DRUŠTVO SA OEBSOVOM MATRICOM

Klub moćnih

Udruženje korporativnih direktora Srbije, koje okuplja čelnike velikih privatnih i državnih kompanija, banaka, deluje kao treći lobi krupnog kapitala u Srbiji

Ekonomska i politička elita Srbije okupila se protekle nedelje na Kopaoniku, na skupu koji su uz podršku Vlade Srbije organizovali Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije (UKDS). Pored Srpskog poslovnog kluba “Privrednik” i Srpske asocijacije menadžera, UKDS je treće udruženje poslovnih ljudi, koje okuplja značajan broj moćnih i uticajnih pojedinaca iz vrha biznisa, bankarstva i administracije.
Udruženje korporativnih direktora Srbije formirano je na inicijativu članova Asocijacije akcionarskih preduzeća Srbije i uz podršku OEBS-a u junu 2007. godine. Njegovi osnivači su 44 direktora preduzeća, banaka i drugih organizacija korporativnog tipa, kao i predstavnik grupacije partnera ovlašćenih revizora, poslovnih konsultanata i advokatskih kancelarija. Od osnivača ovog udruženja u javnosti su najpoznatiji Zoran Drakulić, Aleksandar Vlahović, Danko Đunić, Toplica Spasojević, a pored njih Draginja Đurić, Miodrag Babić i Ernest Bode. Pored čelnika privatnih kompanija, članovi ove organizacije su i Vladimir Đorđević iz  „Elektroprivrede Srbije” i Draško Petrović, nekadašnji direktor „Telekoma Srbija”, kompanija u kojima država još uvek ima većinsko vlasništvo. Predsednik UKDS je Toplica Spasojević, direktor ITM grupe, jedne od vodećih distributivnih kompanija u ovom delu Evrope, a prema podacima iz 2008, ovo udruženje je imalo 41 člana i 20 kandidata za članstvo. Za razliku od kluba „Privrednik“, čije je sedište u jednom od dedinjskih vila u Šekspirovoj 27, UKDS nema svoje posebne prostorije, već je kao sedište prijavljena adresa Saveza ekonomista Srbije, na Bulevaru Mihajla Pupina na Novom Beogradu.
Na listi 300 najmoćnijih ljudi Srbije, članovi UKDS-a se nalaze na visokim mestima. Draginja Đurić se nalazi na osmom mestu, Zoran Drakulić na 12, Vuk Hamović na 13, Slobodan Vučićević na 16, Miodrag Babić na 18, Danko Đunić na 27, Toplica Spasojević na 28, a Aleksandar Vlahović na 30 mestu Prema odredbama statuta ove organizacije, UKDS  je „nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje sa misijom unapređenja kvaliteta korporativnog i javnog upravljanja u Srbiji“. Udruženje čine osnivači, članovi i pridruženi članovi. Sudeći prema odredbama Statuta, UKDS je ustrojen kao čvrsta organizacija, pošto se u članstvo ulazi posle kandidature od najmanje godinu dana i ispunjavanja određenih uslova.Članstvo se obnavlja posle dve godine, a podrazumeva se i novčani ulog, kao u slučaju kluba „Privrednik“.
UKDS već drugi put organizuje skup na Kopaoniku, kome prisustvuje oko 400  privrednika iz zemlje i inostranstva, političara, ekonomista i diplomata, po čemu se može  zaključiti da ono ima značajan autoritet. Na listi od 300 najmoćnijih ljudi Srbije, koje svake godine objavljuje „Blic“, članovi UKDS-a se nalaze na visokim mestima. Draginja Đurić se nalazi na osmom mestu, Zoran Drakulić na 12, Vuk Hamović na 13, Slobodan Vučićević na 16, Miodrag Babić na 18, Danko Đunić na 27, Toplica Spasojević na 28, Aleksandar Vlahović na 30, Slobodan Petrović iz Salforda na 55, a Dragan Nikolić iz pirotskog Tigra na 77.  S obzirom na to da je u Srbiji, i u svetu, veliki biznis povezan sa politikom, i budući da je u medijima već dosta pisano o moći i uticaju članova kluba „Privrednik“, može se zaključiti da i UKDS, koji je doduše u javnosti manje poznat i eksponiran, ima takođe značajan upliv na političke i ekonomske prilike u Srbiji.  Pojedini članovi UKDS su već više puta u javnosti pominjani kao finansijeri pojedinih političkih partija.
Prema nekim mišljenjima, udruženje „Privrednik“, koje je osnovano još 2002. godine, imalo je podršku tadašnje vlasti, koja je želela da u određenoj meri ima uticaj na poslovnu elitu koja je stvorena za vreme Miloševića. Udruženje korporativnih direktora osnovano je uz podršku OEBS-a, a povodom toga, sagovornici „Aktera“ smatraju da je UKDS značajna organizacija, koja je u jednoj meri okrenuta interesima stranog kapitala.  
UKDS, koji je u javnosti manje poznat i eksponiran, ima značajan upliv na političke i ekonomske prilike u Srbiji. Pojedini članovi UKDS su već više puta u javnosti pominjani kao finansijeri pojedinih političkih partija „U Srbiji je toliko uticajnih da je veliko pitanje ko je zaista uticajan. Ako zanemarimo strani uticaj, koji je nesumnjivo najmoćniji kada su naši političari u pitanju, onda je Unija korporativnih direktora Srbije svakako  značajna organizacija“,  kaže za „Akter“ advokat Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju.
Slobodan Reljić, nekadašnji glavni i odgovorni urednik NIN-a, smatra da se UKDS ne razlikuje od sličnih udruženja u svetu.
„Moć takvih udruženja je ista kao i onih u svetu, i ona zavisi od toga koliko su njihovi članovi uticajni u društvu. Okupljanjem u organizaciju njihova moć se koncentriše. Na neki način, takva udruženja su neka vrsta srpskog Bidelberga, pošto imaju takav način komunikacije“, kaže Reljić za „Akter“.  
Zanimljivo je napomenuti da pojedini članovi UKDS sede na dve stolice, odnosno da su istovremeno i članovi društva „Privrednik“, koje se često apostrofira kao mesto gde se donose ključne odluke u Srbiji. Predsednik UDKS Toplica Spasojević je na primer istovremeno i  član Izvršnog odbora „Privrednika“, a Danko Đunić je čak trenutno predsednik udruženja iz Šekspirove 27, čiji su članovi i Miodrag Babić, Zoran Drakulić, Vladimir Čupić, Aleksandar Vlahović. Draginja Đurić, predsednica IO Banke „Inteza“ istovremeno je član „Privrednika“, i UKDS-a i Srpske asocijacije menadžera.
„U Srbiji je malo ozbiljnih i menadžera i vlasnika kompanija, tako da je normalno da se oni prepliću. To nije ništa neobično. Mislim da je teza koja je plasirana u javnosti o nekom sukobu ova dva udruženja ili utakmici, potpuno neosnovana. Ako bih govorio o razlikama između ta dva udruženja, onda je udruženje ‘Privrednik’ okrenuto domaćoj privredi i njenim problemima, a Udruženje korporativnih direktora je više okrenuto interesima stranog kapitala. Značajan uticaj Udruženja, pored ličnih kvaliteta ljudi koji ih vode, ogleda se upravo u tome što su i naši političari više okrenuti interesima stranog kapitala”, kaže Branko Pavlović.
UKDS je osnovano uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, tako da se u jednom od izveštaja o aktivnostima navodi da UKDS „ima nedvosmislenu evropsku orijentaciju“, o kojoj, kako je navedeno, govore „najmanje dve činjenice - politička podrška OEBS-a u formiranju udruženja i prihvatanje OECD principa korporativnog upravljanja“.
„Ne mislim da se Udruženje korporativnih direktora bavi geopolitičkim pitanjima, što ne znači da istaknutim pojedincima u UKDS nije bliža ideja plasiranja kapitala iz zemalja EU, naročito Nemačke, u Srbiju“, kaže povodom toga Branko Pavlović.  
Međusobna povezanost politike i kapitala u svakom modernom društvu je neizbežna, a na taj odnos deluje čitav splet okolnosti. Na odnos političkih i ekonomskih prvaka u Srbiji utiče i pritisak međunarodne političke i ekonomske elite, čiji su interesi, kako se pokazalo, često na prvom mestu, što pokazuju i rezultati privatizacije, u kojoj su stranci zauzeli najprofitabilnije oblasti privrede. Ekonomista Danijel Cvjetićanin u izjavi za “Akter” smatra da je, bez obzira na snagu domaćih lobija,  u Srbiji prevagnuo uticaj stranaca:  
“Teško je reći koliki je uticaj UKDS na politku, rekao bih da je on uzajaman. Međutim, ono što bi trebalo da izazove mnogo više interesovanja jeste uloga raznih stručnjaka, konsultanata i savetnika iz inostranstva, MMF-a, Svetske banke, EBRD i drugih. Oni odlučujuće utiču i na domaće političare i na biznismene. Pozvao bih zato te strane konsultante da izađu na videlo dana i da kažu kako je moguće da je posle deset godina tranzicije naša privreda toliko loša. Ne mogu da verujem da je toliko neznanja kod predsednika vlade i ministara, koji su dobri stručnjaci. To se može objasniti samo uticajem sa strane”, kaže Danijel Cvjetićanin.

STROGI USLOVI ZA ČLANSTVO
Članovi UKDS mogu postati korporativni direktori koji ispunjavaju uslove pravilnika. Članstvo važi dve godine, nakon čega je potrebno njegovo obnavljanje, a ono zahteva tri uslova - poštovanje etičkog kodeksa Udruženja i prihvaćenog kodeksa korporativnog upravljanja, učešće na najmanje dve konferencije koje organizuje Savez ekonomista Srbije u periodu od dve godine, i učešće na specijalističkim seminarima iz korporativnog upravljanja. Pre sticanja statusa člana, zaintereovano lice mora provesti najmanje godinu dana u statusu kandidata za člana. Statutom je predviđena i ustanova pridruženog člana, što mogu (takođe na dve godine) postati lica sa statusom partnera kod ovlašćenih revizora, poslovnih konsultanata i advokatskih kancelarija. Za pridruženog člana takođe je predviđen kandidatski status u trajanju od najmanje godinu dana.