FEST 2010 – 38. MEĐUNARODNI FILMSKI FESTIVAL

Širom otvorenih očiju

Ako niste posetili projekcijе ovogodišnjeg FEST-a, imaćete priliku da u redovnoj bioskopskoj ponudi pogledate nagrađene filmove „Liban“, „Metastaze“ i „Širom otvorenih očiju“, kao i one druge, koji su od strane kritike dobili plavu zastavicu

Na 38. FEST-u, koji je počeo 19. februara, u više programskih celina prikazana su 63 filma u selekciji umetničkog direktora festivala Miroljuba Vučkovića. Odluku o pobedniku doneo je žiri čiji su članovi filmski kritičar magazina ,,Variety“ Alisa Sajmon, makedonska glumica i producent Labina Mitevska i filmskа kritičarka lista ,,Politika“ Dubravka Lakić.
Za najbolje ovogodišnje festovsko ostvarenje u takmičarskom programu, proglašen je film ,,Metastaze“. Tom prilikom reditelju filma ,,Metastaze“ Branku Šmitu, uručena je statueta „Eritrocit“ autora Nikole Pešića, koju daruje dnevni list „Politika“. Ovaj film snimljen u  hrvatsko-bosansko-srpskoj koprodukciji takmičio se u okviru ciklusa ,,Evropa van Evrope“. U tom ciklusu na ovogodišnjem FESTU-u u Dvorani kulturnog centra (DKC) prikazano je osam filmova iz Srbije, Hrvatske, Rusije, Jermenije, Ukrajine, Turske, Albanije i Izraela. Članica međunarodnog žirija filmska kritičarka Dubravka Lakić rekla je na svečanosti u Sava centru da je film „Metastaze“ dobio nagradu za „znalačku režiju i snažan psihološki portret ljudi s društvenih margina“.
Žiri Fipresci Srbija koji su na FEST-u činili Marjan Vujović, Jasmina Prodanović i Vladimir Džudović je za najbolji film 38. FEST-a proglasio izraelsku ratnu dramu „Liban“ Samuela Maoza, dok je nagrada „Nebojša Đukelić“ koju dodeljuje Udruženje filmskih novinara i kritičara pripala filmu „Širom otvorenih očiju“ Haima Tabakmana. Ovaj izraelsko-nemačko-francuski film je priča o homoseksualnoj ljubavi u srcu ultra-ortodoksne jevrejske zajednice u Jerusalimu.
Ovogodišnji FEST osim po sloganu ,,Ohrabruje!“ (koji je aluzija na moto prvog FEST-a ,,Hrabri novi svet“) ostaće arhiviran zbog filmova prikazanim u glavnom programu ,,Antihrist“ Larsa fon Trira, ,,Akvarijum“ Andree Arnold, ,,Tražeći Erika“ Kena Louča, ,,Tejking Vudstok“ Anga Lija, ,,Prorok“ Žaka Odijara, ,,Proganjanje“ Patrisa Šeroa, ,,Zli poručnik“ Vernera Herzoga, ,,Kako smo preživeli rat“ Toda Solonca, ,,Koko Šanel i Igor Stravinski“ Jana Kunena...  I filmovima koji su privukli pažnju kao najbolja ostvarenja sa svetskih festivala ,,Paviljon šest“ Karena Šahnazarova, ,,Pisac iz senke“ Romana Polanskog, ,,Ozbiljan čovek“ braće Koen, ,,Divne kosti“ Pitera Džeksona, ,,Zatvoreno ostrvo“ Martina Skorsezea, ,,Nepobedivi“ Klinta Istvuda, ,,Beli materijal“ Kler Deni, ,,Savršen dom“ Sema Mendeza, ,,Morfijum“ Alekseja Balabanova, ,,Barija - kapija vetrova“ Đuzepea Tornatorea...  
Direktor Direkcije FEST-a Miloš Paramentić istakao je da je za 38. izdanje ovog festivala prodato oko 90 hiljada karata, a da je računajući propusnice za filmske radnike, studente i novinare bilo više od 100 hiljada gledalaca.
Zavšio se još jedan Fest. Ako publika može da odahne, organizatori Festa taj luksuz ne bi smeli da dozvole sebi, njima je bolje da već sada udahnu sveža filmska ostvarenja, čekiraju ih i na sigurnom mestu čuvaju rezervacije. U tome, svakako, može da im pomogne i publika, ali i ona trećina novinarske elite kojoj su akreditacije odobrene.

MELODRAMSKI ZAPLETI

„32. decembar“ je debitantsko ostvarenje Saše Hajdukovića, i čine ga tri međusobno povezane, a nelinearno ispričane priče o različitim muško-ženskim parovima u banjalučkoj novogodišnjoj noći, za koje budućnosti baš i nema. Saša Hajduković daje sliku Banjaluke kao duboko traumatizovanog društva. Dok su muškarci ili nasilni negativci ili se pretvaraju u ubice, sa druge strane ženski likovi su žrtve, koje završavaju mrtve ili nepovratno unesrećene. U takvoj postavci, najveći problem filma je scenario koji pati od nedovoljne razrađenosti: likovi se uglavnom vrte oko svojih stereotipa, melodramski zapleti lako skreću u patetiku, a reditelj u označavanju svojih likova često poseže za previše ilustrativnim rešenjima: Ljubo se do besvesti prska dezodoransom, svi slušaju različite oblike folka i turbo folka koji je već postao pomalo izlizani znak za opštu dekadenciju društva. Međutim, ono gde leži vrednost „32. decembra“ je pre svega gluma. Glumci, uglavnom članovi ansambla banjalučkog Narodnog pozorišta, dosta su se dobro snašli ispred kamere i svi odreda uložili puno energije u svoje glumačke izvedbe, tako da čine da se manjkavosti scenarija mogu ostaviti po strani. To se pre svega odnosi na Nikolinu Đorđević (Ljubica) koja svedenim a efektnim sredstvima oživljava svoju dosta skiciranu ulogu, i Ljubišu Savanovića koji sa osećajem za meru tumači karikaturu odvratne balkanske strvine (Ljubo) i uspeva da ga učini komičnim ali nikako i simpatičnim. Pre svega zbog odlične glume a uprkos svojim manjkavostima, „32. decembar“ ostvaruje komunikaciju sa publikom i predstavlja vrlo prijatno filmsko iznenađenje.

32. decembar/32. December
Republika Srpska, 90’ 2009.
Režija: Saša Hajduković