VIRTUELNA KULTURA

Nove domovine

Život je postao srećniji za onlajn pojedince zato što ljude sa kojima najintenzivnije komuniciramo biramo na osnovu zajedničkih interesovanja i ciljeva, a ne na osnovu slučajne blizine. Komunikacija je delotvornija i produktivnija, te tako i prijatnija

Kada sam nedavno ispričala vic jednoj poznanici, kao izraz reagovanja na moj pokušaj da budem duhovita, uputila mi je reč „lol“. Taj pojam u internet komunikaciji koristi se kada je nešto jako smešno, i obično se ukucavanjem „lol“ u čet boksu pojavi smajli koji „umire od smeha“. Ipak, bila sam prilično sigurna da vic koji sam ispričala nije bio nimalo smešan, jer da jeste moja poznanica bi zaista i umrla od smeha. Bila sam sigurna u još bar dve stvari. Prva, da je danas, kada sekundara na civilizacijskom satu juri da zaobiđe prvu dekadu 21. veka, nestala spontanost jer nemamo više vremena da sačekamo emocije, a još manje da ih saslušamo. Tako moja poznanica nije ni ostavila mogućnost za spontano reagovanje na vic. I druga, da smo usled internet komunikacije u ogromnoj meri „preveli“ emocije, po difoltu ih svrstali i klasifikovali, odnosno automatizovali.

Ako je kraj 20. veka bio obeležen preslikavanjem i selidbom realnog sveta u virtuelni, početak 21. veka pokazuje da nam se taj svet vraća, mutiran, a time se zapravo ukidaju iovako labave granice između virtuelnog i realnog

VELOCIFERSKO VREME

Internet je od klasične alatke koja je trebalo da nam iz „naših ruku“ olakšava rad i proces proizvodnje, evoluirao u gotovo fizičku zavisnost ili nuždu. Većina nas pali svoj procesor i pre nego što otvori oči, ili ga čak i ne gasi. Pružena nam je mogućnost da 24 časa budemo onlajn, preko raznih mesindžera, od MSN-a, preko „Jahu“  mesindžera, „Gugl toka“ do „Fejsbuka“.

Arhaični oblik današnjeg četa, ili prvi stepen u evoluciji internet komunikacije, napravio je Rej Tomlinson u oktobru 1971. godine. Ta godina ujedno označava početak rapidnog napredovanja tehnologije, jer će se čovek vrlo brzo uveriti da je nastupilo velocifersko vreme – kovanica pozajmljena iz „Fausta“ koja označava jaram brzine. Tu kovanicu Gete je načinio preplitanjem reči Velocitas (brzina) i Lucifer, upozoravajući da je umesto starinskog „andante“ nastupila „akceleracija“ koja spada u domen samog đavola.

Dakle, 1971. godine Rej Tomlinson je napisao prvi program za razmenu poruka između dva računara. U to vreme internet je bio mreža od nekoliko desetina računara, uglavnom u SAD-u, u okviru projekta američke vojske pod imenom ARPA. Pored programa za razmenu e-pošte, Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @ (et, poznat i kao „majmunče“). Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka, odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi računi, razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka. Taj princip adresiranja koristi se i dan-danas. Elektronska pošta postala je tako vodeći servis na internetu.

Sledeći stepenik bile su tzv. mejling liste koje su poslužile kao platforma za prve forume koji su se pojavili uporedo sa dial up konekcijom. Devedesetih godina internet forum softver, kao sto je VebEks, pokrenuli su konverzaciju preko tredova (threads), nešto nalik na forume za koje znamo danas.

Inače, forum postoji kao zajednica zasnovana na usmenom predanju; to je mesto za diskusiju. Neki šapuću, neki vrebaju momenat kada će se uključiti… Za one „koji se kuckaju“ postoje političke teme, ogovaranje ostalih gostiju na kanalu, priče o seksualnim podvizima, traženje saveta, i sve što se zamisliti može.

LAKOĆA KRETANJA

Zatim je digitalno društvo otišlo stepenik više. Sredinom devedesetih godina pojavio se blog. Moderni blog je evoluirao od onlajn dnevnika, gde ljudi mogu da pišu podatke iz svog privatnog života. Većina ovakvih pisaca naziva sebe novinarima. Džastin Hol, koji je počeo da vodi blog 1994. godine kao student na koledžu, danas je poznat kao jedan od prvih blogera. Prvi blogovi bili su samostalno sređivane komponente običnih veb-sajtova. Međutim, napredak „alatki“ za sređivanje veb-sadržaja omogućio je da se blogovi poređaju po hronološkom redu, što je i doprinelo popularnosti i širenju blog populacije. Na kraju, to je doprinelo razvitku bloga onakvog kakvog ga danas znamo.

Blog može biti hostovan preko posebnih blog hosting servisa, ili može biti pokrenut preko određenog blog softvera, kao što su „VordPres“, „Bloger“, „Movajl tajp“, ili preko veb-hosting servisa, kao na primer „Drimhost“. Termin „veblog“ uveo je Žorn Barger 1997. godine. Skraćenu verziju, „blog“, prvi je primenio Piter Merholc, koji je u šali reč „weblog“ razdvojio u frazu „we blog“ (mi blogujemo) i tako je i nastao glagol „blogovati“ – „uređivati neki blog ili pisati komentare na njemu“.

Uticaj bloga i komunikacija sa širom populacijom tokom 2001. godine izuzetno brzo raste. Uvidevši da blog ima određeni uticaj u društvu, 2001. godine veliki broj američkih političara pokreće svoje blogove u kojima razgovara sa „običnim“ ljudima i njihovim problemima. Tokom 2002. godine nastaje „Dejli Kos“ , koji je do danas izrastao u jedan od najposećenijih blogova (oko milion poseta dnevno).

Naposletku, početkom 2004. godine patentiran je „Fejsbuk“, internet stranica koja služi kao servis za socijalnu mrežu. „Fejsbuk“ je objedino u sebi sve prethodne oblike internet komunikacije, imejl, forum, čet i blog. Danas, na „Fejsbuku“, doživljamo lakoću kretanja nepoznatu ijednoj ranijoj urbanoj civilizaciji. U aristokratijama, ljudi su međusobno razdvojeni visokim fiksnim preprekama; u demokratijama dele ih mnoge male i gotovo nevidljive niti, koje se stalno kidaju ili premeštaju, „Fejsbuk“ je ukinuo sve polazne razlike i stvorio mogućnost da se ljudi „dele“ isključivo prema svojim ličnim afinitetima i interesovanjima.

Kvalitet ličnih odnosa zavisi od kvantiteta – neretko u obrnutoj srazmeri. Što više ljudi poznaješ, sve je lakše naći im zamenu. Drugim rečima, prevelik broj veza snižava vrednost svakoj od njih u nekoj vrsti emotivne inflacije

NEUTRALNA ZONA

Međutim, hrpa slova, reči i simbola koju svakominutno „daunloudujemo“ i „aploudujemo“ postoji sa razlogom. Kvalitet ličnih odnosa zavisi od kvantiteta – neretko u obrnutoj srazmeri. Što više ljudi poznaješ, sve je lakše naći im zamenu. Drugim rečima, prevelik broj veza snižava vrednost svakoj od njih u nekoj vrsti emotivne inflacije.

Ali, internet komunikacija ima jednu vrlo bitnu prednost. Stanovnici virtuelnih naselja razvili su pravila, rituale i stilove u komunikaciji koji im pridaju svojstva prave kulture. Kiber-prostor je tako postao svet koji je više podeljen po interesovanjima nego geografski. Život je postao srećniji za onlajn pojedince zato što ljude s kojima najintenzivnije komuniciramo biramo na osnovu zajedničkih interesovanja i ciljeva, a ne na osnovu slučajne blizine. Komunikacija je delotvornija i produktivnija, te tako i prijatnija.

U fizičkom odsustvu drugog, korisnici četa skloni su da „oblače“ različite identitete. Mogućnost izbora, krenuvši od davanja samog imena ili avatara, korisnik je u situaciji da odjednom vidi fantazmatsku prirodu svakog identiteta.

Premda je internet „neutralna zona“, on propušta zagovaranje tehnološkog libertinizma i kombinovanje društvene svesti sa furioznim potrošačkim mentalitetom.

Primer sa početka ovog teksta može da nam ukaže na još jednu bitnu činjenicu. Virtuelni prostor počeo je da probija u realni, kao i da ga sve više i više zauzima. Ako je kraj 20. veka bio obeležen preslikavanjem i selidbom realnog sveta u virtuelni, početak 21. veka pokazuje da nam se taj svet vraća, mutiran, a time se zapravo ukidaju iovako labave granice između virtuelnog i realnog.