|
||||
|
OD BRISELA DO PARIZA VIŠE NIKO NE LETI JER VOZ STIŽE ZA 80 MINUTA Superbrzi vozovi
Da ne bude zabune, prosečne brzine su duplo manje, ali i dalje dovoljno velike. Superbrzi voz „harmonija ekspres” na liniji između gradova Vuhan i Guangdžou u Kini postigao je prosečnu brzinu od 394 kilometra na čas i tako postao najbrži voz na svetu. Prosečna brzina superbrzih vozova u Japanu iznosi 243 kilometra na čas, u Nemačkoj 232, a u Francuskoj 277 kilometra na sat. Do sada je zvanje najbržeg voza na svetu, prema prosečnoj brzini, imao francuski TŽV sa maksimalnom brzinom od 320 kilometara na sat, dok je drugi bio japanski „šinkansen” sa maksimalnom postignutom brzinom od 300 kilometara na čas. NAJBRŽI JE PRIKAZAN NAJRAZVIJENIJIM
SVI SE UBRZAVAJU
ZELENI VOZOVI A GDE SMO MI?Svetlo na kraju mraka Železnica Srbije stidljivo se pojavilo nedavno kada je najavljeno kako bi do kraja ove godine trebalo da bude završen projekat za izgradnju moderne infrastrukture na pruzi Beograd - Budimpešta. Prema rečima generalnog direktora Saobraćajnog instituta CIP Milutina Ignjatovića, Srbiji će najverovatnije biti potrebna još jedna decenija za završetak projekta brzih pruga i dostizanje brzine vozova od 200 kilometara na sat. Projekat brzih pruga, koji je CIP započeo pre dvadesetak godina, predviđa brzine od 250 plus-minus 20 kilometara. Realno je za najavljenu brzu prugu od Beograda do Budimpešte očekivati - gde god to može - da budu ostvarene brzine od 200 kilometara na sat”, naveo je Ignjatović. Pruga u dužini od 360 kilometara gradiće se kao deo železničkog Koridora 10. U toku su i pregovori sa međunarodnim bankama i pretpristupnim fondovima Evropske unije, a sa mađarskim partnerima dogovoreno je da se na toj trasi izgradi dvokolosečna elektrificirana pruga za brzine do 160 kilometara na sat. Ukupna vrednost saobraćajnice koja kroz Srbiju prolazi u dužini od 160 kilometara, procenjena je na oko 800 miliona evra. REŠAVANJE NEZAPOSLENOSTI |
Avionski saobraćaj dobija konkurenciju, posebno na srednjim relacijama, gde superbrzi vozovi mogu da razviju neverovatne brzine. Francuski superbrzi voz može dostići brzinu od 574 kilometra na sat, rekord drži japanski sa brzinom od 581 kilometar, Kinezi se veoma brzo uključuju u to društvo, a i Rusija ne zaostaje mnogo. Dva su preduslova: prostranstvo i novac za investicije, tehnologija je već odavno pružila mogućnosti
Prošlogodišnji sastanak predstavnika najrazvijenijih zemalja, članica grupe G8, u italijanskom gradu Akvili, nagovestio je nagli razvoj superbrzih železnica. Tom prilikom je predstavljen novi superbrzi voz UAQ 4, koji juri na magnetnom jastuku brže od 600 kilometara na čas, a pri tome štedi 7.000 tona goriva godišnje u odnosu na klasične brze vozove. Novo tehnološko čudo na šinama testirano je i projektovano na Univerzitetu u Akvili (University of L’Aquila). Novi voz sa potpuno novom tehnologijom je napredniji, manje zagađuje okolinu i ne proizvodi vibracije i buku. Tehnologija je potpuno nova, zaštićena je s više patenata. Osim aerodinamičnog otpora vazduhu, taj superbrzi voz nema nikakvog otpora pri kretanju, zbog čega troši vrlo malo energije. Zanimljivo je da između vozila i šina nema direktnog dodira, jer voz lebdi na magnetnom polju, koje ga i pokreće. Magneti su raspoređeni duž šina, a superprovodnici postavljeni u sam voz hlade se tečnim kiseonikom. Profesor Univerziteta u Akvili Đino D’Ovidio (Gino D’Ovidio) objašnjava da su superprovodnici u stvari posebni materijali koji ispod određene temperature ne stvaraju nikakav otpor električnoj struji. Supermagneti su, s druge strane, materijali koji generišu jaka magnetna polja. Pošto je vozilo uvek podignuto i centrirano na put, mogućnost iskakanja iz šina svedena je na nulu, jer magneti sprečavaju da voz isklizne van trase pruge. Motor voza je konstruisan tako da savladava velike nagibe, a energija iz faze kada voz koči naknadno mu se vraća. Pri tome, dok prolazi kroz tunele, ovaj voz može da ide i brže od 600 kilometara na sat. Prototip superbrzog voza je plod višedecenijskog istraživanja profesora Lanzare, koji je predavao i na Univerzitetu u Kentakiju u SAD, pa u Palermu (1968-1976. godine), a od početka devedesetih na Univerzitetu u Akvili. Prema rečima profesora D’Ovidia, vreme je da se napravi industrijski projekat s partnerima koji su sposobni da ga tehnološki izvedu. Zbog toga je projekat i predstavljen na samitu G8, gde je izazvao veliko zanimanje, posebno Brazila, Rusije i Australije.
Odgovor modernom tehnologijom italijanskim superbrzim železnicama brzo je stigao iz Rusije u vidu superbrzog voza “Velaro rus” ili “Sapsan”. Putnici od Moskve do Sankt Peterburga stižu njime za tri i po sata, umesto dosadašnjih osam časova. Redovne linije krenule su u decembru. „Sapsan” se kreće brzinom od 300 kilometara na sat. Putnici jedva da osećaju brzinu a usluga je na najvišem nivou, tvrde oni koji su imali prilike da prvi uživaju u brzinama kroz rusku zimu. Voz su napravili stručnjaci nemačke kompanije “Simens”, a u planu je isporuka 40 kompozicija u sklopu priprema za zimske Olimpijske igre u Sočiju 2014. godine. Sledi novi superbrzi voz iz Japana. Naime, zahvaljujući novom tehnološki visoko razvijenom vozu, putnici u Japanu i na Tajvanu moći će putovati još brže, brzinom do 315 kilometara na sat. Novi voz može da primi 989 putnika, koliko voz poseduje sedećih mesta. On će put, koji bi “staromodnim” vozom trajao pet sati, preći za svega 90 minuta. Jedini problem jeste visoka cena karte. Proizvođači superbrzog voza očekuju da će kartom, koja će ipak biti jeftinija od one za ekonomsku klasu u avionu, ali i brzinom voza, dnevno privući do 150.000 putnika. Uz pomenuti „harmonija ekspres” u Kini, svet je dobio jasne smernice za dalji razvoj brzih železnica. Ne želeći da zaostaju za Evropom i Azijom, Sjedinjene Američke Države najavile su da će se superbrzim vozom od Los Anđelesa do San Franciska putovati za manje od tri sata, prosečnom brzinom od 354 kilometra na čas. Gradnja kalifornijske pruge za velike brzine trebala bi da počne 2012. godine, a prevoz putnika 2020.