EKONOMSKA DIPLOMATIJA

Srpski simfonijski ekonomski orkestar

Diplomatski uspeh ili neuspeh sve više se meri egzaktnim pokazateljima, novcem, odnosno spoljnotrgovinskim bilansom zemlje. Zadatak malih ekonomija je da se uspešno probiju u ,,džepove’’ velikih i jedino tako se mogu uspešno razvijati. Od ekonomskih diplomata Srbije, njih 28, očekuje se da poprave ekonomski bilans zemlje

Naša ekonomska diplomatija je na veoma niskom nivou. Potvrda takvih konstatacija je činjenica da nam je propalo nekoliko za zemlju značajnih privatizacija. Ekonomska diplomatija postala je jako popularna tema u zemljama regije, kojom se bave svi - od političara na svim nivoima vlasti do portira. Na policama knjižara stidljivo se pojavljuje sve veći broj knjiga koje se bave ekonomskom diplomatijom iz različitih uglova. Stereotipi o diplomatama kojima je jedini posao da na prijemima „bistre“ visoku politiku sve manje odgovaraju stvarnosti. „Bistrenje politike“ ostaje i dalje, pri čemu je uspešnost diplomata dosta teško utvrditi, ali se diplomatski uspeh ili neuspeh sve više meri egzaktnim pokazateljima, novcem, odnosno spoljnotrgovinskim bilansom zemlje. Ove nove diplomate treba da stvore novo ekonomsko lice Srbije u svetu. Znači, treba da postignemo prvi cilj, a to je da izvozimo polovinu proizvodnje iz Srbije. To je i uslov za budući ekonomski napredak, a to znači već u ovoj godini planirani rast bruto društvenog proizvoda od 1,5 odsto, a po većim optimistima i 2,5 odsto?!

Posle višedecenijskog zapostavljanja ekonomske diplomatije i dolaska ekonomske krize, aktuelne vlasti u Srbiji uvidele su ovaj problem pa je odlučeno da već krajem ovog meseca u svet krene 28 ekonomskih savetnika

Baš taj sadašnji spoljnotrgovinski bilans Srbije nije za pohvalu, jer nam se trgovinski deficit sa svetom pogoršava iz godine u godinu. On je u 2008. godini bio oko 10,9 milijardi dolara, dok je u 2009. godini, zbog krize smanjen i uvoz i izvoz, pa je manji i trgovinski deficit sa svetom za 39,2 odsto i iznosio je 7,2 milijarde dolara. Ekonomska diplomatija je pak malo konkretnija, s obzirom na to da ima precizno definisane ciljeve i u suštini je sastavni deo diplomatije od njenih početaka. Sada smo svedoci trenda ekonomizacije čitave diplomatije. Završetkom velikih političkih procesa poput hladnog rata i otvaranja procesa globalizacije, kao prvenstveno ekonomskog fenomena, ekonomski ciljevi postaju primarni. Po definiciji ekonomska diplomatija i nije ništa drugo do korišćenje diplomatije za postizanje ekonomskih ciljeva za sticanje profita.

OFANZIVNIJE  PREDSTAVLJANJE

Posle višedecenijskog zapostavljanja ekonomske diplomatije, zatim dolaska ekonomske krize, aktuelne vlasti u Srbiji uvidele su ovaj problem pa je odlučeno da već krajem ovog meseca u svet krene 28 ekonomskih savetnika. Oni će u inostranstvu predstavljati državu Srbiju i biti zaduženi za institucionalnu saradnju iz oblasti ekonomije sa institucijama zemlje u kojoj će raditi. Ta saradnja odnosi se na sve ekonomske teme – poljoprivredu, energetiku, životnu sredinu, infrastrukturu, trgovinu, investicije i mnoge druge. Po rečima pomoćnika ministra ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Srbije Jelene Marjanović, ekonomski savetnici će u onim zemljama gde ne postoje predstavništva Privredne komore Srbije, zastupati interese privrede, tražiti potencijalne strateške partnere za zajednička ulaganja ili ,,praviti prostor’’ za izvoz naših roba. Po njenim rečima, fokus ekonomskih savetnika u svakoj zemlji biće različit, mesta gde će odlaziti birana su prema značaju, obimu spoljnotrgovinske razmene sa Srbijom i investicija iz te zemlje kod nas... Niko od 28 predstavnika nije slučajno izabran, objašnjava Jelena Marjanović, i dodaje da svi oni imaju kvalitete za ovaj posao koji je u interesu Srbije. Kada su velike teme i poslovi u pitanju, imaće i podršku ambasadora i cele ambasade jer Srbija mora energičnije i ofanzivnije da predstavlja svoju privredu u inostranstvu.

Ekonomski savetnici će, pre svega, biti u glavnim gradovima zemalja EU i CEFTA, sa kojima Srbija ostvaruje najveću razmenu, a potom i drugim najvećim svetskim centrima. Od aprila 2010. godine ekonomski savetnici biće raspoređeni u ambasadama Srbije u sledećim gradovima: Toronto, Ljubljana, Sofija, Čikago, Bukurešt, Moskva, Beč, Sarajevo, Kijev, Istanbul, Berlin, Minhen, Štutgart, Rim, Milano, Atina, Peking, Pariz, London, Zagreb, Podgorica, Skoplje, Brisel, Tokio, Stokholm, Prag, Bratislava i Budimpešta.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović naglašava da je ključna razlika između predstavnika komore i ekonomskih savetnika u inostranstvu izvor finansiranja, ali da će oni imati isti zadatak. Nove ekonomske savetnike finansiraće država, a tamo gde bude i jednih i drugih moći će da rade zajedno i da sarađuju. Komora može i ekonomskim savetnicima da ponudi svoju unutrašnju infrastrukturu i preko regionalne komorske mreže da uspostave kontakte sa lokalnim samoupravama i privredom. Njihov zadatak biće, objašnjava on, ,,instrument’’ ekonomskog povezivanja Srbije sa inostranstvom, kao i da ostvare direktan kontakt sa privrednicima i pomognu im da reše postojeće probleme radi ostvarenja svojih poslovnih ciljeva.

Ekonomski savetnici će u onim zemljama gde ne postoje predstavništva Privredne komore Srbije, tražiti potencijalne strateške partnere za zajednička ulaganja ili ,,praviti prostor’’ za izvoz naših roba

Pre nego što je doneta odluka o slanju ekonomskih diplomata, analizirano je kako u praksi funkcioniše ova diplomatija velikih i ekonomski uspešnih zemalja, poput SAD, Kine, Rusije... Slikovito rečeno, diplomatije tih velikih zemalja liče na simfonijski orkestar. Dobro su uhodane, razrađene, adekvatno tehnički, kadrovski i materijalno popunjenje, sa tradicijom i precizno definisanim ciljevima i koje prema tim ciljevima razvijaju svoje strategije. Dobar primer je Kina, koja ima precizno definisane ciljeve i odgovarajuće strategije, i ona tačno zna gde se nalazi i šta hoće da postigne. Upravo to strategijsko promišljanje je glavna karakteristika ekonomske diplomatije ovih najvećih zemalja.

U ovom trenutku treba istaći da se situacija u ekonomskoj diplomatiji zemalja regije bitno razlikuje u odnosu na visoko razvijene zemlje, ističe u svojoj knjizi ,,Ekonomska diplomatija - menadžerski pristup’’ dr Mile Sadžak, profesor na univerzitetima u Sarajevu, Zagrebu, Moskvi, Pekingu... Po njegovim rečima, iako postoje generalno definisani ciljevi u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i ostalim zemljama regije, prvenstveno je to ulazak u evroatlantske integracije, ipak ima se utisak da se uglavnom radi mahom o verbalnim opredeljenjima. Mnogo se propagiraju, ali je malo urađeno na implementaciji ovih ciljeva. Ekonomska diplomatija u ovim zemljama više liči na male džez sastave, gde imate nekoliko multiinstrumentalista koji pokušavaju da improvizuju na zadatu temu. To je opet logično, jer u zemljama regiona ne postoji jasno definisana ekonomska politika i strategija. Situacija u svim zemljama regije je slična, a razlike se javljaju kod nivoa kadrovske i odgovarajuće materijalno-tehničke popunjenosti.

Rezultat takvog stanja u Srbiji je da je na kraju 2008. godine, uoči nastanka svetske ekonomske krize, spoljnotrgovinski deficit dostigao deset milijardi dolara, a u zemljama u okruženju, recimo u BiH, bila je još teža situacija gde je deficit iznosio dvadesetak milijardi dolara. Najbolje u tome prolazi Slovenija koja je te godine imala izvoz od 27 milijardi dolara i visok spoljnotrgovinski suficit, a najmanja je zemlja u regionu, ako izuzmemo Crnu Goru, koja je tek krenula putem stvaranja uspešne ekonomske diplomatije. Sve to bi se moglo umanjiti kvalitetnijim radom u oblasti ekonomske diplomatije.

ZADATAK, PRONAĆI KLJUČEVE
Prema strategiji delovanja i važnosti zemlje i tržišta, doneta je odluka da u Nemačku, koja je najveći spoljnotrgovinski partner iz EU, ode troje ekonomskih diplomata, a u Italiju dvoje. Među odabranima ima ljudi koji su u Francuskoj i Kini već radili na sličnim poslovima. Budući da će Srbiji (bar tako se procenjuje) trebati najmanje četiri godine do prijema u EU, upravo toliko traje i prvi mandat ekonomskih diplomata. Njihov prevashodni zadatak biće da rade na privlačenju velikih kompanija da investiraju u Srbiji. Oni treba da ubede svoje partnere u naš najjači argument, a to je činjenica da roba koja bi se proizvodila u Srbiji ima još jedno ogromno tržište, u Rusiji i Belorusiji, jer sa njima kao nijedna druga evropska zemlja, posedujemo sporazume o slobodnoj trgovini. Dakle, ekonomski savetnici treba da nađu ključeve i otključaju tržišta. Od njih se očekuje da za šest meseci do godinu dana postignu prve rezultate.

PROBLEMI SLOBODNIH STRELACA

Do sada je bilo malo pravih ekonomskih diplomata koje je imala Srbija, ali i zemlje regije. Problem je bio u tome što su se diplomate iz zemalja regije najčešće nalazile u poziciji ,,slobodnog strelca’’, prepušteni sami sebi bez adekvatne podrške i pomoći iz zemlje. Inače, ekonomska diplomatija je odraz ukupnog ekonomskog stanja i ona teoretski može biti i bolja od ekonomije koju predstavlja, ali je to onda rezultat izuzetnih napora, koje u ovom trenutku čini Srbija. Ključna stvar kada neko odlazi za ekonomskog diplomatu je da se upozna sa kulturom, ekonomijom i političkim okruženjem kako bi imao ,,širu sliku te zemlje’’. Ako ste dobro informisani vi privlačite pažnju druge strane i onda vas tretiraju kao ozbiljnog pregovarača. To je bila i najslabija tačka ekonomskih diplomata iz zemalja u tranziciji. Zato su zemlje u tranziciji i njihovi ekonomski menadžeri u svetu, to  pokušavali da kompenzuju improvizacijom, što je samo trenutno dovodilo do nekog preimućstva, ali dugoročno nije imalo efekta. Iz ugla Zapada ekonomske diplomate Srbije u startu treba da znaju da oni vole red, planiranje, odgovornost, sve ono što nije bilo karakteristično za nas. Rešenje se nalazi u tome da se mi moramo prilagođavati procesima globalizacije. Znači, moramo brzo učiti. Sada znatno zaostajemo u tom procesu prilagođavanja.

Naš trgovinski deficit sa svetom se pogoršava iz godine u godinu. U 2008. bio je oko 10,9 milijardi dolara, dok je u 2009. zbog krize smanjen i uvoz i izvoz, pa je i trgovinski deficit sa svetom manji za 39,2% i iznosio je 7,2 milijarde dolara.

TRAŽE SE “NIŠE” U TRŽIŠTU

Šanse malih ekonomija, kakva je srpska, su dobre, ali ako se valjano organizuje ekonomska diplomatija. Male ekonomije unutar globalne ekonomije traže ,,niše’’ u tržištu. Znači, ako se mala ekonomija probije u ove ,,džepove’’ velikih onda može i uspešno da se razvija. Zato je i prvi korak određivanje zanimljivih tržišta na kojima Srbija ima šanse, a potom za svako od tih tržišta razviti odgovarajuću strategiju. Nažalost, zemlje bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije, ove mogućnosti još uvek nedovoljno koriste. Ovo postavljenje ekonomskih diplomatama omogućio je Zakon o ministarstvima iz maja 2009. godine, kada je definisana pozicija ekonomske diplomatije.

Ekonomski diplomata treba da ima profil globalnog menadžera. Ako se analizira znanje i veština koju ima jedan globalni menadžer, onda se dolazi do zaključka da sve to treba da ima jedan ekonomski diplomata. Znači da je multifunkcionalno obrazovan, poliglota sa bogatim iskustvom rada u inostranstvu i da ima odgovarajući kulturni ,,background’’, odnosno da deluje reprezentativno i da može efikasno da predstavlja svoju zemlju i njenu ekonomiju.

STRATEŠKI ZADATAK
Autor knjige ,,Kako se pozicionirati na tržištu’’ Mirjana Prljević i predavač na seminaru u Beogradu ,,Globalizacija i razvoj tržišta’’ pokazali su da ekonomska diplomatija koja je funkcionisala u ranijim uslovima sad više nije dovoljna da diplomate pouči kako da se u novom poslu snađu. Ni klasična diplomatija, koju oličavaju ambasadori, dosadašnjim metodama nije se pokazala kao efikasna, dovoljna i funkcionalna da bi se ekonomski ciljevi ostvarili. To su shvatile mnoge razvijene zemlje, a posebno novoprimljene članice EU. Ono što ambasador svojim integritetom na najvišem nivou dogovori, ekonomski diplomata mora da sprovede, objašnjava Prljevićeva i dodaje da oni imaju važan strateški zadatak sklapanja komercijalnih poslova. Svoju ekonomsku diplomatiju najbolje su unovčile zemlje poput Kine, Brazila ili Indije, a kada je Srbija u pitanju, uzor treba da bude Portugal, koji nam je po svim karakteristikama najsličniji.