SVRSTAVANJE

Guranje Srbije u NATO

Učesnici skupa „Hajde da razgovaramo o NATO” smatraju da Srbija treba što pre da pristupi Severnoatlantskom savezu.  Poslanik  G17 plus Vlajko Senić najavio  inicijativu za ukidanje Deklaracije o vojnoj neutralnosti

Skup „Hajde da razgovaramo o NATO“ koji je 29. januara u Medija centru na Terazijama organizovо Centar za evroatlantske studije (CEAS) okupio je u Beogradu predstavnike EU, SAD i NATO, pripadnike diplomatske zajednice i članove brojnih organizacija, koji su se gotovo jednoglasno založili za dalje korake Srbije ka punopravnom članstvu u NATO. Predstavnici EU i NATO ipak su naglasili da je odluka o tome na građanima Srbije, dok je većina domaćih učesnika kritikovala vojnu neutralnost zemlje i nedavnu peticiju 200 potpisnika kojoм se zahteva referendum o ulasku Srbije u Alijansu. Na skupu je zaključeno da je potrebna dalja javna debata, a poslanik G17 Vlajko Senić najavio je inicijativu za ukidanje Deklaracije Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti.
Debora Menuti, šefica političkog odeljenja ambasade SAD-a u Srbiji, na skupu je rekla da naša zemlja treba sama da odluči da li želi da bude članica NATO-a, ali je navela da nije tajna da američka vlada želi da Srbija postane članica Alijanse Skup je otvorila  Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, koja se založila za članstvo Srbije u NATO i istakla da je potreban široki dijalog da bi građanima bilo objašnjeno da će članstvo u NATO doprineti većoj demokratizaciji društva, boljoj civilnoj kontroli vojnih i bezbednosnih službi i poboljšanju bezbednosti. Milićeva je takođe istakla da je potrebno i promeniti odnos prema bombardovanju 1999. godine, koji je po njenim rečima, iako nelegalan, ipak bio i legitiman čin. Prema njenim rečima, država mora da donosi racionalne odluke koje često i ne mogu da budu prihvaćene od strane naroda, ali su za „njegovo dobro”. U izjavi za „Akter“ Jelena Milić je naglasila da je skup u Medija centru bio uspešan, a da će CEAS nastojati da i ubuduće organizuje slična okupljanja u cilju nastavka debate o ovom važnom pitanju.   
„Jako sam zadovoljna kako je protekao skup, i prisutnim učesnicima, od predstavnika SAD i Rusije, preko diplomatske zajednice do civilnog sektora. Zadovoljna sam i izlaganjima i diskusijama, a takođe i načinom kako su mediji propratili ovaj događaj. Centar za evroatlantske studije i ja kao politički analitičar smatramo da je transparentnost jedini način da se Srbija približi NATO, a cilj ulaska Srbije u tu organizaciju bio bi nastavak demokratizacije društva,  stavljanje službi pod civilnu i parlamentarnu kontrolu. Bez toga je nemoguće utvrditi ko je odgovoran za slučajeve bombardovanja RTS-a i bolnice „Dragiša Mišović“, i ko je kriv za ubistva vojnika u Leskovcu i Topčideru. CEAS se iskreno nada da će i ubuduće biti u stanju da organizuje javnu debatu o članstvu Srbije, o budućnosti i budućim strateškim dokumentima NATO, a  takođe i o svim posledicama i greškama bombardovanja SRJ“, kaže za „Akter“ Jelena Milić.
U diskusiji je učestvovala i Žanka Stojanović, majka jednog od poginulih radnika RTS-a u bombardovanju NATO-a 1999. godine, koja je optužila  vlasti u Srbiji, pre svih Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, da skrivaju istinu o okolnostima pod kojima je poginulo 16 radnika državne televizije. Ona je „pozdravila“ ulazak Srbije u NATO, jer bi se po njoj na taj način uspostavila efektivna kontrola nad vojnim strukturama, što je uslov za demokratizaciju. Povodom toga, Jelena Milić kaže da je govor Žanke Stojanović „istorijski“, a da su prve reakcije u javnosti na taj govor bile ishitrene, bez razmišljanja i procena.
Nakon uvodnog izlaganja, na skupu u Medija centru govorili su brojni ugledni gosti,  predstavnici EU, NATO, diplomatske zajednice, međunarodnih i akademskih organizacija i nevladinog sektora, koji su gotovo jednoglasno podržali članstvo Srbije u NATO i nastojali da opovrgnu najvažnije argumente protivnika ulaska naše zemlju u taj vojni savez. Jan Vlkovski, predstavnik političkog odeljenja ambasade Republike Češke, čija je zemlja NATO kontakt u Srbiji, prisutnima je predstavio rezultate vojne saradnje Srbije i NATO, dok je predstavnik Delegacije EU  u Srbiji Tomas Njoki u svom važnom izlaganju podvukao da članstvo u NATO-u nije uslov za ulazak u EU, ali da je činjenica da te dve organizacije dele iste vrednosti. On je ocenio da se u Srbiji mora održati debata o budućim geopolitičkim alijansama zemlje, pošto će jedan od uslova za članstvo Srbije u EU biti „postepeno usklađivanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU”. Debora Menuti, šefica političkog odeljenja ambasade SAD-a u Srbiji, na skupu je rekla da naša zemlja treba sama da odluči da li želi da bude članica NATO-a, ali je navela da nije tajna da američka vlada želi da Srbija postane članica Alijanse.  Na sastanku je učestvovala i Despina Afentouli, regionalna koordinatorka za Evroaziju NATO odeljenja za javnu diplomatiju, koja je izjavila da „nema sumnje da ceo ovaj region treba da pripada evroatlantskoj zajednici,  u kojoj „svi očekuju dodatni korak Srbije.“ Ona je predstavila i proces izrade novog strateškog koncepta NATO-a, koji, kako je objasnila, treba da obuhvati i napore da se izgrade dobri odnosi sa zemljama partnerima, ali i onima koje ne žele da pristupe NATO-u.
Za dodatne korake Srbije ka NATO založili su se i gotovo svi domaći govornici, koji su, ujedno i kritikovali i nedavnu peticiju 200 potpisnika za referendum o članstvu u NATO, i naglasili da ni odluka o vojnoj neutralnosti Srbije  nije potvrđena na isti način. Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose, pored kritike peticije, naglasio je problem bezbednosti Srbije i njenog geostrateškog položaja, i istakao da strategiju nacionalne bezbednosti pišu službenici koji su to radili i kod Miloševića. Po njemu, paradoks je da Srbija u ovom trenutku ne želi u NATO a hoće strateške odnose sa SAD, Velikom Britanijom i ostalim silama koje su članice Alijanse. Vlajko Senić, narodni poslanik G17 plus, rekao je da je Rezolucija o neutralnosti doneta u posebnom političkom trenutku i da ona nije međunarodno priznata, te je zato treba ukinuti, pa tek onda organizovati referendum. On je stoga najavio da će pokrenuti inicijativu za ukidanje te deklaracije.
Milan Jovanović, direktor Foruma za bezbednost i demokratiju, predstavio je svoju analizu medijskog izveštavanja o odnosima Srbije i NATO-a, i naveo da su srpski mediji nedovoljno otvoreni za „pozitivnu percepciju“ NATO saveza. On je istakao da će zagovornici članstva u NATO-u započeti rad sa građanima na terenu, te je istakao da je, prema istraživanjima, 25 odsto građana Srbije danas za ulazak u Alijansu.
Skup „Hajde da razgovaramo o NATO“ pokazao je da su organizacije i pojedinci koji se zalažu za ulazak u Severnoatlantski savez spremni da rade na promeni većinskog mišljenja građana Srbije o članstvu u NATO. Pojedini analitičari procenjuju da je raspoloženje javnog mnjenja, koje je trenutno izrazito negativno, vrlo podložno promenama, u zavisnosti od raspoloženja vodećih političkih garnitura. Inače, prema poslednjim rezultatima Istraživačkog centra RTS-a, jedna petina građana Srbije je za ulazak zemlje u NATO, a više od polovine stanovništva smatra da o tome treba da se odluči na referendumu.

SVETOZAR STOJANOVIĆ: REFERENDUM NAKON RACIONALNE DISKUSIJE
Jedini govornik koji se na skupu usprotivio ulasku Srbije u NATO bio je Svetozar Stojanović, profesor univerziteta i potpisnik nedavne peticije za referendum. On je u debati istakao da “Srbija ne treba da bude član NATO, jer ne može da pristupi Alijansi koja nas je bombardovala, i da su dovoljni Partnerstvo za mir i bilateralni i vojni i bezbednosni odnosi sa SAD. „Moj utisak je da oni koji su za ulazak Srbije u NATO nisu mogli da ubedljivo ospore zahtev za referendumom, onda kada on dođe na dnevni red, i nisu mogli da ospore da referendum treba pripremiti jednom dugotrajnom i racionalnom diskusijom u javnosti. Sastanak je bio koristan, i iako su razlike bile oštre, nije bilo međusobnog vređanja i optuživanja. Povodom inicijative Vlajka Senića, nezavisno od mog potpisa na peticiji za referendum, zalažem se da se na njemu proveri i Deklaracija o neutralnosti. Bolje je ne ukidati je, već na referendumu treba postaviti pitanje da li je građani podržavaju ili je treba ukinuti radi članstva u NATO“, kaže Stojanović za „Akter“. On je istakao da se na skupu videlo da u Srbiji deluju pojedine lobističke organizacije, i da bi pod hitno trebalo doneti odgovarajući zakon koji bi njihov rad učinio javnim. „Posebno bih naglasio činjenicu da su ovoga puta, kada su se potpisivali na listu učesnika, oni koji su za NATO, jasno naveli imena svojih organizacija, tako da se videlo da se one zalažu za članstvo Srbije u Alijansi. To naglašavam jer je kod nas nastala konfuzija u pogledu pojedinih NVO, analitičkih institucija i organizacija. Neke od njih su lobističke, a to kod nas zakonom nije odvojeno. Zato treba što pre doneti zakon o registraciji lobističkih grupa, da bi ta oblast bila transparentna. Javnost treba da zna ko koga finansira, jer ako neko nekog finansira onda taj ne može pretendovati na neku nepristrasnost. Potrebno je da ta oblast bude definisana, da bi javnost znala ko stoji iza koga“, zaključuje Stojanović.