|
||||
|
SVETSKI EKONOMSKI FORUM U DAVOSU Sigurnost ili rizik – dilema koja ostaje
Ponovo promisliti, ponovo osmisliti i ponovo izgraditi” („Rethink, redesign, rebuild“), bio je moto Svetskog ekonomskog forumu u Davosu, koji je završen 31. januara. Posle pet dana žustrih rasprava, oko 2.500 predstavnika vlada i vodeći poslovni ljudi zaključili su da je postignut labilan oporavak svetske privrede, za razliku od prošle godine kada je zaključak bio da u tom trenutku niko nema rešenje za krizu. Međutim, ni na ovogodišnjem forumu nije postignut konsenzus kako podstaći rast zaposlenosti i sprečiti novi ekonomski krah. “Pogrešimo li u jednom, imamo rizik od nove krize; pogrešimo li u drugom, smanjićemo snagu oporavka i šanse za stvaranje novih radnih mesta” Ključna pitanja jubilarnog 40. foruma bila su da li je u finansijskoj oblasti potrebno više propisa, kako se suočiti s nezaposlenošću i naći način da se oporavak održi i ove godine. Atmosfera propasti s prošlogodišnjeg foruma, ove godine je zamenjena osećajem zadovoljstva zbog skromnog oporavka, ali je ostala neizvesnost jer nije bilo odgovora šta dalje, odnosno na ključno pitanje - kako bi banke trebalo da reaguju. Direktor „Dojče banke“ Jozef Akerman rekao je na završnom panelu da je najgora finansijska ekonomska kriza “prilično uspešno” savladana, ali da sada treba odgovoriti na pitanje: “Da li treba više rizikovati, biti kreativna snaga rasta ili bi trebalo da se usredsredi na sigurnost”. Upravo oko tog pitanja će se i u budućnosti lomiti koplja, jer prema svim procenama nema potpunog oporavka ako se ne razreši ta dilema. Direktor britanske „Standard Chartered Bank“ Piter Sends smatra da se mora uspostaviti ravnoteža “između stvaranja sigurnijeg bankarskog sistema i finansijskog sistema koji može podržati dinamiku i rast u stvaranju radnih mesta”. Dakle, ne odlučiti se za jedan sistem već naći neki balans. “Pogrešimo li u jednom, imamo rizik od nove krize; pogrešimo li u drugom, smanjićemo snagu oporavka i šanse za stvaranje novih radnih mesta”, obrazložio je Sends. Sukob između bankara, koji se zalažu za veći rizik, jer tako mogu da zarađuju, i stabilnosti koju podržavaju predstavnici vlada, obeležio je ovogodišnji forum. Argumenata je mnogo, ali rešenja i dalje nema. Daniel M. Hofman, glavni ekonomista najveće švajcarske osiguravajuće kuće, smatra da prošlogodišnji događaji pokazuju da se u globalnoj ekonomiji podrivaju temeljni rizici s kojima se treba suočiti. „U odgovoru na finansijsku krizu, mnoge su se zemlje dovele u situaciju kada im opasno preti prenaprezanje fiskalnih pozicija i tereta izrazito visoke zaduženosti. To bi moglo pojačati pritiske na rast realnih kamatnih stopa, prikočiti rast i dovesti do visoke stope nezaposlenosti“, upozorio je Hofman. Krajem prošle godine Pol Volker, kontroverzni osamdesetogodišnji bivši direktor Federalnih rezervi, tvrdio je da je jedino rešenje za izlazak iz finansijske krize - usi-tniti velike banke BANKARI KRIVI ZA KRIZU
Čovek koji je uspeo da drastično smanji inflaciju i poveća kamatne stope sredinom osamdesetih godina prošlog veka podsetio je da je 1933, u prvom talasu Velike ekonomske krize, Kongres usvojio zakon Glass-Steagall kojim je bankama zabranjeno da trguju akcijama i obveznicama. Volker je dalje pojasnio da su banke tu da služe građanima i na to bi trebalo da se usredsrede. Ove druge aktivnosti stvaraju sukob interesa i rizik. Međutim, od osamdesetih, banke su uticale na Kongres da im dozvoli da špekulišu sa novcem klijenata, pa su se 1999. i izborile za ukidanje najvažnijih odredaba tog zakona. Milijarde dolara tada su se slile na već pregrejanu berzu. Prema Volkerovom mišljenju, sadašnja svetska finansijska kriza pokrenuta je kada su ostale banke u svetu videle koliko američke banke zarađuju i odlučile da im se priključe. Volker usred prve velike krize, posle one tridesetih godina 20. veka, predlaže da banke moraju ponovo postati tihe, dosadne i stabilne institucije, kakve su bile krajem tridesetih i tokom četrdesetih. Odnosno, da se bave običnim stvarima kao što je davanje kredita uz razumnu kamatu, pružanje pomoći novim malim preduzećima i nagrađivanjem ljudi koji štede. Špekulacije treba ostaviti investicionim firmama koje mogu da rizikuju sopstveni novac i novac svojih klijenata koji vole rizik, zaključio je Volker. Volkerovo objašnjenje su izgleda prihvatili političari, dok su mu se bankari, logično, žestoko suprotstavili. Već prvog dana foruma u Davosu naglašena je potreba za uvođenjem oštrijih pravila u bankarskom sektoru. Tako su poslovni lideri iz celog sveta upozorili vlade zapadnih zemalja da bi pooštravanje mera u finansijskom sektoru moglo da ugrozi oporavak, posle najdublje ekonomske krize od tridesetih godina prošlog veka. Međutim, tržišta su uzdrmana zahtevima da komercijalne banke prekinu veze sa hedž fondovima (posebna vrsta investicionog fonda za ograničeni broj ulagača sa širokim spektrom investicionih i kupoprodajnih aktivnosti) i da finansijski sektor plati za obilno trošenje novca poreskih obveznika. Ali direktori i predsednici banaka smatraju da isuviše regulative usporava oporavak svetske ekonomije.
“Ono što predlaže američki predsednik Barak Obama ide u dobrom smeru, ali ne ide daleko. Moramo odvojiti komercijalne od investicionih banaka”, upozorio je Nouriel Roubini, ekonomista koji je predvideo finansijsku krizu 2008. godine. Obama je pre dve nedelje najavio da će ograničiti veličinu banaka i njihove preterano samostalne aktivnosti na tržištu. Drugi učesnici su se izjasnili protiv rastućeg “populizma” kojem pribegavaju neke zapadne vlade zagovarajući jaču regulaciju banaka. Sjedinjene Države, Francuska i Velika Britanija nedavno su objavile mere kojima će oporezivati banke ili ograničiti njihove spekulativne aktivnosti kako bi izbegle novu krizu. “Profesionalni ulagači strahuju da američka vlada preterano reaguje”, rekao je Dejvid Rubenštajn, direktor investicionog fonda „Carlyle Group“. Zauzdavanju banaka protivi se i milijarder Džordž Soroš, koji je protiv Obaminog plana da velikim bankama nametne porez, tvrdeći da bi to bilo preuranjeno i da takav predlog za ograničenje bankarskih aktivnosti možda neće dati željene rezultate. “Nametnuti porez bankama u trenutku kad one čine sve što mogu da bi se izvukle iz krize suprotno je politici koju pokušavate da primenite”, rekao je Soroš na sastanku održanom na marginama Foruma. Soroš, koji se obogatio riskirajući na finansijskom tržištu, naveo je da se zalaže za druge mere, koje imaju za cilj da spreče banke da ulažu u hedž fondove ili privatne deoničarske fondove. Te mere, međutim, možda neće dati željene rezultate, rekao je Soroši dodao da će neke banke, u pokušaju da se usklade, izdvojiti svoje investicione delove. Sve velike ekonomske sile morale bi da se dogovore o zajedničkim regulativama koje bi ograničile količinu novca koju banke mogu da pozajme zbog ulaganja kroz investicije. “Bez globalnog sporazuma, kapital će se jednostavno preseliti u zemlju s najslabijim regulativama”, ocenio je Soroš. Ono što predlaže američki predsednik Barak Obama ide u dobrom smeru, ali ne ide daleko. Moramo odvojiti komercijalne od investicionih banaka VRATITI MORAL U BIZNISSvetski ekonomski forum otvorio je francuski predsednik Nikola Sarkozi. On je jasno zatražio vraćanje morala u biznis, a kritikovao je i kapitalizam otvorenog tržišta. Sarkozi je međunarodnim bankarima poručio upravo ono što nisu želeli da čuju - smanjiti bonuse direktorima, pooštriti propise o bankama i uvesti nova pravila u finansije. To je bio odjek zahteva radnika u SAD, Evropi i Aziji, ali i podudarno zahtevu američkog predsednika Baraka Obame da se reformiše Vol strit, koji se kao i Sarkozi zalaže za uvođenje oštrijih pravila u bankarskom sektoru. U uvodnom govoru Sarkozi je okupljenim zvaničnicima iz politike i biznisa rekao da kapitalizam mora da postane manje “dogovoran”, da bankari moraju da se više koncentrišu na odobravanje zajmova, a manje na svoje plate. Više od svega, Sarkozi je naglasio potrebu da se redefinišu i ponovo osmisle i kapitalizam, i globalizacija. Finansijska kriza iz 2008. i ekonomska recesija koja joj je usledila “nisu bile samo globalna kriza, nego kriza globalizacije i u globalizaciji”, rekao je francuski predsednik. On je ukazao da su finansije, slobodna trgovina i konkurencija “samo sredstva, a ne ciljevi”, dodajući da “veliko pitanje” nije čime zameniti kapitalizam, već kako razviti njegovu manje antagonističnu formu. “Spasićemo kapitalizam samo ako ga ponovo osmislimo, ako ga učinimo moralnijim” “Spasićemo kapitalizam samo ako ga ponovo osmislimo, ako ga učinimo moralnijim”, rekao je francuski predsednik. Sarkozi je napao “monetarne manipulacije” uopšte, a posebno supremaciju dolara. “Ne možemo imati multipolarni svet, a samo jednu svetsku valutu”, rekao je, dodavši da je svetu potreban “novi Breton-Vuds”, aludirajući na sistem valutnih kurseva ustanovljen posle Drugog svetskog rata. Sarkozi se posebno obrušio na banke koje su digle glas protiv najavljenih mera za kontrolu bankarskog sektora, te istakao da banke ne bi smele da se bave špekulacijama već finansiranjem razvoja ekonomije. DR PROPAST
“Kina ne može biti jedini pokretač globalnog ekonomskog rasta”, upozorio je Nouriel Roubini, naučnik iz Njujorka koji je postao poznat po tome što je unapred predvideo izbijanje aktuelne svetske krize. Njegova predviđanja za ovu godinu nisu optimistična. On ocenjuje da će se u prvoj polovini godine još osećati pozitivne posledice državnih subvencija, ali da će potom u drugoj polovini godine uslediti pad u SAD-u, Evropi i Japanu. Roubini, koji je zbog svojih crnih prognoza dobio nadimak Dr. Doom (Dr Propast), ipak vidi i neke pozitivne naznake. Tako je pohvalio planove američkog predsednika Baraka Obame za poboljšanje nadzora u bankarskom sektoru, ali je istovremeno dodao da to još nije dovoljno. Inače, šefovi kompanija širom sveta očigledno su optimistični što se tiče poslovanja u 2010. Najnovija ispitivanja, sprovedena među 1.198 predsednika upravnih odbora iz 52 zemlje, pokazuju da četiri od pet ispitanika očekuju pozitivne poslovne rezultate, dok čak 31 odsto svoje raspoloženje ocenjuje kao “vrlo optimistično”. Taj je optimizam najizraženiji u zemljama na pragu industrijalizacije poput Kine, Indije i Brazila. “Svetska privreda se oporavlja. Predviđamo rast od 4 odsto u ovoj godini i 4,3 odsto iduće godine. Od izraženog pada na globalnom nivou sada idemo pozitivnim smerom i sve većem rastu”, ističe Oliver Blanšar iz Međunarodnog monetarnog fonda. Važna tema ovogodišnjeg Davosa bila je i kako se nositi s rekordnom nezaposlenošću. Agencija Ujedinjenih nacija za rad objavila je da je 27 miliona ljudi izgubilo posao prošle godine, a najteži su gubici u Severnoj Americi, Japanu i Zapadnoj Evropi. Evropska središnja banka (ECB) bi u prvoj polovini ove godine mogla preduzeti nove korake za povlačenje viškova likvidnosti iz bankarskog sistema, s obzirom na poboljšanje situacije u ekonomiji, rekao je član veća ECB-a Aksel Veber. “Paralelno s jačanjem ekonomije, mi ćemo napuštati primenu pojedinih vanrednih mera“, rekao je Veber i dodao da nisu sve mere neophodne u istom stepenu i da ne isključuje mogućnost da ECB još pre isteka prve polovine 2010. preduzme još neke dodatne korake u izlaznoj strategiji. Jedan od osnovnih principa ECB-a u borbi protiv finansijske krize bilo je plasiranje neograničenih količina novca bankama po rekordno niskoj ključnoj kamatnoj stopi od samo jedan odsto. Ta je banka već počela sa smanjenjem obima vanrednih dugoročnih kredita. ECB je prošlog meseca saopštila da je njena ponuda godišnjih kredita bankama u decembru bila poslednja i najavila da će prestati s odobravanjem šestomesečnih kredita. POVRATAK BANKARAIako je bankarska reputacija na najnižem nivou svih vremena, finansijski stručnjaci su se ipak okupili na forum u Davosu i to u velikom broju, računajući da će dobre poslovne prilike prevagnuti nad oštrom kritikom javnosti zbog elitizma. Naime, javnost je kritikovala odluku da se sastanak ponovo održi u švajcarskom mondenskom skijalištu, dok kriza i dalje drma ceo svet. Prošle su godine, u jeku finansijske krize, mnogi ugledni bankari odlučili da ignorišu Davos, ali su ipak doneli odluku da ove godine tu budu predstavnici većine najvećih banaka. „Goldman Sachs Group“, koja nije bila na skupu 2009, poslala je čak pet vrhunskih izvršnih direktora, na čelu s Gerijem Konom. Brian Moynihan, novi predsednik Uprave „Bank of America“, banke koja je takođe izostala prošle godine, ove godine Davos će iskoristiti za prvo putovanje u inostranstvo, kao i za posetu nekoliko evropskih gradova i susrete s klijentima, regulatorima i zaposlenima. Davos su posetili i predsednici uprava „Morgan Stanleya“ Jon Mak i „Deutsche banke“ Josef Akerman. Veliki igrači su izgleda odlučili da ne propuste priliku da brane princip na kome su se i obogatili i nisu hteli da puste predstavnike vlada da bez njih pokušaju da ograniče ogroman uticaj banaka. Međutim, dolazak bankara su skoro svi iskoristili da upute kritiku upravo na njihov račun. Vreme održavanja Davosa nije moglo biti gore - upravo u trenutku kad su velike banke i investitorske kuće najavile bonuse za 2009. godinu u ukupnom iznosu od gotovo 150 milijardi dolara samo za američke institucije. Javni gnev usmeren na bankare je ogroman, počevši od predsednika Baraka Obame do skoro svih velikih novinskih kuća. Stručnjaci za odnose s javnošću savetovali su bankarima da budu oprezni i pokušaju da izbegnu objavljivanje neprimerenih fotografija u novinama, pa je ove godine bilo mnogo manje večera s klijentima i koktela. Organizatori su se potrudili da Davos prikažu kao ozbiljan skup na kome se raspravlja o svetskim problemima, a ne kao okupljanje poznatih. Međutim, bez obzira na pokušaj da se stvar uozbilji, kako i dolikuje situaciji, rešenja za svetsku ekonomsku krizu i dalje nema. FORUM |
Atmosfera propasti s prošlogodišnjeg foruma, ove godine je zamenjena osećajem zadovoljstva zbog skromnog oporavka, ali je ostala neizvesnost jer nije bilo odgovora šta dalje, odnosno na ključno pitanje - kako bi banke trebalo da reaguju
Krajem prošle godine Pol Volker, kontroverzni osamdesetogodišnji bivši direktor Federalnih rezervi, tvrdio je da je jedino rešenje za izlazak iz finansijske krize - usitniti velike banke.
Kako su objasnili organizatori skupa, velika državna pomoć i gubitak poverenja u kompanije zahteva temeljito preispitivanje strukture i duha kapitalizma, i naglasili da se mora razmotriti koje bi elemente tržišne privrede trebalo preispitati.
Na forumu se govorilo i o rizicima neravnomernog oporavka svetske ekonomije. Taj oporavak podstiče pozitivan razvoj u Kini, ali ga istovremeno koči nezaposlenost u industrijskim zemljama.