “Ziperu” isporučivali robu koja im nikada nije plaćena.) Sa Željkom Zindovićem, vlasnikom sada već propale kompanije “Ziper” - firme koja je prethodno poslovala pod nazivom “Magnetron” - nije bilo moguće stupiti u telefonski kontakt, te su ostala bez odgovora pitanja poput: da li pored zavičajnih veza (sever Crne Gore) ima rodbinske veze sa drugim Zindovićem - najneposrednijim saradnikom odbeglog narkobosa Darka Šarića, zaduženim za njegovu bezbednost, kao i da li je samo puka slučajnost to što je u  njegovom vlasništvu vila na Tatarskom brdu, u neposrednoj blizini kompleksa vilâ Darka Šarića, koje je država nedavno privremeno oduzela. Na ta, a i na druga pitanja nismo dobili odgovor od Željka Zindovića. Sumnju poverilaca da krah i stečaj kompanije “Ziper” nisu baš najtransparentniji izazvala je činjenica da je  “Luka Novi Sad”, iako i sama oštećena za 50 miliona dinara po osnovu nenaplaćenih zakupa svojih hala u  Kanalskoj ulici br. 11, gde je inače bilo sedište “Zipera”, odlučila da Željku Zindoviću ponovo izda nove hale na ime zakupa njegovog novoregistrovanog preduzeća “IQ Agrar” i preduzeća “Pames”. U izjavi za “Akter” direktor A.D. “Luka Novi Sad” Milenko Milojević obrazložio je taj postupak pomenute kompanije istakavši podatak da Željka Zindovića poznaje 12 godina i da stoga veruje da će on izmirivati nove obaveze, uprkos činjenici da je  “Ziper” oštetio “Luku Novi Sad” za preko 500 hiljada evra na ime neplaćenog zakupa. Odgovor o kojem vremenskom periodu neplaćanja zakupa je reč, budući da je dug porastao do iznosa od preko 500 hiljada evra, od direktora Milenka Milojevića “Akter” nije dobio, kao ni racionalno objašnjenje zašto se stiče utisak da “Luka Novi Sad” u stečajnom ročištu više vodi računa o sudbini “Zipera” i Željka Zindovića nego o vlastitim potraživanjima.

U izjavi za “Akter” direktor A.D. “Luka Novi Sad” Milenko Milojević obrazložio je taj postupak pomenute kompanije istakavši podatak da Željka Zindovića poznaje 12 godina i da stoga veruje da će on izmirivati nove obaveze, uprkos činjenici da je “Ziper” oštetio “Luku Novi Sad” za preko 500 hiljada evra na ime neplaćenog zakupa

U novosadskom Privrednom sudu, 28. januara ove godine pokrenut je stečajni postupak “Zipera”, za čijeg je privremenog stečajnog upravnika imenovan Milan Ljubojević iz Novog Sada. Predlog za stečaj tog trgovinskog lanca, 13. novembra 2007. godine podneli su “Swisslion Takovo” Beograd, “Swisslion” d.o.o Beograd, “Palanački kiseljak” a.d. Smederevska Palanka, “Grand prom” a.d. Beograd kao i a.d. “Imlek” Padinska Skela.

Prvo poverilačko ročište, koje je prekinuto usled dojave da se u zgradi suda nalazi bomba,  održano je u  četvrtak 4. marta u Privrednom sudu u Novom Sadu, a na njemu je raspravljano o finansijskom izveštaju ove novosadske firme. „Ziper“ je, osim radnicima, ostao dužan bankama i mnogim dobavljačima. Od banaka, većinom zbog neisplaćenih kredita, na ročište su došli predstavnici Banke Inteza, NLB Banke i AIK Banke iz Niša. Od ostalih firmi tu su bili pravni zastupnici firmi: „Nestle“, „Banini trejd“, „Grand prom“ „Vitaminka“ iz Horgoša, “MDD Group“, „Somboled“, „Žitoprerada“ kao i mnogih drugih. Nakon predatih finansijskih potraživanja, stečajni upravnik predočio je dugove „Zipera“, za koje je malo reći da su veliki.

„Ukupno potraživanje biće utvrđeno onog trenutka kad svi poverioci dostave svoje zahteve. Za sad, ukupna registrovana potraživanja iznose milijardu i 320 miliona dinara a imovina ovog preduzeća, tj. stečajnog dužnika je milijardu i 22 miliona dinara“,  rekao je Ljubojević na prvom poverilačkom ročištu.

Nakon njegovog šturog izlaganja finansijskog izveštaja, javili su se poverioci koji su zahtevali da se ti podaci dopune jer u njima nema podataka o hipotekama, kao ni šta sve postoji u imovini koju je „Ziper“ posedovao.

„U ime Odbora poverilaca tražim da se stečajnom upravniku da rok od deset dana da dopuni izveštaj s imovinskim stanjem kao i vrednošću zaliha“, bile su reči predstavnika poverilaca.

NEKRETNINA U NOVOM SADU NIJE NA LISTI POPISA

Kako se moglo čuti na ročištu, firma ima pet nekretnina i to u Subotici, Bečeju, Kikindi, Somboru i Novom Sadu. Ključna parcela je u industrijskoj zoni Novog Sada od tri hektara s trafostanicom i grubo izgrađenim objetkom od jednog hektara, koje nema u izveštaju stečajnog upravnika.

„Zbog čega se ta nekretnina ne nalazi u izveštaju?“, upitao je stečajnog upravnika Nenad Vukac, zastupnik Odbora poverilaca, ali je ostao bez odgovora zbog dojave o bombi, koja je baš igrom slučaja ili ne stigla na samom početku ročišta. Izvor „Aktera“ koji je upoznat s poslovanjem „Zipera“ objasnio nam je da je sporna nekretnina u katastru zavedena na „Magnetron“, firmu koja je promenila ime u „Ziper“.

Da li pored zavičajnih veza (sever Crne Gore), Željko Zindović ima i rodbinske veze sa drugim Zindovićem - najneposrednijim saradnikom odbeglog narkobosa Šarića, zaduženim za njegovu bezbednost, i da li je samo puka slučajnost to što je u njegovom vlasništvu vila na Tatarskom brdu, u neposrednoj blizini kompleksa vilâ Darka Šarića

MAGNETRON PROMENIO IME U ZIPER

Društvo sa ograničenom odgovornošću “Magnetron” osnovano je 19. novembra 1992. godine i registrovano u Privrednom sudu u Novom Sadu kao preduzeće za proizvodnju i promet roba i usluga eksport-import. Preduzeće je u toku poslovanja menjalo sedište, koje se od 1998. godine nalazi u Kanalskoj ulici broj 11 u Novom Sadu. Iste godine je izvršena i dopuna registracije, sa izmenom kao d.o.o. Usklađenje delatnosti, proširenje i dopuna izvršeni su 1998, 2000. i 2001. godine. Preduzeće je 2007. godine promenilo poslovno ime u “Ziper” d.o.o.  Inače, prvi objekat koji je u okviru tog preduzeća počeo sa radom bio je “Mega diskont”sa sedištem u Novom Sadu, površine 1.800 kvadratnih metara, koji je pušten u rad 1998. godine. To je bio prvi mega market na teritoriji Vojvodine. U neposrednoj blizini “Mega diskonta”, 2006. godine otvoren je prvi “Ziper”, a zatim u Zrenjaninu, Bečeju, Subotici, Somboru i Kikindi, čime je počela njegova ekspanzija. U okviru kikindskog “Zipera” poslovala je od 2007. godine industrija mesa PIK Kikinda, koja je bila jedna je od najvećih fabrika u ovom regionu. Projektovana je sedamdesetih godina u Holandiji sa namerom da kvalitetom proizvodnje zadovolji najprobiriljivija tržišta Evrope i Amerike, na koja je godinama izvozila šunku i delikatese. Nakon potpune rekonstrukicije 2007. godine, u proces proizvodnje uvedene su najnovije tehnologije. Iako je uspešno započeo poslovanje, “Ziper” je početkom 2009. godine počeo da propada.  Račun je blokiran, objekti su se zatvorili a mnogobrojni dobavljači ostali su bez svojih potraživanja.

„Sve je bilo u redu do februara 2009. godine kad je odjednom prestao da isplaćuje. Onda je u martu osnovao ’IQ Agrar’, a mislim  da je prva blokada od 100 miliona dinara s računa ’Zipera’ otišla na otvaranje te firme. A znam da je još jedno preduzeće otvorio novcem iz ’Zipera’ – i to ’Pames’“, kaže jedan od poverilaca.

STEČAJNI POSTUPAK U TOKU

U toku stečajnog postupka saznaće se koliko je “Ziper” ostao dužan poveriocima i radnicima i kakve su zapravo bile namere vlasnika. Zakonom o stečajnom postupku, koji je usvojen pre nekoliko godina, trajanje stečajnog postupka skraćeno je sa sedam na tri godine.  Na taj način stečajni upravnik, koji će voditi stečajni postupak  firme, bira se slučajnom metodom, kompjuterski, a biće uvedeno i pravilo automatskog odlaska pod stečaj kompanija koje su u blokadi tri godine, a od početka 2012. godine i onih firmi koje su u blokadi godinu dana. Odredbama ovog Zakona predviđena su tri načina prodaje imovine stečajnog dužnika: javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda i neposrednom pogodbom, koja se može izvršiti isljučivo ako je odbor poverilaca unapred odobrio takav način prodaje. Pre prodaje imovine, stečajni upravnik je dužan da, pored ostalog, svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu dostavi obaveštenje o nameri, planu, načinu i rokovima prodaje, zajedno sa obaveštenjem o proceni celishodnosti prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, odnosno celokupne imovine stečajnog dužnika u odnosu na prodaju imovine u delovima.