VIŠE OD UREĐAJA

Moj gedžet, moj stil

Moderan čovek, hteo to da prizna ili ne, obožava gedžete. Uz brigu da njegov gedžet poseduje adekvatne aplikacije i tehničke performanse, savremenog čoveka interesuje i dizajn spravica koje mu olakšavaju život. Dizajn je ono što danas prodaje gedžet, a pravi gedžet je kao droga - novi modeli se pojavljuju i pre nego što “stari” zastare

Stil jedne osobe ne oslikava se samo kroz odeću. Naprotiv, stil i dobar ukus se mere i  predmetima koji tu osobu okružuju. Devedesetih godina nepisano zlatno pravilo „reci mi koje patike imaš i reći ću ti kakav si čovek“, u dvehiljaditim, zahvaljujući munjevitom tehničkom napretku i digitalizaciji skoro svega što je do juče bilo analogno, zamenjeno je pravilom „reci mi koje gedžete nosiš i napraviću ti psiho kroki“.
“Za redizajniranje jednog laptopa potrebno je od jednog do dva sata, a to najviše zavisi od oblika laptopa. Najviše volim svoj laptop, najdraži mi je jer je preživeo sva testiranja na ovom polju, počevši od crtanja na njemu, preko solventne štampe, termo folija i oko desetak tekstila i isto toliko vinila. On je moje zamo-rče...” Malo ko je verovao da će svaki čovek postati Inspektor Gedžet, junak istoimenog crtanog filma, čije je telo bilo nalik švedskom privesku. Sve svoje je nosio sa sobom i bio je sposoban da svaku situaciju reši u svoju korist. Zahvaljujući mobilnim telefonima, laptopovima, mp3 plejerima, bežičnom internetu itd., moderan čovek je uz samo malo znanja i informisanosti postao građanin sveta. Džepovi, torbe i rančevi su mu puni svakojakih, naizgled nebitnih stvari koje mu baš kao Inspektoru Gedžetu produžavaju noge i ruke i pomažu pri rešavanju svakodnevnih, stresnih i komplikovanih situacija. Ti predmeti spadaju u sve ono što se na prvi pogled čini suvišnim, a u isto vreme je neobjašnjivo potrebno. Ti mali predmeti imaju specifičnu namenu – to su sitnice koje nam nisu potrebne, ali koje svi istinski želimo. To su gedžeti.
Pored „švedskog priveska“, omiljenog detalja pecaroša i kampera, najpoznatiji gedžet je rođen 1979. godine. “Sonijev” Walkman je „pevao i hodao“ svuda i u svakoj prilici, u parku, u teretani, na predavanjima, u autobusu... Ipak, prvi pisani dokaz reči „gadget“ nalazi se u knjizi Roberta Brauna „Spunyarn and Spindrift, A sailor boy s log of a voyage out and home in a China tee-clipper“ davne 1886. godine. Poreklo reči datira iz 1885-86.godine kada je u luku Velike jabuke uplovila francuska regata „Izer“ sa 350 delova Statue slobode, koja je sastavljena na njujorškom tlu. Iz SAD-a se vraćamo u Francusku, u ulicu Šazel, gde se nalazila prodavnica „Gaget, Gautheir & Co“, čiji su vlasnici bili Francuzi Gažet i Gotje. Baš u toj radionici deset godina je izrađivana Statua slobode. Imajući smisla za biznis i shvativši da će statua biti simbol grada, iskoristili su njenu još nerođenu popularnost i napravili ogromnu količinu minijatura „Miss Liberty“ koje su 26. oktobra 1886. godine pustili u prodaju. Pošto Amerikanci, pa ni turisti koji su joj se divili, nisu marili za tačan naziv Statue slobode, privukla ih je pločica na dnu statue sa ugraviranim imenom proizvođača „Gaget“- Gažet. Kako Amerikanci nisu bili vični izgovaranju francuskog jezika, reč je dobila dodatno slovo „d“ radi lakšeg i njima logičnijeg izgovora. Zanimljiva je priča koja je kružila gradom: „Gde si to kupio i šta je to?“, „E, pa to je Gadžet!“. Paradoksalno , ali „the gadget“ je bio i nadimak prve atomske bombe.
Moderan čovek, hteo to da prizna ili ne, obožava gedžete. Uz brigu da njegov gedžet poseduje adekvatne aplikacije i tehničke performanse, savremenog čoveka interesuje i dizajn spravica koje mu olakšavaju život. Dizajn je ono što danas prodaje gedžet, a pravi gedžet je kao droga - novi modeli se pojavljuju i pre nego što “stari” zastare. Ukoliko proizvođači ne mogu da zadovolje vaše želje pri dizajniranju gedžeta, tu je Aleksandar Marušić koje vaše nove ili stare gedžete pretvara u mala umetnička dela na kojima se reflektuje vaš jedinstveni ukus, stil, a često i karakter. “Danas je teško biti jedinstven, pogotovo u velikom gradu. Svako je poseban na svoj način, garderobom, frizurom, interesovanjima i zanimanjima… Razmišljao sam o tome kako se izdvojiti iz takvog mora različitosti i  shvatio sam da moram da prepoznam osobine koje svi posedujemo, pa da preko njih iskažem svoju unikatnost. To su upravo gedžeti. Svi ih koristimo, tačnije, svi smo zavisni o gedžetima. Kada se probudim, prvo uzmem telefon u ruke, onda popijem kafu i konektujem se na internet na svom laptopu. Kada sam napolju, slušam muziku na ajpodu i tako sve dok ne odem na spavanje. Onda sam počeo da razmišljam o tome kako da sve te spravice koje nam život čine lakšim i lepšim učinim što ličnijim... Inspiraciju nalazim u gradu, u svakodnevnim obavezama, na faksu, a svuda se nalazi nešto što bih menjao. Nažalost, ne mogu da promenim sve što bih želeo, pa onda ostaje da menjam ono što mogu”, kaže talentovani Aleksandar Marušić, stilista za gedžete.
Inspiraciju nalazi u gedžetima, posmatra ih i nalazi nova i inovativna rešenja za njhovo ulepšavanje i to pomoću deset prstiju. “Već mesecima istražujem razne metode koje bih primenio u svrhu personalizacije svog laptopa zato što su mi dosadile njegove monotone sive površine. Probao sam razne metode štampe, a sada koristim dve tehnike koje daju najbolje rezultate a to su polivinil folije i tekstil (candy). I jedna i druga metoda ne oštećuju laptopove, što znači da se mogu ukloniti ili zameniti kada god to korisnik poželi. Za redizajniranje jednog laptopa potrebno je od jedanog do dva sata, a to najviše zavisi od oblika laptopa. Najviše volim svoj laptop,  najdraži mi je jer je preživeo sva testiranja na ovom polju, počevši od crtanja na njemu, preko solventne štampe, termo folija i oko desetak tekstila i isto toliko vinila. On je moje zamorče... Volim i sve laptopove koje radim, drago mi je što uspevam da razumem klijente i da sve njihove želje profesionalno sprovedem u delo”, dodaje Marušić. O samom procesu rada Aleksandar kaže sledeće: ”Laptop prvo moram da očistim, da istražim površine, da kreiram 3D model u svojoj glavi, jer kada preko površine stavite foliju, morate da se setite gde se i šta nalazi ispod nje, da li je to logotip lap-topa ili je obična neravnina. Sve u svemu, potrebno je dosta strpljenja i pažnje. Dok radim, slušam muziku, jer me opušta i zaboravim kada sam počeo, pa tako izranjaju najbolji rezultati. Što se alata tiče, potrebni su različiti fenovi i grejači kojima oblikujem foliju na neravnim površinama, potrebne su mi makaze, lepljive trake i tekstili različitih sastava. Takođe su mi potrebni cirkoni, lepkovi, pegla i ‘svarovski’ kristali, pincete, skalpeli i sečiva raznog kova. Ništa od ovoga ne bi moglo da se radi bez dobrog svetla, te koristim kombinaciju neonskog, dnevnog i običnog svetla.”
Za sebe kaže da nije umetnik, jer tamo gde se umeša novac, nema mesta za umetnost. Ipak priznaje da je za ovaj posao potrebno dosta mašte, kreativnosti i uvek svežih ideja. Ono što on radi retko gde se može sresti u svetu. On svoj rad svakako ne naplaćuje onoliko koliko bi mogao. Trudi se da ne bude u minusu, pa je najniža cena njegove kreacije za laptop, mobilni telefon ili fleš memoriju za prenos podataka oko 400 dinara. Uz smeh dodaje da za najskuplji ne postoji granica. Na popularnom sajtu “Fejsbuk” postoji njegova grupa “Pimp my Laptop” koja broji oko 300 zadovoljnih korisnika njegovih usluga. Talentovani Aleksandar Marušić je student Više poslovne škole u Beogradu, pre ovoga se bavio modnim dizajnom i elektrotehnikom. Dizajnirao je za sebe i druge, a najinteresantnije su bile majice sa unikatnim printom koji je štampan krompirom. Bavi se fotografijom, a 2007.  godine proglašen je najuspešnijim mladim autorom na republičkoj izložbi fotografija pod pokroviteljstvom FSS-a.