CASUAL FRIDAY

Ležernost koju donosi petak

Zahvaljujući “ležernom petku” i individualnim modnim afinitetima, navikama i stilu, na poslu se moglo videti ko je „šmeker“. U ovakvim okolnostima i modna industrija je videla svoju šansu za ekstraprofitom. Robovi rada postali su i robovi brendirane ležernosti, a da toga nisu bili svesni

Zaposlen, savremen čovek u proseku pet dana u nedelji provodi na svom radnom mestu. Postoje profesije koje u svom opisu poseduju i jedinstven način odevanja od koga se ne može odstupiti. Ipak, lični stil i način odevanja na poslu u novije vreme dovedeni su u pitanje, pogotovo kada je reč o stranim kompanijama i ljudima koji u njima rade na višim pozicijama. Sve ono što se tokom radne nedelje, od ponedeljka do četvrtka, smatra korporativnim nevaspitanjem i neznanjem, zbog koga se ostaje bez plate sa ekstrabonusom, a nekada i bez posla, petkom postaje kancelarijski dres kod i u svetu je masovno prihvaćen. U Srbiji je ovo „radno modno pravilo“ još u povoju, a uglavnom se primenjuje u stranim kompanijama.
Pedesetih godina 20. veka stručnjaci zaposleni u ljudskim resursima u Kanadi i SAD setili su se kako da podignu motivaciju zaposlenih bez finansijskih troškova. Dozvolili su im da se oblače po sopstvenom nahođenju. Koristeći „estetski utopizam“, stavili su im do znanja kako kompanija u kojoj rade misli na njihove potrebe Petak je jedini dan u nedelji koji je nazvan po ženskom božanstvu, a njegova zaštitnica je Afrodita. Petak je dan koji ima poseban značaj u hrišćanskoj religiji - toga dana se posti u znak sećanja na Hristove muke. U verovanjima slovenskih naroda petak je dan strogog posta i izbegavanja velikih i ženskih poslova. Tokom godine ima nekoliko petaka koji se obeležavaju posebnim običajima ili zabranama. Beli petak- kada se ne radi da grad ne bi tukao useve, Vodeni petak - praznuje se zbog poplave, Istočni petak- odlazi se na izvore, petak pred Đurđevdan, kada se bere lekovito bilje, nazvan je Biljni petak. Skoro svaki petak u godini imao je pridev „opasan“, pa su se ljudi pridržavali zabrana i preporuka. Smatrali su ga i nesrećnim danom, tako da nisu započinjali nikakave važne poslove ubeđeni da je „petak veoma slab početak“.
Od dana kada krenemo u školu, pa do odlaska u penziju, petak je najvoljeniji i najiščekivaniji dan radne nedelje. Čak i kada je trinaesti i „baksuzan“, za većinu je petak najava vikenda, uvod u kratak odmor i dobru zabavu. U SAD-u petak je poznat kao TGIF, što predstavlja skraćenicu za savremenu „radničku“ mantru zahvalnosti „Thank Gog It’s Friday“. Toga dana u 17 h mobilni telefoni se gase. Na Zapadu je uobičajena praksa da se petak, iako je radni dan, bar na neki način učini danom za opuštanje. Baš toga dana zaposlenima je dozvoljeno da na posao dođu u opuštenijem i ležernijem izdanju, bez obavezujućeg kostima, bele košulje i kravate, ili u garderobi koja je u korporativno dozvoljenim i poželjnim bojama. Petak je dan kada se na posao može ići bez „modnog rizika“. Advokatica Miranda iz serije „Seks i grad“ je jednog ležernog radnog petka svojim partnerima priznala da je u drugom stanju, dok je njen mlađi, nabildovani kolega, noseći providnu majicu od tila lišio sebe straha da će dobiti otkaz zato što je gej.
Pedesetih godina 20. veka stručnjaci zaposleni u ljudskim resursima u Kanadi i SAD setili su se kako da podignu motivaciju zaposlenih i povećaju učinak u radu, ali bez finansijskih troškova. Dozvoljavajući im da se oblače po sopstvenom nahođenju, prividno su zaposlenima davali slobodu i koristeći „estetski utopizam“ stavljali do znanja kako kompanija u kojoj rade misli na njihove potrebe. Ovaj trend je vremenom postajao sve popularniji, da bi svoj procvat doživeo sedamdesetih godina prošlog veka kada je jeftinija odeća počela masovno da se proizvodi u zemljama istoka. Jake i glasne marketinške kampanje proizvođača ležernije garderobe, da petak bude izuzet od uštogljenog kompanijskog dres koda, urodile su plodom. Istraživanja su pokazala interesantnu pojavu. Zaposleni su se teže odlučivali da pređu u drugu kompaniju, iako bi im plata u njoj bila veća, ukoliko ona nije imala “Casual Friday”. Znatno su povećani produktivnost, radni moral i motivacija, a zaposleni su bili prezadovoljni radnom atmosferom. Pored ovoga, tokom opuštenog radnog petka zaposlenima je dozvoljeno da na posao dovedu svoju decu, članove rodbine ili prijatelje da bi u prijatnoj atmosferi videli kako njima bliski ljudi zarađuju za život.
Dame su mogućnost inovativnijeg oblačenja na poslu konačno iskoristile da skinu monotone crne, sive i teget kostime šanel kroja i bele košulje. Otkrile su i lepotu dekoltea, što je svakako predstavljalo korak napred. Muškarci, posebno menadžeri i oni koji su bili „davljeni“ oko vrata, iz odela su ušli u farmerke, polo majice, sportske sakoe, elegantnije cipele inspirisane izgledom patika ili mokasine. Zahvaljujući “ležernom petku” i individualnim modnim afinitetima, navikama i stilu, na poslu se moglo videti ko je „šmeker“. Došlo se do zaključka da su zbog ovakvih vidova opuštanja na poslu zaposleni četvrtkom uveče provodili više vremena u kreiranju izgleda za petak nego što bi to radili ostalim „uniformisanim“ radnim danima. U ovakvim okolnostima i modna industrija je videla svoju šansu za ekstraprofitom. Robovi rada postali su i robovi brendirane ležernosti, a da toga nisu bili svesni. Otvoreni su lanci specijalizovanih prodavnica sa odećom isključivo za ovu priliku.
Ležernost se ipak vremenom otrgla kontroli i “opušteni petak” je postao previše opušten. Okovani zahtevnim, stresnim poslom i kratkim rokovima za njihovo izvršenje, zaposleni su mislili da su sposobni da uvedu modnu anarhiju. Na radno mesto su dolazili u besmislenim komadima garderobe i avangardnim kombinacijama. Žene su počele da nose kratke suknje sa šlicevima. Jaka šminka pogodna za večernji izlazak bila je sasvim normalna pojava. Predstavnici jačeg pola otišli su u drugu krajnost. Nosili su pocepane farmerke, uske atlet majice, dukserice, razgažene patike, bermude i japanke, odajući utisak osobe koja je krenula u popdnevnu šetnju pored reke. Sasvim je očekivano da je slobodno oblačenje pratilo i veoma slobodno ponašanje uz adekvatan govor tela. Neke kompanije su zabranile ovakvo ponašanje petkom ili su obavezivale poslenike da u slučaju prijema stranaka u kancelarijskim ormarićima drže poneki komad klasične biznis garderobe. Najveći broj kompanija je sastavio modne vodiče sa definicijama pojmova „pametno ležeran“, „ležeran ležeran“ i „previše ležeran“. Nemanja Petrović (28), zaposlen u jednoj od četiri multinacionalne revizorske kompanije u Srbiji, u svojoj firmi uživa u ovoj „modnoj“ instituciji. „Ležerni petak smatram izuzetno pozitivnim i pametnim potezom kompanije u kojoj radim zato što mi omogućava da lakše prebrodim poslednji dan radne nedelje i pruža mi priliku da svom izgledu dam lični pečat i uživam u različitosti svojih kolega. Odelo ne čini čoveka, ali ga zato odaje i mnogo je lepše kada svom izgledu na poslu dajemo notu sopstvene individualnosti. Lično mislim da sam stil oblačenja dovodi i do opuštenije atmosfere na radnom mestu i lagano nas uvodi u predstojeće slobodne dane i eventualni izlazak ili provod koji planiramo te večeri ili vikenda. Nisam razmišljao da li bih odbio ponudu firme u kojoj ne postoji ‘Casual Friday’, ali bi moje zadovoljstvo poslom u takvoj kompaniji zasigurno bilo daleko manje“, mišljenja je Nemanja Petrović.
Idući u korak sa kulturološkim i svim ostalim trendovima, i pravila oblačenja na poslu se menjaju. Mišljenja o ovoj temi su različita u zavisnosti od profesije, ali iskustva “na terenu” pokazuju da su najveći protivnici ovakvog stila istaknute, jake i uspešne finansijske kompanije sa dugom tradicijom. Modno pravilo o oblačenju na poslu moglo bi se sublimirati u tri reči „opuštenost uz odgovornost“. Najidealnije je da kompanije zaposlenima ostave slobodu u oblačenju shodno planiranim dnevnim obavezama i aktivnostima, bez obzira na to koji je dan radne nedelje.