OLIVER IVANOVIĆ, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ZA KOSOVO I METOHIJU

Neko im dao mig da hapse

“Iznenađeni čvrstim stavom Srbije da ne prizna nezavisnost Kosova, neki međunarodni faktori ohrabruju Albance da čine takve poteze, računajući da će to pre ili kasnije iscrpeti snagu Srbije i da će ona jednog dana reći ‘dosta je’. E, to sigurno neće”, kaže Oliver Ivanović

Nisam siguran da međunarodni predstavnici na Kosmetu imaju jedinstven stav oko toga da su privođenja bila dobar potez. Naprotiv. Iz kontakata sa ambasadorima tih zemalja dobija se malo drugačija informacija, ali čini se da je Albancima važno šta će reći američki ambasador,  kao i što se čini da je on posredno dao pozitivan signal za tako nešto. To je dugoročno štetno, jer će držati visoku tenziju među Srbima i Albancima i ne isključujem mogućnost nekakve reakcije. Možda je to i plan da se isprovocira srpska reakcija. Ne tvrdim, ali razmišljam šta bi nekome bio motiv da podrži takvu radikalnu reakciju i ministru u Vladi Srbije, koji je sa Kosova, ne dozvoli da na Kosovu nekoga vidi.“ Ovo, između ostalog, kaže za „Akter“ Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. On za naš list govori i o očekivanju odluke Međunarodnog suda pravde, posvađanim Srbima u srpskim enklavama, duplim platama državnih činovnika.
“Ovoga puta ljudi su izašli na izbore ne računajući na veliki broj glasova i apsolutno znajući unapred da neće dobiti podršku Vlade Srbije. Ta garnitura mladih ljudi, prosto, ne sagledava posledice”
Ministru Bogdanoviću onemogućeno je da ode do Štrpca, priveden je njegov pomoćnik, pre neki dan privedeno je 20 Srba, pa i ruski hor. Ima li Srbija načina da zaštiti te ljude?
Direktne načine nemamo. Jedini način je da pošaljemo vojsku i policiju, a to nije politika ove vlade i mi ćemo nastojati da samo diplomatskim putem probamo da objasnimo međunarodnim faktorima dole da je to štetno i da ne pomaže stabilizaciju stanja. Međunarodni faktor na Kosovu dosta olako podržava kosovske vlasti u takvim  potezima, jer kosovski Albanci nisu sami u tome. Ne bi oni mogli ništa sami da naprave da nisu dobili nekakav mig i to je ono što brine. Iznenađeni čvrstim stavom Srbije da ne prizna nezavisnost Kosova, neki međunarodni faktori ohrabruju Albance da čine takve poteze, računajući da će to pre ili kasnije iscrpeti snagu Srbije i da će ona jednog dana reći „dosta je“. E, to sigurno neće.

A da li mislite da je sadašnja američka administracija promenila stav?
Kosovo nije uopšte prioritet američke spoljne politike, ali neke blage promene se vide. Prvo, nije bilo zamislivo da američki predsednik ili potpredsednik dođe u Beograd, ali se to dogodilo. Mi smo razgovarali o svemu i, ono što je veoma bitno, složili smo se da tu temu nećemo otvarati u našim bilateralnim kontaktima. Potrebno je malo vremena da se odnos snaga promeni, kako bi bio vidljiv golim okom. Ne mislim da će SAD povući priznanje Kosova, ali ja ću biti jako srećan ako prestanu da vrše pritisak na druge zemlje da priznaju nezavisnost Kosova.

Sada su i Srbi podeljeni posle lokalnih kosovskih izbora. Mislite li da ih je trebalo direktnije pozvati da ne izlaze na te izbore?
Pristalica sam jasnih poruka. Kao čovek, ja bih verovatno, da sam bio u prilici da iznesem stav nekog organa, bio prilično jasan. Mislim da je štetno bilo učestvovanje na ovim izborima, jer ja sam sa koalicijom “Povratak“ 2001. godine učestvovao na izborima, kada je izlaznost bila 77 odsto i kada smo imali podršku iz Beograda, ali nismo ni pokušali da uđemo u kosovske institucije. Ovoga puta ljudi su izašli na izbore ne računajući na veliki broj glasova i apsolutno znajući unapred da neće dobiti podršku Vlade Srbije. Ta garnitura mladih ljudi, prosto, ne sagledava posledice.

Ali zašto poruka iz Beograda nije bila jasnija – „nemojte da izlazite“?
Možda se neću složiti s vašom konstatacijom u pitanju. Za one koji su dobronamerni, koji su hteli da slušaju, poruka je bila veoma jasna. Sa mesta predsednika države niste u prilici da uvek kažete sve veoma jasno, prosto, mnogo su veći interesi bili u tom trenutku u igri. Državni interes je bio da se ne bude oštar u iznošenju tog stava, ali zato su oni na nižem nivou vlasti, pre svega ministar i ja, bili veoma jasni - ne treba izlaziti na izbore, tim pre je to trebalo da bude dovoljno jasna poruka, jer smo mi obojica sa Kosova.

“Piter Fejt jeste autor tog projekta i radio ga je u konsultaciji sa kosovskom vladom. Dobili su nekakvu prećutnu saglasnost međunarodnih faktora, odnosno onih koji su podržali kosovsku nezavisnost” Mislite li da će ovakvom podelom Srba država Srbija izgubiti uporište među našim građanima u pokrajini?
Nije za potcenjivanje činjenica da je u Gračanici na te izbore izašlo 3.500 ljudi, a u drugom krugu u Štrpcu 4.000 ljudi. Uporno apelujem na njihovu svest da shvate da to može da izazove određene konflikte u srpskoj zajednici i sasvim sigurno da će oni koji su izabrani na našim izborima i dalje imati podršku Vlade Srbije. No,Vlada ne može da deli svoju podršku i tamo i tamo. Nadam se da je njihova politička svest na tom nivou da shvate da bi eventualni sukob, a moglo bi ga biti, mogao samo da ide u korist trećoj strani, odnosno onoj strani koja priželjkuje sukob među Srbima.

Već imamo sukob Srba i Srba u Štrpcu. Kako to rešiti?
Razgovarao sam s predsednikom opštine izabranim na našim izborima i objasnio mu situaciju da neko tvrdo srbovanje u ovom trenutku neće biti od koristi stanovništvu. Uvažavam činjenicu da je on član SRS, da je to njihov način delovanja, ali sam ga zamolio da taj način razmišljanja ne bude dominantan. Ne sme da bude sukoba. Prosto, ti ljudi dole snose odgovornost i zbog toga što je bila ovako velika izlaznost, zbog nefunkcionalne lokalne samouprave. Zato se pojavila alternativa koja nije podržana od Srbije, a ta alternativa su ljudi koji su sada osvojili izbore, ali oni su još uvek Srbi kojima bi neki širi interes morao da bude jasan.

“Ukoliko pravna odluka bude u našu korist, ona će, svakako, dovesti do nekih preispitivanja, ali sumnjam da će bilo ko povući svoje priznavanje nezavisnosti Kosova, bar ne u početku” A da li ste razgovarali sa tom drugom, paralelnom strukturom?
Ja formalno ne mogu da razgovaram sa njima, mogu samo neformalno. Jesam se neformalno čuo sa nekim od tih ljudi i kod nekih primećujem da razmišljaju o tome, a nama samo ostaje da apelujemo na njih da ne stave svoje interese toliko ispred širih interesa. Zato ih i molim da nađu kompromisno rešenje. Ne spori se legitimitet našim ljudima izabranim na izborima u maju 2008. godine, ali sa međunarodnog aspekta, oni imaju sporan legalitet, tako da za njih oni pravno ne postoje. Važno je da spojimo legitimitet i legalitet ovih dveju struktura tako što će oni nekako sarađivati. Još se nadam da je moguće kompromisno rešenje.

Generalni sekretar UN, a i drugi zvaničnici, govore da je situacija u severnom delu Kosova i Metohije nestabilna. Ima li to veze sa najavljenim planom za sever pokrajine?
To apsolutno nije tako. Severni deo Kosova i Metohije spada u mirnije delove pokrajine, ali je taj deo od samog početka doživljen od strane međunarodnih predstavnika kao takav. U severnom delu mnoge stvari treba popraviti, nismo zadovoljni stepenom prava, našom ličnom bezbednošću, ali objektivno, severni deo Kosova ne ugrožava nikoga.

Da li je zaista autor tog projekta Piter Fejt?
Piter Fejt jeste autor tog projekta i radio ga je u konsultaciji sa kosovskom vladom. Dobili  su nekakvu prećutnu saglasnost međunarodnih faktora, odnosno onih koji su podržali kosovsku nezavisnost. Prema tome, to je isto društvo, ali ono što je naročito bitno, to je da implementacija tog projekta zavisi od dobre volje među Srbima.

“Sav napor treba da bude usmeren u dva pravca - brza integracija Srbije u EU i pokušaj da sa Albancima sednemo za pregovarački sto, kada oni budu bili spremni” Da li preseljenje dela personala Euleksa na sever Kosova zapravo znači početak sprovođenja „Fejtovog plana“?
Ne. To je dogovor od ranije, jer se i Euleks distancirao od Fejtovog plana. Rekli su da s tim nemaju veze,  da o tome nisu konsultovani. Ranije je dogovoreno da se otvori ta „Evropska kuća“ i da Euleks na severu ima malo veće prisustvo. Ne mislim da je pogrešno da Euleks ima i neke izvršne funkcije i na severu, jer građani severa žele malo više reda u gradnji i saobraćaju, ali najveći problem je organizovani kriminal, korupcija, etnički motivisani zločini, a Euleks se u tim stvarima nije iskazao najbolje.

I predsednik Tadić i ministar Jeremić govorili su da će ova godina biti značajna po pitanju Kosova. Po čemu?
To se, pre svega, odnosi na mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje formalno gledajući nije obavezujuće. Sud donosi odluku o našem zahtevu, pri čemu je pitanje jako dobro postavljeno, a pravni odgovor ne može biti drugačiji nego da je secesija Kosova nelegalna. Mnogi, sa kojima sam razgovarao, kažu da će sud doneti pravnu odluku da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom, pri čemu će doneti i obrazloženje, koje će tumačiti faktičko stanje i amortizovati oštrinu pravne odluke. Ukoliko pravna odluka bude u našu korist, ona će, svakako, dovesti do nekih preispitivanja, ali sumnjam da će bilo ko povući svoje priznavanje nezavisnosti Kosova, bar ne u početku.

“Indikativno je, na primer, da se neki Alb-anci već spremaju da se presele u Bujanovac da bi dobili pasoš koji omogućava viznu liberalizaciju” Ukoliko Međunarodni sud donese pozitivnu odluku u našu korist, to može da izazove lančanu rekaciju Albanaca. Šta ako odluka ne bude u našu korist. Ima li Srbija plan za takvu situaciju?
Mislim da strani ambasadori na Kosovu neprekidno rade na smirivanju kosovskih Albanaca, pripremajući ih da bi odluka mogla biti u korist Srbije. Ove priče, koje se stalno ponavljaju, da je Kosovo nezavisno, da je to nepovratni proces, to su poruke upućene lokalnom javnom mnjenju u pokušaju da smire situaciju. Mi imamo plan za svaku vrstu odluke suda, s tim što znamo šta je najverovatnija opcija odluke, koju sam već pomenuo. Pri tom, ne treba zaboraviti da sudije, koje treba da donesu odluku, dolaze iz zemalja bloka koji je priznao nezavisnost Kosova, i ne mogu u potpunosti da izbegnu uticaj politike svoje zemlje.

Koji je sledeći korak naše države, posle odluke suda?
Sav napor treba da bude usmeren u dva pravca - brza integracija Srbije u EU i pokušaj da sa Albancima sednemo za pregovarački sto, kada oni budu bili spremni. Kao što je bilo loše rešenje da se Srbija tera za sto 2006. godine, tako će biti loše forsirati Albance za pregovarački sto, jer bi to bili mučni razgovori, koji ništa ne bi doneli.

Šta se očekuje od tog sedanja za sto?
Da se nađe kompromisno rešenje prihvatljivo i za jednu i za drugu stranu, ali je teško da to ja sad kažem, jer onda ne bi bilo pregovora. Mislim da to ne može biti nezavisnost. A sumnjam da će se vratiti na ono što je bilo do 1974. godine. Bilo bi to neko rešenje po modelima, koji već postoje u svetu, ali secesija sigurno ne.

Na koje modele u svetu mislite?
Bila bi to neka šira autonomija koja omogućava gotovo sve, ali ne državni suverenitet, ne njihovo predstavljanje u međunarodnim forumima. Iskustvo iz neuspelih pregovora u Beču 2006. godine, svakako bi omogućilo da se nađe neko bolje rešenje, jer sada je svima jasno da Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Kad Srbija to kaže, to nije samo prazna reč, već postoji niz mera koje ona može da preduzme, a sve su one diplomatske, demokratske, koje će ometati promovisanje njihove kvazidržavnosti. Gora posledica toga jeste da će tu biti ekonomskih, a u krajnjoj meri, i socijalnih posledica, jer najveći problem na Kosovu nije nedovršena nezavisnost, već socijalni problemi i blizu 400.000 nezaposlenih na dva miliona stanovnika.

Da li se nešto promenilo od trenutka kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju?
Jeste se promenilo. Indikativno je, na primer, da se neki Albanci već spremaju da se presele u Bujanovac da bi dobili pasoš koji omogućava viznu liberalizaciju. Albanci s Kosova formalno su državljani Srbije, samo što imaju problema da to dokažu validnim dokumentima. Kada dobiju pasoš,  imaju ista prava kao i Srbi, ali je kontrola za njihovo dobijanje daleko rigoroznija.

Kako komentarišete smanjenje broja vojnika KFOR-a na 10.000?
To je nešto što brine, jer znači da će zaštita srpskih enklava sada biti prepuštena nekom drugom. Tamo sada imamo kosovske bezbednosne snage, koje su apsolutno neprihvatljive, kosovsku policiju u koju baš ne verujemo previše i imamo Euleks, koji se baš nije dokazao, tako da to ozbiljno narušava stabilnost. UNMIK je drastično smanjio broj ljudi, tako da on, praktično, ne postoji. A svi, pa i Ban Ki Mun, ocenjuju da je stanje na Kosovu mirno, ali ne i stabilno.

Mnogo se govori o tome da pojedini srpski državni službenici na Kosovu i Metohiji primaju dvostruke plate. Imate li računicu koliki je to broj ljudi i kolika su sredstva?
Teško je sabrati sva ministarstva, jer preko nas ide samo plaćanje lokalnoj samoupravi. Znamo da je tamo oko 5.500 zaposlenih u lokalnoj samoupravi i da je to veliki broj, ali moramo uzeti u obzir da Srbi i nealbanci, koji Srbiju vide kao svoju državu, i nemaju druge mogućnosti za zaposlenje. Javna preduzeća, koja su takođe izvor zapošljavanja, prosto su zatvorena za Srbe.

Za koje namene se sve izdvaja iz Srbije za Kosovo?
Svako ministarstvo izdvaja  za zdravstvo, prosvetu, infrastrukturu, socijalna pitanja, nacionalni investicioni plan... Mi pokušavamo da, do kraja ovog mandata, sva ta izdvajanja malo sistematizujemo, jer mogućnost da svako ministarstvo uspostavlja svoje veze dole ne daje nam za pravo da verujemo u funkcionalnost takvog načina delovanja, pa nije čudo što se ponekad javljaju duple plate. U toku ove godine trebalo bi da završimo Zakon o davanjima za Kosovo.

ŠTA JE PLAN ZA SEVER KOSOVA?
Šta se, zapravo, želi postići planom za sever Kosova? Želi se formiranje lokalnih struktura u severnoj Mitrovici, što nema smisla, jer su one izabrane na izborima 2008. godine, a krajem aprila imaćemo nove, vanredne, jer se raspala ta vladajuća koalicija. Osim toga, planom se želi održavanje novih izbora u opštinama Zubin Potok i Zvečan, što nema smisla, jer su tamo stabilne vladajuće strukture izabrane takođe 2008.godine. U Leposaviću su nedavno održani vanredni izbori, i tu nema potrebe za bilo kakvim talasanjem. Planom, takođe, žele implementaciju Ahtisarijevog plana na severu pokrajine, odnosno preuzimanje kontrole nad važnim vitalnim funkcijama u lokalnoj zajednici, što apsolutno ne dolazi u obzir, jer mi imamo svoje institucije i nećemo dozvoliti da nam se instaliraju nove paralelne, koje bi samo mogle da destabilizuju Srbe, i koje bi ih sigurno posvađale. U Bošnjačkoj mahali nameravaju da otvore kancelariju za Ministarstvo za lokalnu samoupravu, koja je nepotrebna, jer lokalna samouprava, koja bi se tom Ministarstvu obraćala, nije u Bošnjačkoj mahali, već u južnom delu Mitrovice. Hoće da sačine neke ekonomske projekte, mi kažemo - to je lepo ako je bezuslovno. Ali, ako neko misli da bismo mi, izgradnjom deponije smeća ili nekih proizvodnih objekata, prihvatili vladu u Prištini, onda je to uzaludan posao.