MIOMIR NIKOLIĆ, PREDSEDNIK GRUPACIJE VELEDROGERIJA U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Država ne plaća lekove

Republički zavod za zdravstveno osiguranje duguje zdravstvenim ustanovama od lani preko 1,6 milijardi dinara, a za lekove isporučene u 2010. godini  nije izvršio niti jedno plaćanje

Uzdržano komentariše doktore i farmaceute koji su nedavno pohapšeni u policijskoj akciji “Kraba” zbog međusobnog milovanja milionima evra na račun zdravlja čak i obolele dece. Kaže da bi stvari bile čistije kada bi pozitivna lista bila generička, a ponuđena cena jedini kriterijum na osnovu koga medikament na nju stiže. Otkriva da Republički zavod za zdravstveno osiguranje od početka godine nije platio nijednu isporuku, zbog čega nekim veledrogerijama preti zatvaranje. „Kriza je uticala na nepovoljnu promenu uslova nabavke tako da inostrani proizvođači skraćuju rokove plaćanja, a za odložene rokove plaćanja zahtevaju bankarske garancije i druge vidove obezbeđenja“ Ipak, Miomira Nikolića, predsednika Grupacije veledrogerija u PKS, pitamo, za početak, da li je povećana potražnja za citostaticima kompanija koje su davale mito kako bi se njihovi lekovi prepisivali teškim bolesnicima?
Veledrogerije, kao karika u lancu snabdevanja lekovima  između proizvođača i zdravstvenih ustanova, orijentisane su na logističku podršku, odnosno obezbeđuju da lekovi budu dostupni shodno potrebama zdravstvenih ustanova i isporučeni pravovremeno.
Marketinškim aktivnostima  u smislu istraživanja i praćenja  potražnje  i potrošnje  bave se uglavnom domaći proizvođači, kao i zastupnici i predstavništva stranih proizvođača za lekove iz svog portfolija.

Imate li bar neke informacije?
Iz raspoloživih podataka može se zaključiti da je potrošnja svih citostatika dostupnih u Srbiji u 2009. godini porasla za okvirno 2,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Smatramo da bi pitanja i problemi koji su aktuelizovani bili rešeni ukoliko bi pozitivna lista bila generička, odnosno  bez navođenja naziva leka. Valjalo bi i kad bi se kriterijum  cene leka uspostavio kao prioritetni kriterijum za dodelu ugovora u postupcima javne nabavke.  Smatramo da bi se na taj način omogućilo da svi dostupni  lekovi učestvuju u snabdevanju, što  usled  sadašnje prakse stavljanja na listu nije slučaj.                          

Kako gledate na lekare koji su pripisivali veći broj lekova kako bi od farmaceutskih kuća dobili što više novca, ali i na iste te kompanije koje su davale mito?
Imajući u vidu da se u momentu obelodanjivanja ove afere postavilo pitanje  postojanja krivičnog dela nesavesnog lečenja, smatram jako važnim što je izvršena provera kvaliteta rada, koju je na Institutu sprovela nezavisna komisija po nalogu Ministarstva. Utvrđeno je da su pacijenti pravilno lečeni, odnosno da nisu izlagani neprimerenim dozama citostatika.
Iskreno se nadam da će ishod ovog sudskog postupka dati odgovore na sva pitanja koja se u javnosti opravdano postavljaju, te da će na osnovu činjenica koje u tom postupku budu utvrđene javnost biti u mogućnosti da donese objektivni sud o stanju u zdravstvu. „Potrošnja lekova u Srbiji svake godine se povećava za pet do deset odsto. Za lekove je 2009. godine izdvojeno preko 45 milijardi dinara, što u odnosu na broj osiguranika od sedam miliona znači da je po glavi stanovnika izdvojeno 60 evra godišnje“ Da li je i koliko opala prodaja otkako je krenula kriza?
„Povećanje potrošnje lekova, a posledično i povećanje troškova za lekove, jeste globalni trend koji svaka država nastoji da reši na odgovarajući način , iako za sada bez nekog većeg uspeha.
U uslovima sve veće brige ljudi za sopstveno zdravlje, poboljšanja dijagnostike, kao i   starenja populacije sa jedne strane, i brige vlada svih država da očuvaju zdravlje svojih stanovnika,  globalna ekonomska kriza kao takva nije mogla da utiče na  potrošnju lekova. Svakako je uticala na rast prodaje jeftinijih  lekova i donekle sniženje cena skupljih  lekova.“ 

Koliko je produžen rok isplate robe?
Rokovi plaćanja su produženi tako da od momenta isporuke do naplate protekne  i preko 180 dana. Sa druge strane, kriza je uticala na nepovoljnu promenu uslova nabavke tako da inostrani proizvođači skraćuju rokove plaćanja, a za odložene rokove plaćanja zahtevaju bankarske garancije i druge vidove obezbeđenja.

Koliko zdravstvene ustanove duguju novca i koje najviše?
Otežana naplata potraživanja od zdravstvenih ustanova za isporučene lekove je sve češća. Pre svega kod državnih ustanova koje plaćanja vrše iz sredstava refundiranih od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO). Na sednici Grupacije veledrogerija održanoj u aprilu mesecu, konstatovano je da RZZO još uvek ima dug prema zdravstvenim ustanovama na ime dostavljenih faktura za isporučene lekove u 2009. godini, preko 1,6 milijardi dinara, a da za lekove isporučene u 2010. godini  nije izvršio niti jedno plaćanje.

Da li je od početka krize povećana prodaja nekih lekova i kako to objašnjavate?
Prema nedavno objavljenim podacima RZZO, potrošnja lekova u Srbiji svake godine  se povećava za pet do deset odsto. U 2009. godini izdato je pet miliona kutija lekova više nego u prethodnoj godini. Najzastupljeniji u potrošnji su lekovi koji se koriste kao terapija za bolesti srca i krvnih sudova, a zatim i lekovi za neurološke i psihičke bolesti, dok su na trećem mestu lekovi za bolesti digestivnog sistema i poremećaj metabolizma.
Za lekove je 2009. godine izdvojeno preko 45 milijardi dinara, što u odnosu na broj osiguranika od sedam  miliona znači da je po glavi stanovnika izdvojeno 60 evra godišnje. U poređenju sa drugim zemljama izdavajanja za lekove su značajno manja. Slovačka i Mađarska,  koje imaju gotovo identičnu listu lekovu kao i mi, izdvojile su po 200 evra godišnje.

DUG JE ZAO DRUG
Za prvo tromesečje 2010. godine dug RZZO prema zdravstvenim ustanovama iznosio je 5,96 milijardi dinara i on se mesečno uvećava za oko dve milijarde dinara. Na osnovu podataka o dospelim nenaplaćenim potraživanjima veledrogerija prema zdravstvenim ustanovama, koja se odnose na isporučene lekove, zaključeno je da se radi o iznosu od oko 8,5 milijardi dinara. Samo iz navedenih podataka, potpuno je jasno da će već krajem ove godine veledrogerije biti suočene sa problemom likvidnosti u meri koja će za mnoge predstavljati i kraj poslovanja.