|
||||
|
CRNA TAČKA NA PLOVNOJ MAPI EVROPE Evropski kanal u Srbiji
Kada je pre nekoliko godina sa mosta u Vrbasu M.K. pokušao da izvrši samoubistvo bacajući se u Veliki bački kanal, to mu nije pošlo za rukom. S obzirom na činjenicu da je Veliki bački kanal poslednje dve decenije toliko zagađen da je njegova dubina, koja je pri iskopavanju iznosila tri metara, u trenutku kada je M.K. pokušao da se ubije iznosila svega 30 cm. To ipak ne znači da će gospodin koji je pokušao da se ubije izvući živu glavu, jer se zaglavio u mulj koji su svetski ekolozi proglasili za jedan od najštetnijih otpadnih voda u Evropi. Namenjen rečnom saobraćaju, Veliki bački kanal je pre više od dva veka, zahvaljujući kapacitetu za odvodnjavanje, omogućio da Bačka i Vojvodina postanu drugo po veličini plodonosno područje na evro-pskom kontinentu KIŠOV KANALVeliki bački kanal predstavlja glavnu arteriju čitavog hidrosistema u Bačkoj. On spaja Dunav kod Bezdana sa Tisom kod Bečeja. Najvećim delom kanal je prokopan Crnom barom od Sivca do Bačkog Gradišta gde se uliva u meandar Tise. Izgradnja Velikog bačkog kanala počela je 1792. godine. U želji da bude obezbeđen uspeh projekta, Austrougarska carevina je prvi put raspisala javni konkurs za koncesionara. Radovi su završeni 1801. godine, količina iskopane zemlje je bila jednaka onoj pri kopanju Sueckog kanala. Gradila ga je porodica Kiš, a idejni tvorac bio je Jožef Kiš. Na izgradnji kanala, koji je prokopavan ručno, bilo je angažovano 3.000 radnika. Franc Jozefov kanal, kako je kasnije prozvan, bio je najskuplji privredni objekat austrijske carevine na koji je utrošeno 3.062.690 forinti. Završen je 1802. i u to vreme bio je najveći graditeljski poduhvat u Evropi, dugačak 118 kilometara. Namenjen rečnom saobraćaju, Veliki bački kanal je ubrzo, zahvaljujući kapacitetu za odvodnjavanje, omogućio da Bačka i Vojvodina postanu drugo po veličini plodonosno područje na evropskom kontinentu. Posle Prvog svetskog rata, povlačenjem državne granice, deo spojnog sistema pripao je Mađarskoj pa je njegov spoj pomeren kod Bezdana. Od tada je Kanal više puta prekopavan i regulisan, a od 1972. godine uključen je u hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav. NAJZAGAĐENIJE EVROPSKE VODE
Kako bi na efikasan način rešila probleme zagađenja, posledicu višedecenijskog industrijskog i komunalnog zagađivanja, Vlada Srbije je 2007. godine formirala radnu grupu za konačno rešavanje problema zagađenja i čišćenja Velikog bačkog kanala, u kojoj su predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, republički Ekološki fond, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, JVP „Vode Vojvodine“ i opštine Vrbas i Kula. U okviru rešavanja problema zagađenja Velikog bačkog kanala, jednog od najzagađenijih vodotokova i najvećih ekoloških problema u našoj zemlji, bilo je neophodno izgraditi i sekundarnu kanalizacionu mrežu u samom Vrbasu, kao i u pet okolnih naselja. Početak realizacije projekta planiran je za april ove godine, a revitalizaciju Velikog bačkog kanala finansiraće Evropska komisija sa 13 miliona evra bespovratnih sredstava NAJVEĆI EKOLOŠKI PROJEKAT
Građani/ke Srbije imaju svu šansu da posumnjaju da je Evropska unija tamo neka ala iza sedam gora i mora, sada kada je Evropska komisija u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine odobrila projekat revitalizacije Velikog bačkog (Franc Jozefov) kanala koji je bio najskuplji privredni objekat austrijske carevine i zahvlajujuči kome je Vojvodina postala drugo po veličini plodonosno područje na evropskom kontinentu. Danas je kanal koji je gradila porodica Kiš, najprljavije mesto na plovnoj mapi Evrope. Početak realizacije projekta planiran je za april ove godine, a revitalizaciju Velikog bačkog kanala finansiraće Evropska komisija sa 13 miliona evra bespovratnih sredstava. Da bi se prekinulo zagađenje kanala neophodno je izgraditi prečistač i na njega priključiti sve koji koriste kanalizaciju u opštini. CPPOV biće lociran južno od Vrbasa u neposrednoj blizini „trijangla“ na kanalu Bogojevo-Bečej, koji je projektovan za potrebe 120.000 stanovnika. Na njemu će biti primenjen proces sa aktivnim muljem i anaerobnom stabilizacijom mulja uz otklanjanje azota i fosfora, čime će biti zadovoljeni svi zahtevi Evropske direktive o vodama. Treća faza revitalizacije Velikog bačkog kanala je njegovo čišćenje, što zahteva ulaganje od 20 do 30 mil. evra. Opština Vrbas trenutno je u fazi saradnje sa UNDP, Evropskom komisijom i svim našim ministarstvima kako bi se počelo sa idejnim, a potom i glavnim projektom čišćenja kanala, a što bi trebalo da počne da se radi posle 2012. ili 2013. godine, a preduslov je postajanje kanalizacione infrastrukture. Prema dosadašnjim procenama, iz kanala treba izvući 400.000 kubnih metara otrovnog mulja. |
Veliki bački kanal, crna ekološka tačka u Evropi, ove godine biće revitalizovan, saradnjom Ministarstva za zaštitu životne sredine i Evropske komisije. Izgradnja centralnog prečišćivača otpadnih voda Velikog bačkog kanala je najveći pojedinačni projekat koji Evropska komisija finansira na teritoriji Srbije
Veliki bački kanal predstavlja crnu ekološku tačku Evrope. Ukupna dužina rizične ekološke deonice kanala, od Crvenke do Srbobrana, je 20 kilometara, a njegov najzagađeniji deo dug je 6 kilometara. Godinama unazad, u industrijskoj zoni Bačke, ovaj kanal je zadržavao sav otpad privrednog sektora koji čine Fabrika šećera Crvenka, Jaffa Crvenka, Fabrika alkohola Crvenka, nekadašnja Kožara Kula, Fabrika armature Istra Kula, Carnex Vrbas, Vital Vrbas i Fabrika šećera Vrbas. Danas, na pojedinim deonicama dubina vode u kanalu je samo tridesetak santimetara. To su problemi koji prevazilaze opštinu Vrbas i u rešavanje je uključeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo ekonomije, Institut „Jaroslav Černi“, Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.
U Srbiji se uglavnom malo zna o nastojanjima Evropske unije da kroz razne edukativne i finansijske investicije konkretno pomogne razvoj privrednih, kulturnih i ekonomskih sektora, osposobljavajući ih za brže integracije Srbije u Evropsku zajednicu. Od 2003. godine Evropska unija u projekte infrastrukture u Srbiji uložila je više od 65 miliona evra u 14 projekata. Krajem januara 2010. godine najavljen je početak realizacije drugog programa razvoja lokalne infrastrukture vredan 55 miliona evra koji finansira Evropska unija (podaci preuzeti sa sajta Evropske komisije u Beogradu).