DOGOVOR NBS I STRANIH BANAKA

Kapital ne napušta Srbiju

Izmene Bečkog dogovora NBS i poslovnih banaka, prema procenama, ne bi trebalo da se negativno odraze na privredu

Bečki dogovor NBS i deset najvećih stranih banaka koje posluju u Srbiji zaključen je prošle godine u okviru aranžmana sa MMF-om, kako bi se najveće banke sprečile da usled krize likvidnosti povuku novac iz Srbije, Rumunije, BiH, Mađarske i Letonije. Dogovor je predviđao da strane banke u Srbiji u 2009. godini ne smanjuju ukupni iznos kredita u odnosu na 2008. godinu. Time je garantovano prisustvo određene količine novca na tržištu, što je pomoglo da se kapital održi na odgovarajućem nivou i spreči njegov odliv. Dogovor je trebalo da važi i u 2010. godini, ali je na novom sastanku u Beču održanom krajem februara rešeno da se uslovi za banke ublaže, pošto su, kako je saopšteno, „stabilizacijom makroekonomskih kretanja u Srbiji stvoreni uslovi za postepeno smanjivanje obaveza banaka o kreditnoj izloženosti.“ Izmenu dogovora odobrili su i stručnjaci MMF-a, pošto se po njima više ne dovodi u pitanje likvidnost, jer banke imaju dovoljno novca od međunarodnih finansijskih institucija i iz sopstvenih izvora.
Neki stručnjaci predviđaju da bi zbog izmene dogovora Srbija u kratkom roku mogla da ostane bez nekoliko milijardi evra, što bi pogoršalo mogućnost za finansiranje realnog sektora i dovelo dinar do kolapsa Prema tim izmenama, banke koje danas posluju u Srbiji će moći da tokom ove godine, ukoliko bude potrebe za pozajmicama, ostave svoje kreditne aktivnosti na istom nivou, ili da ih smanje po potrebi,  odnosno da ove godine nivo kredita određuje samo tržište. Guverner Jelašić je najavio i da će, pošto je Srbiji sada potrebno manje novca za održavanje stabilnosti, banke u aprilu 2010. moći da povuku 20 odsto svojih plasmana u odnosu na isti period prošle godine, a da će Bečki sporazum prestati da važi 1. januara 2011.  
Prema mišljenjima domaćih stručnjaka, taj sporazum je bio najbolja mera ekonomske politike prošle godine, pošto je njime sprečeno da blizu četiri milijarde evra, koje je dospevalo za naplatu preduzećima u 2009. godini, napusti zemlju. Njegove potpisnice su banke Inteza, Rajfajzen, Euro EFG, Nacionalna banka Grčke, Unikredit, Sosijete ženeral, Alfa, Folksbanka i Pireus. Sporazum, međutim, predstavlja administrativnu meru, tako da prema nekim mišljenjima ne bi trebalo da bude oslonac ekonomske politike. Neki stručnjaci takođe predviđaju da bi zbog izmene dogovora Srbija u kratkom roku mogla da ostane bez nekoliko milijardi evra, što bi pogoršalo mogućnost za finansiranje realnog sektora i dovelo dinar do kolapsa. Takva predviđanja se zasnivaju na lošim pokazateljima s početka  2010, pošto vrednost dinara pada, nelikvidnost se povećava, promet i platežna moć opadaju a preduzeća su u teškom položaju.
S druge strane, posle sastanka u Beču saopšteno je da „domaća privreda počinje da se oporavlja, a da se platni bilans već znatno poboljšao, tako da će matične banke deset najvećih stranih banaka koje posluju u Srbiji nastaviti da pomažu u kreditiranju srpske privrede. Na nedavno održanom okruglom stolu pod nazivom „Bečki sporazum godinu dana posle i šta ubuduće” guverner NBS Radovan Jelašić rekao je da se ne očekuje smanjenje kreditnih plasmana, a, kako je rekao, s obzirom na postignutu stabilnost, moguće je ne samo zadržavanje postojeće „izloženosti”, već i povećanje.  Guverner Jelašić je rekao da je dogovoreno da banke održe visok nivo kapitalizacije, što bi, uz druge mere, trebalo da očuva stabilnost.
Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da izmenom Bečkog dogovora neće doći do povlačenja kapitala i da će situacija u Srbiji ostati ovakva kakva jeste – bez pogoršanja, ali i bez značajnijeg oporavka.
„Prethodni dogovor se svodio na to da banke ne smanjuju iznos novca da ne bi došlo do depresijacije dinara. Njegova promena znači da banke trenutno imaju novca ali nemaju kome da ga plasiraju, tako da povlačenje kapitala ne bismo osetili. Smatram da banke i nemaju nameru da povlače novac,  pošto je sadašnja ekonomska situacija takva da nema rizika poput onih prošle godine. U stvari, najbolje bi bilo da ne postoji nikakav dogovor, već da postoji zdrava privreda koja bi omogućila investicije. Jedina opasnost može biti ako se grčka kriza prelije na ostale članice evrozone, pošto sama Grčka nama nije mnogo značajan partner, i treba sačekati da se vidi da li će se to desiti. Izmena  dogovora takođe neće uticati na kurs domaće valute. Ima ljudi koji zagovaraju da dinar treba braniti, drugi smatraju da ne treba, ali mi zbog promašenih politika i nemamo mnogo izbora. Dinar neće depresirati ove godine, i treba biti naivan da se veruje da je samo to rezultiralo  porastom izvoza“, kaže Stevanović za „Akter“.