Noćna televizijsko-zabavna forma tipa „one man show“ za svakog pravog voditelja predstavlja večni izazov. Svi bi oni hteli da budu Džej Leno. Ipak, to nije nimalo lako. Zamislite samo kakav mag morate biti da biste jednom prosečno napaćenom Srbinu izmamili osmeh na licu?!

Možda sam ponekad jednostrana u odabiru nedeljnih tema, naročito kada me „inspirišu“ šarolika dešavanja na srpskom medijskom nebu, ali ako se uzme u obzir da su mediji slika i prilika naše realnosti, kao, na primer, sopstveni odraz u ogledalu, onda imam makar neko opravdanje. Naprosto, izbegavam da komentarišem političke igrarije, iako ih ima uvek i baš u svakom segmentu života, od međunarodnih odnosa do kulture i sporta, pa zato mi se, sami po sebi, nameću „zabavni“ mediji. Daleko od toga da su reprezentativni, demokratski, 100% originalni, ali može da se razabere ponešto. Kao što, na primer, na kineskoj pijaci, među gomilom PVC drangulija, možete iščeprkati predivnu maramu od čiste svile.
Noćna televizijsko-zabavna forma tipa „one man show“ za svakog pravog voditelja predstavlja večni izazov. Svi bi oni hteli da budu Džej Leno (pa čak i oni koji karijeru grade u isto tako „zabavnim“ formama kao što su oštre političke emisije po principu „oči u oči“). Ipak, nije lako biti Leno, koliko god se to činilo opušteno i bezbrižno. Zamislite samo kakav mag morate biti da biste jednom prosečno napaćenom Srbinu izmamili osmeh na licu?!
Od dobrih primera treba učiti, ali savetujem oprez svima onima koji će pokušati da kopiraju navedene primere. Ako ste žaba, ne dižite nogu, jer se žabe ne potkivaju. A ako niste sasvim sigurni da li ste žaba ili konj, ipak ćutite. Srpski mediji svašta trpe, ali strpljenje publike otkazuje Na jednoj nacionalnoj televiziji, koja se u pozitivnom smislu već „dokazala“ u šou-programima Leno tipa, odnedavno gledamo staro TV lice u novom ruhu, koje mu vrlo dobro pristaje. Već kada voditelj, mrtav hladan, pozove gledaoce da mu pišu na adresu „vecesaivanomivanovicem@...“ (jer u imejl adresi nema srpkog slova č), nagoveštava se da nas očekuje šou bez dlake na jeziku. I zaista je tako. E, sad – i ja sam u nedoumici. Da li je voditelj rešio da po svaku cenu bude gledan, što se u Srbiji vrlo lako postiže šokantnim izjavama ili uvredama, ili je prosto sarkastičan jer je to odlika njegovog umetničkog, tj. voditeljskog izraza? Odnosno, da li je Ivan Ivanović stvarno TV „faca“, ili je dotična televizija primenila stari dobri recept za povećanje gledanosti, a voditelj je samo interpretator pomenutih ideja? Sve je moguće, naročito u srpskim medijima, ali nekako i dalje verujem da je i sa televizijskim programima slično kao i sa brendovima: moraju da imaju „ono nešto“, drugačije, jedinstveno, originalno, što izaziva emociju kod konzumenta. A moć da stvori jedinstveno ima samo originalan čovek, ili srpski rečeno – „faca“.
Ne mogu da kažem da je konstantno „čepanje“ istih javnih ličnosti sasvim moralan i neophodan TV postupak, ali da je zabavan, čak i lucidan – jeste. Dobro, možda sam pomalo i „zloća“, ali sve mi je nešto drago kada dotični voditelj zbija šale sa srpskom estradnom „divom“ koja, čini mi se sada već sa mnogo napora, glumi život na visokoj nozi, pa istu ponekad i povredi (jer je, eto, na momenat izula štiklu). Da je „načepi“ samo ponekad sve bi izgubilo smisao. Ali, kada je pred čitavom Srbijom opominje iz emisije u emisiju, za svaku suludu sitnicu koju izgovori ili priredi, on svesno karikira celu situaciju, što užasno zabavlja mene kao gledaoca. Tačno hvatam sebe da čekam šta je sledeće što će da joj „prilepi“. Ništa bolje ne prolazi ni najstariji srpski političar svih vremena, drugi omiljeni predmet šegačenja,  kojem je Ivanović namontirao tetovažu mamuta, tumačeći je kao omiljenu životinju iz političarevog detinjstva.
Taman kada sam pomislila da sam „provalila“ njegov smisao za humor i načine na koje osvaja simpatije publike i antipatije odabranih javnih ličnosti, uspeo je opet da me iznenadi – i to slobodom sa kojom je diskutovao na temu, kulturno rečeno – homoseksualizma. Gost – ni manje ni više nego javno deklarisani homoseksualac, vrlo ponosan i otresit zbog svog „slobodnog izbora“, a voditelj – kao vuk koji je utrčao u stado ovaca, ne zna gde najpre da zagrize. Naravno, sve je prošlo bez krvi, što je najvažnije, ali da je bilo vrlo otvorenih provokacija – bilo je, i na njima svaka čast. Ukratko, postavljena su sva ona „praktična“ pitanja iz ljubavne „gimnastike“ istopolnih parova koja zanimaju najširu javnost, a koja niko ne sme glasno da pita. E, to je po mom mišljenju odličan primer za kombinaciju  „imati britak um“ i „nemati dlaku na jeziku“.
Od dobrih primera treba učiti, ali savetujem oprez svima onima koji će pokušati da kopiraju navedene primere. Ako ste žaba, ne dižite nogu, jer se žabe ne potkivaju. A ako niste sasvim sigurni da li ste žaba ili konj, ipak ćutite. Srpski mediji svašta trpe, ali strpljenje publike otkazuje.