|
||||
|
POVRATAK ZABORAVLJENE PRUGE Čudo u Šarganu
„Proći će još dosta godina, pa će se ljudi jopet sjetiti gvozdenog puta, te će ispotekare obnoviti ga. Samo njime se neće voziti narod radi potrebe, već zbog zabave i uživanja...’’ Reč je o proročanstvu Mitra Tarabića iz Kremana nakon ukidanja pruge uskog koloseka kojom danas ponovo vozi „ćira’’ (parna lokomotiva), ali i dizelka. I došlo je to vreme. Zahvaljujući razumevanju i velikom angažovanju srpskih železnica, ponovo je, posle četvrt veka, oživela čuvena Šarganska osmica. Čudesni svet Šarganske osmice podseća na dečje makete vozova koji prolaze kroz brda i tunele, a u vožnji niko ne može da odgonetne odakle je došao i kuda treba da ide Od zaborava se otrgao deo istorije srpske železnice, pa putnici ponovo čuju pisak lokomotive i dah romantike. Reč je o obnovljenoj pruzi uskog koloseka na prevoju od Užica prema Višegradu, na tromeđi Zlatibora, Zlatara i Tare. Tu je i više stanica na trasi od 22,8 kilometara i 22 tunela. Voz danas saobraća na atraktivnih 13,5 kilometara pruge. SVI SU PLAKALI...
Na pruzi Užice – Mokra Gora saobraćaj se odvijao do poslednjeg dana februara 1974. godine. Na ispraćaju zahvalnom „ćiri’’ tada je bilo 15.000 Užičana. Svi su oni žalili, poneki i sveće „ćiri’’ palili. Jedan od najstarijih železničara šarganskog čvora Ostoja Kojadinović, kada je pruga ponovo puštena u rad pre nekoliko godina, dočekao nas je raširenih ruku. Odmah je evocirao uspomene na njeno ukidanje. „Bila je to, sinko, velika tuga. Toga dana kada su zatvarali prugu skupilo se sve živo, staro i nejako... Plakali su svi. Pa nekada je sa Mokre Gore po 20 đaka išlo u Železničku školu u Beogradu. Posle toga nas starije penzionisaše, mlađi odoše da grade prugu Beograd – Bar, treći se iseliše u Banatski Karlovac.’’ Bili su sumnjičavi da će im automobilski saobraćaj nadoknaditi izgubljeno. Ideja o obnovi uzane pruge potekla je od Zavičajnog udruženja Mokrogoraca u Beogradu, a u taj posao se krenulo u drugoj polovini 1999. godine. Od 1. jula 2003. godine „ćira’’ opet saobraća. Na ovoj pruzi sad se primenjuju svi propisi koji važe i na ostalim prugama Železnica Srbije. ATRAKCIJA ZA TURISTE
Mokrogorci su od davnina ovde živeli od proizvodnje katrana, prodaje luča, a od nedavno žive i od turizma i proizvodnje ekološke hrane. Samo u 2010. godini Mokru Goru će posetiti više od 100.000 turista iz zemlje i sveta. „Ćira’’ će svojom trasom provozati čak 80.000 putnika (što je za 40.000 više nego 2005. godine) uz povećanje prihoda za 12 odsto. Turisti imaju šta da obiđu, a na ovom području postoji dvadesetak izvorišta lekovitih termalnih voda. Bela Voda po kvalitetu je jedina takva na prostorima nekadašnje SFRJ, a po vrednosti spada među 15 lekovitih u svetu. Vest o obnovi Šarganske pruge zainteresovala je železničare Republike Srpske, pa su pre nekoliko godina pristupili revitalizaciji svog dela – od Vardišta prema Višegradu. Planiraju da popularni „ćira’’ uskoro stigne i u Andrićev grad na Drini. Njihove ambicije su i veće, da nastave do Sarajeva, i dalje prema Humu. Hrvati bi da „ćiru’’ vide u Dubrovniku, kao nekad. Na drugoj strani, u srpskim železnicama razmišljaju da prugu od Šargana preko Kremana produže do Šljivovice, gde je u Braneševcima podignuta jedna od najlepših stanica na pruzi Beograd - Bar. ALJEHIN I ANTIS NEVERICA POSLEDNJEG ŠEFA KONOBAR BRZI NA USKOJ PRUZI
Vožnja „ćirom’’ danas je pravi doživljaj. Klopara „ćira’’ uskom prugom penje se po stranama Šargana. Jedan čovek, odeven kao konobar, sa punom tacnom pića u ruci, trči pored voza. Prati ga, ne zastaje. Potom u jednom trenutku taj konobar spretno skače na platformu vagona, pa tu, na malom prostoru, još uspeva da uradi piruetu. Uprkos naglim pokretima, ni kap pića u čašama na tacni, koju nosi, se ne prosipa. Vešt konobar nije ni glumac, niti kaskader. Učestvovao je u snimanju filma Emira Kusturice „Život je čudo’’ koji je ovde sniman. Čovek je zaista konobar, neobično okretan i brz. Ime mu je Dragiša Mitrović, a svi ga znaju po nadimku Brzi. Postao je, vele, zaštitni znak Mokre Gore i Šarganske osmice, gde služi goste. Zato su ga i prozvali konobar Brzi na uskoj pruzi! Hiljade posetilaca sad pohodi ovu usku prugu i Brzog odmah primete. Uvek je hitrog koraka, neumoran, nasmejan, odlučnog pokreta, nepogrešiv. Pokatkad služi piće putnicima u „ćiri’’, češće je na radnom zadatku u ugostiteljskim objektima kraj uske pruge. Tu konobarsku brzinu primetio je i Kusturica kojem neobičnosti ne mogu da promaknu. Brzi je ovde na Mokroj Gori služio mnoge goste, pa i one odabrane: predsednike, premijere, ambasadore, akademike, poznate ličnosti, novinare... Grupa japanskih ljubitelja železnice, recimo, vozila se vozom po „osmici’’ pa su se na jednom mestu, gde je „ćira’’ zastao, popeli na obližnju kamenitu liticu da bolje snime krajolik. Kad, eto ga Brzi sa punom tacnom pića, lako istrčava uz strmu liticu. Japanci gledaju zaprepašćeno kako piće, naravno neprosuto, stiže i tamo gde se nisu nadali. MUZEJ POD OTVORENIM NEBOM
Turističku ponudu Mokre Gore proširio je i proslavljeni reditelj Emir Kusturica, koji je na brdu Mećavnik sagradio Drvengrad, ili još bolje rečeno Kustingrad. Predsednik Regionalne privredne komore Užica, Dušan Majkić ističe da je Emir ovde došao da snima film „Život je čudo’’ i rekonstruisao stanicu Golubići, za potrebe snimanja. A onda je spazio proplanak, i eto već grada popločanog odbačenim drvenim pragovima i napravljenog po njegovim idejama. Sve to je uradio za svoje potrebe. Prvo je hteo samo sebi da napravi kuću za odmor, a onda mu se otelo. Do sada je „tek’’ oko 25 objekata sagrađeno u prvoj fazi: crkva, galerija, nacionalni restoran, bioskop, bazen, teretana, đakuzi, kafić, poslastičarnica, biblioteka, apartmani... U toku je i dokapitalizacija i stalna dogradnja... Sve miriše na pragove i smolu. Osluškuje Emir dalje: okolne planine, vape za etno muzejskom postavkom srpskog domaćinstva, a najviši vrh Tare, Zborište, za ski–centrom. Dolazak Emira Kusturice vratio je nadu u život, opstanak i ostanak na ovom području. Upitan zašto je baš došao ovde da snima i živi, Kusturica odgovara: „Zato što je Šargan magija, a vi dobro znate da ja uvek biram magična mesta za snimanje svojih filmova. Ovde je magija najjača, pa sam odlučio da dugo ovde i boravim. Zbog toga je i izgrađeno ovo selo.’’ Tako je danas vraćen život na Mokru Goru koja je postala muzej pod otvorenim nebom. Čudesni svet Šarganske osmice najviše podseća na dečje makete vozova koji prolaze kroz brda i tunele. U vožnji Šarganskom osmicom niko ne može da odgonetne odakle je došao i kuda treba da ide. |
Nakon četvrt veka od ukidanja saobraćajnica na pruzi uzanog koloseka Užice – Mokra Gora ostvarilo se proročanstvo Mitra Tarabića iz Kremana, pa će se ljudi opet sjatiti na gvozdeni put. Mokru Goru danas poseti 100.000 turista, a „ćirom’’ se provoza više od 80.000 ljudi
Pruga uzanog koloseka od granice sa Bosnom, u Vardištu, preko Mokre Gore, Jatara i kroz planinski masiv Šargana, građena je od 1921. do 1925. godine. Tada je uspostavljen saobraćaj prema Čačku i Stalaću, na jednoj strani, i Sarajevu i Dubrovniku, na drugoj. Pre toga Austrija je 1906. godine sagradila prugu od Vardišta, a iz pravca Čačka u Užice voz je stigao 1912. godine. Bez mehanizacije, u to vreme, izgraditi prugu kroz stenovite tesnace i masiv Šargana bio je svojevrstan graditeljski poduhvat. Visinsku razliku od 300 metara do Mokre Gore, na rastojanju od tri i po kilometra, projektant Hugo Kajnc rešio je petljom u vidu osmice. Tu pruga nad tunelom u zamišljenoj osi preseca tu istu prugu u tunelu.
Nakon promocije na internetu pre jedne decenije, Mokru Goru počeli su da posećuju turisti iz Evrope, ali i iz daleke Australije, Japana, bolje rečeno celog sveta.
Dok Brzi služi piće, voz iz Mokre Gore prolazi kroz stanicu Jatare, koja je karakteristična po tome što na njoj nikad nije prodata ni jedna putna karta, jer je smeštena u brdu i služila je za dopunu lokomotiva svežom vodom sa tamošnjeg vodopada. Odredište je u stanici Šargan - Vitasi, gde je u toku izgradnja depoa za vozove, kao i objekta za smeštaj i ugošćavanje turista.