|
||||
|
DINKIĆEVE NAJAVE O POVEĆANJU PLATA I PENZIJA Obećanje ludom radovanje
Priča o povećanju penzija i plata u javnom sektoru nije dugo trajala, budući da su predstavnici MMF u Srbiji koji bi trebalo ovu akciju i da podrže, odmah rekli da to neće učiniti. Niko ne sumnja da će ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, kao promoter i budući realizator ideje, uprkos svemu tražiti povećanje primanja, iako baš on dobro zna da srpski budžet to ne može da izdrži. Ekonomisti jednoglasno ocenjuju da je Dinkić uveliko u predizbornoj kampanji, a javni sektor koji zapošljava oko 500.000 ljudi uz milion i po penzionera su dobra glasačka mašina. Zahvaljujući pobedi u Boru (koja je građane Srbije koštala 150 miliona evra), okuražen, Dinkić bi mogao i da sruši Vladu, smatraju stručnjaci. Druga varijanta je da zajedno sa koalicionim partnerima sačeka redovne izbore 2012. godine, što je podjednako rizično za poreske obveznike. Naime, sledeće godine ističe aranžman sa MMF-om, što znači da nad obećanjima nema apsolutno nikakve kontrole, a uvek je poželjno pred izbore podeliti neke novce. Istina je da kao što nema sada, budžet ni tada neće imati viškova, pa stručnjake bojažljivo pitamo šta nas to čeka u naredne dve godine i da li će reforme opet završiti u fijokama dok nam se mažu oči jednokratnim povećanjima plata, a rejting zemlje u svetu samo opada. I to bi bile posledice ove političke igrarije. KRUGMANOVA TEORIJA – DA ALI NE U SRBIJI KAKO JE POČELO?
Zanimljivo je da u pismu o namerama koje su vlasti poslale MMF-u jasno piše da odmrzavanja plata i penzija do kraja godine neće biti, pa valjda zato ne treba da čudi odgovor koji je “Akter” dobio iz ove institucije, na pitanje da li bi trebalo povećati primanja. Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik misije MMF-a u Beogradu, kaže da su najmanje tri razloga protiv. „Verujemo da će veće plate i u javnom sektoru i penzije kroz veću potrošnju stimulisati inflaciju i uvoz, dok će pozitivni efekti na proizvodnju i zaposlenost biti mali. Drugo, to bi možda poništilo sprovođenje mukotrpnih dogovorenih ključnih reformi javnog sektora u oblasti penzija i fiskalne odgovornosti“, kaže nam Lisovolik. Veruje i da nema prostora za povećanje već visokog deficita, i to da bi se spiskalo na plate i penzije. „Veće plate i penzije morale bi se finansirati preko povećanja poreza, verovatno preko povećanja PDV-a. Iako su predstavnici MMF-a bili spremni da pregovaraju oko ove alternativne opcije, to bi bilo u suprotnosti sa deklarisanom fiskalnom strategijom gospodina Dinkića, da se prilagođavanje sprovede kroz ograničenje potrošnje“, objašnjava Lisovolik. „Nama aranžman sa MMF-om ne treba zbog para za devizne rezerve, već nam je potrebna kontrola. Ne piše nam se dobro ako se ne sklopi novi aranžman sledeće godine, jer nam onda niko ne garantuje da se ovakva obećanja neće i ispuniti. To u prevodu znači zaduživanje države ili štampanje para i inflaciju. O reformama da i ne govorim“ MOGUĆE I NEMOGUĆE
„Ministar to vrlo dobro zna, baš kao što zna da to MMF neće dozvoliti. Jasno je da je ušao u predizbornu kampanju, a ne bih se iznenadio kada bi na jesen ili početkom sledeće godine srušio Vladu i to baš na ovim obećanjima. Ako se zna za uspeh u Boru i broj zaposlenih u javnom sektoru i penzionera, jasno je da ministar sada kalkuliše“, kaže za “Akter” Mahmud Bušatlija, saradnik Ekonomskog instituta. Isto smo pitali i Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog instita za međunarodne ekonomske studije, koji navodi da ovakva zalaganja donose glasove čak i kad su puko obećanje. „Nezadovoljstvo niskim primanjima pada na one koji se protive povišici. Pravo pitanje je kako bi Srbija našla pare za to“, smatra Gligorov. Ne treba velika pamet pa da se vidi da za to nema novca, jer su vlasti na poslednjim pregovorima sa MMF-om povećale deficit budžeta. Prihoda je manje nego što se očekivalo. Istovremeno u pismu o namerama piše da će “eventualni višak Vlada uštedeti”. O tome da pismo o namerama i nema neku važnost za izvršnu vlast u zemlji svedoči i ponašanje ministra ekonomije još od prošlih pregovora kada je tražio povećanje plata, dok je za drugim pregovaračkim stolom Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade, tražio rast penzija drugačiji nego što je predviđeno zakonom. Sve suprotno dogovorima sa ovom institucijom. „Nama aranžman sa MMF-om ne treba zbog para za devizne rezerve, već nam je potrebna kontrola. Ne piše nam se dobro ako se ne sklopi novi aranžman sledeće godine, jer nam onda niko ne garantuje da se ovakva obećanja neće i ispuniti. To u prevodu znači zaduživanje države ili štampanje para i inflaciju. O reformama da i ne govorim“, ističe Bušatlija. A dosadašnje iskustvo svedoči o rasipništvu tokom izbornih ciklusa, jer kupovina glasova košta. „Postoji bojazan da bi fiskalna disciplina mogla biti narušena u drugoj polovini 2011. godine, nakon što istekne tekući aranžman sa MMF-om. Upravo ovaj scenario desio se sredinom 2006. godine kada se završio prethodni aranžman i automatski popustila fiskalna disciplina. Krenuo je da se stvara sve veći i veći budžetski deficit“, kaže za „Akter“ Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID. Dakle, to je bila poslednja godina aranžmana pre ovog kriznog, i kako su se vlasti ponašale kad im je ova isntitucija okrenula leđa? Sa deficita od 1,5 odsto BDP u 2006. godini već sledeće se stiglo do 1,9 odsto BDP, a naredne na 2,5 odsto BDP-a. Lane je deficit bio 4,1 odsto BDP a ove godine biće 4,8 odsto. Na dva načina se građani Srbije mogu zaštiti od bahatih obećanja političara od kojih su neki već sada u kampanji. Jedno je novi aranžman sa MMF-om, i to čisto iz predostrožnosti, a drugo – zakon. „Veoma je bitno usvajanje efikasnog i dobrog Zakona o fiskalnoj odgovornosti kako bi se uspostavilo odgovorno vođenje fiskalne politike, obuzdavanje nabujalih fiskalnih deficita i kontrolisanje nivoa javnog duga. Ako toga ne bude čeka nas ’grčki scenario’“, upozorava Altipamarkov. POTPISALI, OBEĆALI – PA ŠTA? |
MMF jasno kaže da za to nema novca, dok stručnjaci navode da to i ministar zna. To ga ne sprečava da uđe u predizbornu kampanju pre svih, jer su ovakvim obećanjima kupuju glasovi čak i kada se ne ispune. Pojedini ekonomisti veruju da nije isključeno čak ni to da Dinkić pred kraj godine obori Vladu i pokupi glasove 500.000 zaposlenih u javnom sektoru i milion i po penzionera
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić pre desetak dana izjavio je da će u avgustu tražiti od MMF-a odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, jer Krugmanova teorija kaže da u krizi ne treba štedeti već trošiti. Ministar govori istinu kada je reč o ovoj teoriji, jedno što je, prema uverenju ekonomista, zaboravio da je ona neprimenljiva na domaću ekonomiju.
Da podsetimo, ministar je ovog meseca bio izričit u stavu da G17 plus neće glasati za povećanje bilo kojih poreza. Da li je moguće da ministar ekonomije, a bivši ministar finansija i guverner ne zna da u budžetu nema para za odmrzavanje i da bi eventualnom isplatom taj manjak morao biti nadoknađen ili zaduživanjem ili povećanjem poreza?