|
||||
|
MILANSKI EDIKT Papa u Nišu?
Godine 2013. navršava se 1.700 godina od proglašenja Milanskog edikta, kojim se zabranjuju progoni hrišćana, pruža im se sloboda veroispovesti i nalaže se vraćanje njihovih oduzetih materijalnih dobara. Budući da je jedan od potpisnika tog edikta car Konstantin, rođen u Nišu, tadašnjem Naisusu, logično bi bilo očekivati da će centralna proslava godišnjice tog istorijskog događaja, biti upravo u rodnom gradu velikog cara. Ipak, postoje različita mišljenja... možda ipak bude, naravno, u Beogradu... Gradonačelnik Niša Miloš Simonović bio je u septe-mbru u poseti Milanu, i tada je iskoristio priliku da svoju italijansku koleginicu Leticiju Morati upozna sa planovima o velikoj kampanji koju Niš želi da sprovede do 2013. godine. Koliko će to zaista uroditi plodom i da li će saradnja ta dva grada, povezana spregom Milanskog edikta, biti uspešna, znaće se uskoro Bez obzira na postojeće spekulacije o organizovanju proslave Milanskog edikta u Beogradu, grad Niš se ozbiljno priprema za taj događaj od nacionalnog značaja. Uspostavljeni su kontakti sa drugim državama i gradovima koji imaju dodirnih tačaka sa obeležavanjem predstojećeg jubileja, kao što su Jork, Milano i Trijera. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović bio je u septembru u poseti Milanu, i tada je iskoristio priliku da svoju italijansku koleginicu Leticiju Morati upozna sa planovima o velikoj kampanji koju Niš želi da sprovede do 2013. godine. Koliko će to zaista uroditi plodom i da li će saradnja ta dva grada, povezana spregom Milanskog edikta, biti uspešna, znaće se uskoro. PROJEKTI GRADA NIŠA POVEZANI SA PROSLAVOM JUBILEJA MILANSKOG EDIKTA
Grad Niš je konkurisao sa projektom o otkrivanju i zaštiti Palate sa oktagonom iz IV века koja se nalazi na Gradskom polju, kod Republike Srbije i kod Susedskog programa, preko IPA fondova. Među prvima koji su se zalagali za otkrivanje ove Konstantinove palate bio je Nebojša Ozimić, niški istoričar i književnik, koji je svojim radovima mnogo doprineo saznanjima o životu i delu ovog velikog cara. Nadamo se da je zadovoljan činjenicom da njegov trud nije bio uzaludan i da će palata možda uskoro ugledati svetlost dana. Opet, preko Susedskog programa, ali i uz pomoć partnera iz Bugarske, niški čelnici očekuju da dobiju sredstva za mapiranje nalazišta, ali i svega što je vezano za ranohrišćanski period, i podrazumevano - cara Konstantina, kako bi se Niš i Srbija predstavili Evropi i svetu na pravi način, način koji i dolikuje gradu i državi u kojima su mnogobrojni veliki kraljevi i carevi ostavili dubok istorijski trag. Studenti Građevinsko-arhitektonskog fakulteta rade semestralne radove na temu uređenja niške Tvrđave, što je poseban projekat koji bi trebalo da se sprovede u saradnji sa Jorkom. U planu je da se, kroz program uređenja građevinskog zemljišta, rekonstruišu zidine, postavi puno osvetljenje kroz celu Tvrđavu, posebno onih delova koji bi pružali pun efekat u turističkom pogledu, kao što su barutane i ateljei koji su izgoreli pre više godina. Radović nam je, takođe, rekao i da će sve kulturne ustanove u Nišu u svoj redovni program uvrstiti i deo aktivnosti vezanih za cara Konstantina i obeležavanje Milanskog edikta. Što se tiče pretpostavki o mogućnosti da ipak čast organizacije glavne manifestacije preuzme Beograd, on kaže da su svesni da je 2013. godina, godina od velikog značaja za Srbiju, i da pretpostavlja da će Beograd i ostali gradovi takođe učestvovati u proslavi, ali da je gradonačelnik uputio dopis predsedniku Borisu Tadiću, u kome kaže da je Niš potpuno spreman i voljan da bude domaćin proslave. Iz gradske kuće tvrde da je realno očekivati da centralna proslava bude u Nišu, jer svi međunarodni kontakti koje je ostvario gradonačelnik vode u tom pravcu, kao i razgovori vođeni u Milanu, ali i želja pape Benedikta VI da dođe i bude prisutan obeležavanju godišnjice događaja koji je bio prekretnica u razvoju hrišćanske religije. A na pitanje da li zaista misle da će papa doći, odgovor je bio kratak: „Pripremamo se kao da će sve to biti u gradu Nišu.“ Realno, nema šta. ISTORIJA MILANSKOG EDIKTA
„U ime toga oprosta, neka mole svoga Boga za naše spasenje, za spas Republike i za svoj grad, kako bi Republika mogla i dalje posvuda postojati jedinstvena, a oni da bi mogli mirno živeti u svojim domovima.“ U Milanski edikt uneta je odrednica kojom se vraća imovina koja je hrišćanima po osnovu vere bila konfiskovana. Između ostalog, u njemu piše: „Odlučili smo da dozvolimo i hrišćanima i svima drugima slobodu izbora i da sleduju veri kojoj bi oni želeli... i da ne treba apsolutno niko odbijati pravo da sleduje i izabere pobožnost i veru hrišćana.“ Inače, ovaj akt zajedno su proglasili Konstantin I Veliki, tada tetrarh (vladar četvrtine neke zemlje) Zapada, i Licinije, tetrarh Istoka 313. godine. Njime je službeno označen kraj verskih progona u Rimskom carstvu, a samo Carstvo zauzelo je dosta neutralan položaj u odnosu na religije, s obzirom na to da paganstvo više nije bila službena religija Carstva i njegove vojske, već su sve imale jednak položaj. Kao što se može primetiti, nije tu bila reč o davanju slobode isključivo hrišćanima i ustoličenju hrišćanstva na mesto državne religije, već o unošenju mira u Carstvo, budući da su hrišćani, uprkos opasnosti od progona, imali neka od ključnih položaja u državnoj upravi i drugom značajnim mestima u društvu. Cilj edikta bio je da se obuhvate učenja različitog porekla, kako bi se država ojačala. Zašto se zove Milanski edikt, to niko ne zna za sigurno, jer nije poznato tačno mesto gde je donet. Hrišćanski svet je za edikt saznao u Nikomediji. Tim ediktom se hrišćanska religija ne stavlja iznad svih drugih, već se izjednačuje sa svim ostalim religijama tog vremena, završava priču o ovoj istorijskoj uredbi Ozimić. Ne postoji tačan podatak o tome da li je Milanski edikt sačuvan u izvornom prvobitnom zapisu, na latinski ga je preveo Laktancije, dok je nama poznat iz spisa „Povest crkve“ na grčkom jeziku Euzebija Cezarejskog. Obojica su bili savremenici njegovog donošenja. Svi međunarodni kontakti koje je ostvario gradonače-lnik vode u tom pravcu, kao i razgovori vođeni u Milanu, ali i želja pape Benedikta VI da dođe i bude prisutan obeležavanju godišnjice događaja koji je bio prekretnica u razvoju hrišća-nske religije. A na pitanje da li zaista misle da će papa doći, odgovor je bio kratak: „Pripremamo se kao da će sve to biti u gradu Nišu“ O CARU KONSTANTINUKonstantin Veliki rođen je u Nišu 280. g. n. e. Njegova majka Helena bila je skromnog porekla, dok je otac Flavius Valerijus Konstantijus Hlorus, utemeljivač dinastije, vodio poreklo od Ilirika. Rimskim carstvom Konstantin je upravljao od 306. do 337. godine. On je uspeo da učvrsti granice carstva i da sredi unutrašnje prilike u vojsci i administraciji, što dokazuje da je bio mudar vojskovođa. Preneo je prestonicu na istok u tek izgrađeni Konstantinopolj, grad koji po velelepnosti i lepoti teško da je imao takmaca, i postavio temelje novom vizantijskom carstvu. Kao car, Konstantin se odužio svom rodnom gradu izgradivši raskošnu rezidenciju u luksuznom predgrađu antičkog Niša - Medijana. Konstantin je često boravio u njoj i tu završavao državničke poslove. Mada, videćemo šta će nam još otkriti Palata sa oktagonom, jedno je sigurno – imaće veliki uticaj na istoriju. Car Konstantin je umro 337. godine u Nikomediji. NIŠ PODIŽE KRST U ČAST CARA KONSTANTINA |
Bez obzira na to da li će se velika proslava obeležavanja 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta održati u Nišu i da li će glavni gost biti papa, taj grad se sprema kao da će se sve to dogoditi
Takođe, u sklopu priprema su i brojni projekti kojima Niš konkuriše kod evropskih fondova i naših ministarstava, ali i najavljeno otvaranje međunarodne kancelarije u oblasti nauke, obrazovanja i kulture. Među tim projektima, kako nam je rekao Miodrag Radović, većnik grada Niša, nalazi se prvenstveno arheološki park Medijana, za čije je uređenje iz budžeta Republike Srbije već izdvojeno 50 miliona dinara, a očekuje se i nastavak projekta konkurisanjem kod NIP-a za još 90 miliona dinara. Glavni cilj projekta je potpuno natkrivanje ovog nalazišta kako bi se ono zaštitilo od „zuba vremena“, ali i pružila prilika građanima i turistima iz zemlje i inostranstva da vide šta u stvari predstavlja Medijana – kaže Radović. Možda se od tolikog novca nešto izdvoji i za medijsku kampanju o Medijani, bar bi trebalo, imajući u vidu da veliki broj Nišlija nikada nije posetila to, verovatno, jedno od najvećih kulturno-istorijskih bogatstava Srbije. O strancima, izlišno je i govoriti.
Postoji više struja mišljenja o nastanku i poreklu Milanskog edikta. Neki istoričari tvrde da ga je doneo car Konstantin i da je njime data sloboda samo hrišćanstvu koje je proglašeno za državnu religiju. Međutim, nije tako. Milanski edikt je zapravo prošireni edikt o toleranciji vera, u istoriji poznat kao Galerijev edikt iz 311. godine, kaže istoričar Nebojša Ozimić. Car Galerije ga je uz prisustvo Konstantina i Likinija prvi put obnarodovao aprila meseca 311. godine u Nikomediji. Tim zakonskim aktom sugeriše se da se prestane sa progonima hrišćana, uz obavezu hrišćana da poštuju vrhovnu vlast. U tom dokumentu, nakon toga što se daje oprost hrišćanima koji su „sledeći svoje hirove, bili obuzeti ludošću, te se nisu pokoravali drevnim običajima“, piše: