|
||||
|
BILBORDI Velike neizbežne reklame
Od TV i radio reklama može se osloboditi pomoću daljinskog upravljača, od novinskih reklamnih poruka jednostavnim prelistavanjem, od reklama na internet sajtovima jednim klikom na miša, ali od bilborda nema zaštite, oni su svuda oko nas. To marketari vrlo dobro znaju i vešto koriste. Istraživanja kazuju da poruke sa bilborda u poređenju sa drugim medijima u većini slučajeva idu rame uz rame sa televizijom zbog svoje upadljivosti (kod prepoznatljivosti marke i kod uticaja brenda na kupovinu), a mnogo su jeftiniji od nje. Radi se o mediju koji uvek komunicira sa publikom u pokretu, najčešće u saobraćaju, ali i prilikom šetnje, zabave i svega što se odvija van kuće. Činjenica da se radi o velikim površinama, ako su na njima dobro osmišljene poruke, stavlja posmatrača u položaj da se i on oseća velikim ukoliko konzumira ono što se sa bilborda propagira. VIZUELNO ZAGAĐIVANJE GRADA PREDNOSTI BILBORDASvaka poruka sa bilborda ima svoje značenje koje se iskazuje kreativnošću idejnih i dizajnerskih rešenja. Projektovanje bilbord kampanje zahteva pažljivu selekciju sadržaja plakata, bez koje ne mogu da se ostvare željeni propagandni rezultati. Poruke na bilbordima trebalo bi da zavise od lokacije na kojoj se nalaze. Bilbordi u pešačkim zonama u svakom slučaju trpe i duže poruke, koje osim osnovne mogu da daju i neke dodatne informacije, za razliku od onih koje su pored puteva, na kojima ne bi trebalo da bude više od devet reči, jer se pored njih veoma brzo prolazi. Ti veliki panoi pored puteva mogu biti različiti, jer na pravcu gde su dozvoljene veće brzine poruke moraju biti jasne i kratke, a već na raskrsnicama gde su obavezna zaustavljanja informacija može biti šira. Prednost bilborda je i mogućnost regionalnog delovanja i doziraja, prema potrebi. Oni se najčešće zakupljuju na dve nedelje ili mesec dana, ali se poruke mogu menjati, a, što je sada u trendu, i nadovezivati jedna na drugu. Ta brzina delovanja i uočavanja promene je prednost oglašavanja putem bilborda, kao i činjenica da te poruke brzo dopiru do mladih i pokretnih ciljnih grupa. U slučaju da bilbord kampanje idu u kombinaciji sa televizijskim (a tako je u većini slučajeva), istraživanja pokazuju da je i delimičan pogled dovoljan da potrošači prepoznaju i ispravno klasifikuju reklamnu poruku koju vide za čak 0,04 sekunde. Mesto postavljanja bilborda je veoma bitno, jer se ono odrađuje prema frekventnosti ciljne grupe. Podatke o broju prolaznika ili učesnika u saobraćaju nemaju sve reklamne agencije, zbog toga se poslovi oko raspoređivanja bilborda ne smeju dati bilo kojoj agenciji. To treba da rade konsalting firme koje imaju kompletnu bazu podataka sa relevantnim statističkim podacima u vezi sa svim bilbordima na određenoj teritoriji, a sa druge strane, kontrolno-analitičko vrednovanje i projektovanje bilbord kampanja zasnovano na različitim, sveobuhvatnim i detaljno razrađenim kriterijumima i pokazateljima koji omogućavaju korisne, precizne i važne strategijsko-taktičke marketinške informacije i instrukcije. U slučaju da bilbord kampanje idu u kombinaciji sa televizijskim (a tako je u većini slučajeva), istraživanja pokazuju da je i delimičan pogled dovoljan da potrošači prepoznaju i ispravno klasifikuju reklamnu poruku koju vide za čak 0,04 sekunde TABLA KOJA SE PLAĆA
PROPISI I MANEOglašavanje je u Republici Srbiji regulisano odredbama Zakona o oglašavanju, koji je donet u septembru 2005. godine. Na javnim površinama oglasni pano se može postaviti na osnovu dozvole nadležnog organa. Nadležni organ može da odbije izdavanje dozvole ako utvrdi da bi postavljanje oglasnog panoa na javnoj površini ugrozilo sigurnost pešaka, motornih vozila i drugih učesnika u saobraćaju i zaštitu kulturno-istorijskih spomenika i dobara od opšteg interesa ili narušilo očuvanje i unapređenje izgleda grada, odnosno naseljenog mesta. Mada se čini da u gradovima, posebno Beogradu, ima previše bilborda, činjenica je da su oni pre uticaja svetske ekonomske krize bili svi veoma dobro korišćeni. U prilog tome su išle česte i duge kampanje za različite političke izbore. Ipak, oglašavanje putem bilborda ima i svoje mane koje se ogledaju u nemogućnosti detaljnog čitanja i posmatranja plakata, a uticaj poruke na publiku zavisi od uticaja okruženja. Zatim, tu su i teškoće pri merenju koliko ljudi je videlo oglas i koliko puta. Zbog popularnsti tog oglašavanja često se događa da su sve atraktivnije lokacije unapred rezervisane, a da je zbog rezervacije površina i vremena za pravljenje plakata, potrebno duže planiranje kampanje. Popularnost neke lokacije, koja se najčešće ogleda u frekventnosti, dovodi često do zagušenosti oglasnih površina te smanjenja zapažanja i pamćenja poruke. Bitan problem je i nemogućnost kontrole nad svim bilbordima, što ostavlja mogućnost njihovih oštećenja i uništavanja od strane huligana, ili onih kojima se poruka nije dopala. I na kraju je problem koji se različito rešava u različitim društvima. Naime, zbog toga što najčešće stoje pored puta, bilbordi često odvlače pažnju vozačima. Zato su u nekim državama slike provokativnih devojka na bilbordima strogo zabranjene. ZA ODRŽAVANJE ZGRADA |
U eri bombardovanja reklamnim porukama na neki način se može zaštititi od svih tipova medija osim od neizbežnog i sve prisutnijeg bilborda. Gotovo je nemoguće izaći iz kuće i ne susresti se sa nekom porukom sa velikog panoa, a da ne govorimo o slučajevima kada se kroz prozore stanova ili sa terasa pogled pruža prema velikom bilbordu koji uz to i sija noću
Gledajući unazad, kod nas su bilbordi jedan od najmlađih medija. Neki tvrde da su prvi klasični bilbordi bili postavljeni u Beogradu 1996. godine i od tada krenuli brzo da se šire, gotovo isključivo po urbanim sredinama. To je još jedna razlika u odnosu na neke druge medije. Ipak, veliki plakat kao preteča bilborda jeste najstariji oblik komuniciranja, koga su koristili još u staroj Grčkoj i Egiptu, što pokazuju brojni primeri sa egipatskih papirusa, sumerskih natpisa, rimskih pločica sa obaveštenjima o gladijatorskim i pozorišnim predstavama, srednjovekovnim rukopisima. Nastanak plakata vezuje se za sredinu 15. veka, jer se samo tako mogao dobiti tekst u velikom tiražu koji se postavljao na javna mesta. Od samog početka, vlast je u štampanom tekstu videla opasnost širenja informacija, zbog čega je preuzela pravo isticanja plakata i zavela strog nadzor u toj oblasti. U Francuskoj je 1534. godine u gradovima zaprećeno javnim spaljivanjem onima koji bez dozvole lepe plakate i njihovim jatacima, a u Engleskoj je 1568. godine izdato naređenje da pravo štampe imaju samo univerziteti u Oksfordu i Kembridžu i grad London. Nagli razvoj velikih plakata, preteča današnjih bilborda, započeo je sredinom 19. veka, kada su postavljeni prvi reklamni stubovi predviđeni za velike formate. Ta renesansa je krenula u Americi, gde su se pojavile obične drvene table, sa reklamnom porukom. Iz tog vremena potiče i naziv bilbord. Pretpostavlja se da je naziv potekao od dve reči bill - što znači račun i board - što znači tabla, ili kada se spoji, tabla koja se plaća, odnosno tabla za iznajmljivanje. Kasnije je bilbord unapređen osvetljenjem, reflektorom koji ga je noću obasjavao. Novije verzije bilborda imaju svetlo koje se nalazi u unutrašnjosti bilborda što dovodi do utiska da svetli i sam plakat. Korak napred je bilbord sa reklamom koja se pomera, jer je poznato da gledalac najpre zapaža pokret. Daljim usavršavanjima razvijeni su bilbordi koji se razapinju u vidu platna na fasadama zgrada. Poznati su i oni koji se noću, pomoću jakog izvora svetlosti projektuju takođe na fasadama kuća. Neki bilbordi su u vlasništvu kompanija koje se bave tim poslom te svome korisniku iznajmljuju određeni bilbord ili bilborde na određeno vreme uz naknadu. Kod nas je veoma popularno da zgrade na prometnim mestima koriste svoje fasade i krovove za postavljanje bilborda i prihod ostvaren iznajmljivanjem tog prostora koriste za održavaje same zgrade, mada lokalne vlasti to oporezuju.