MUKE POSLANIKA SKUPŠTINE VOJVODINE ZBOG SUKOBA INTERESA

Hoće na dve stolice

Vrh vojvođanske vlasti zatražio od Beograda da osmisli pravno rešenje koje će pokrajinske funkcionere izuzeti od primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

Koliko funkcioneri vole fotelje najbolje se vidi na primeru poslanika vojvođanske Skupštine. Njih čak pedeset dvoje čekaju krajnji rok, 1. april, da se rastanu sa jednom funkcijom. Iako se funkcioneri s duplim funkcijama uglavnom opredeljuju za onu u izvršnoj vlasti, ovaj izbor, kada su u pitanju vojvođanski parlamentarci, dodatno komplikuje činjenica da je njih šesnaest birano neposredno, po većinskom izbornom sistemu. Praktično, to znači da bi njihove ostavke na poslanička mesta dovele do izbora u 16 opština. Zbog toga je, kako „Akter“ saznaje, vrh vojvođanske vlasti zatražio od Beograda da se ovaj problem reši bez izlaska na birališta. Tačnije, užurbano se traži rešenje koje će izuzeti vojvođanske parlamentarce od primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ova Agencija zasad ne pristaje na tumačenje zakona koje će odgovarati vladajućoj većini u Skupštini Vojvodine, pa se kao alternative pominju i donošenje takozvanog leks specijalisa, izmene Zakona o Agenciji ili prolongiranje uz čekanje odluke Ustavnog suda.
Agencija zasad ne pristaje na tumačenje zakona koje će odgovarati vladajućoj većini u Skupštini Vojvodine, pa se kao alternativa pominje i donošenje takozvanog leks specijalisa Iako izbori za šesnaest poslanika ne mogu da ugroze vladajuću većinu, i u slučaju da na svim mestima pobedi opozicija, oni mogu da promene uticaj u samoj koaliciji koja je na vlasti u Vojvodini.  Naime, većina od ovih šesnaest poslanika dolazi iz DS, koja bi na novim izborima bila stavljena pred neposrednu proveru popularnosti u Pokrajini, a upravo to bi, prema tvrdnjama opozicije, lider vojvođanskih demokrata i pokrajinski premijer Bojan Pajtić hteo da izbegne.
Šef poslaničkog kluba DSS–NS Borko Ilić kaže da DS pokušava da izbegne izbore jer se plaši mišljenja naroda, bez obzira što joj to ne bi ugrozilo većinu od 90 poslanika u skupštini.
„Imamo situaciju da Pajtić traži da jedan zakon važi južno od Save i Dunava, a drugi severno. Pokušaj da se vojvođanski poslanici izuzmu iz primene zakona koji zabranjuje dve funkcije je udar na ustavno-pravni poredak republike. Sve je to još jedan odraz sukoba unutar demokrata na relaciji Novi Sad – Beograd“, tvrdi Ilić.
Do sada je samo jedan poslanik vojvođanskog parlamenta podneo ostavku zbog sukoba interesa - Goran Kaurić iz G17 plus, koji je odlučio da zadrži mesto zamenika gradonačelnika Zrenjanina. On za „Akter“ kaže: „Ne tiču me se drugi, ja neću da se moje ime provlači u kontekstu sukoba interesa!“, te da je ostavka za njega moralni čin.
„Nisam želeo da čekam da se primena Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije nekako izuzme za Vojvodinu ili da se donese neki leks specijalis i slično. Ne zanima me to, ja poštujem zakon, a Zrenjanin mi je prioritet, pa sam napustio funkciju poslanika“, izričit je Kaurić.
Pod udar Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dolazi i sam vojvođanski premijer Bojan Pajtić koji obavlja još dve funkcije, predsednik je Upravnih odbora - Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Fonda za razvoj Vojvodine Međutim, njegove kolege iz vladajuće koalicije ne misle tako. Jedni čekaju Ustavni sud, drugi odluku Skupštine Vojvodine ili neko treće čudo koje će ih zadržati na funkcijama. Član novosadskog Gradskog veća zadužen za obrazovanje i pokrajinski poslanik Milan Đukić (SPO), kaže da će se ponašati u skladu sa zakonom i da će poštovati mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije. Ako bude morao, on će napustiti funkciju u gradskoj vlasti.
„Pošto SPO nema mogućnost da zameni poslanika u pokrajinskom parlamentu, ne možemo dopustiti da stranka ostane bez svog predstavnika, tako da se sa mesta poslanika neću povući. Očekujem odluku Skupštine Vojvodine, koja prema zakonu i statutu ima mogućnost da sama odredi šta predstavlja sukob interesa, pa ću se obratiti Agenciji za borbu protiv korupcije za mišljenje“, kaže Đukić za „Akter“.
S druge strane, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković poručuje da neće biti selektivne primene zakona i da nemaju obavezu da svakom pojedinačno govore da je u sukobu interesa. Na „povuci - potegni“ oko duplih funkcija u pokrajini, so je dodao i predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, koji, ne obazirući se na stav Agencije, predlaže da šesnaest poslanika s duplim funkcijama zadrže funkcije do kraja mandata. O ovom pitanju najavljena je i rasprava u vojvođanskoj Skupštini sredinom marta.
Među poslanicima s duplim funkcijama su gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić (DS), predsednici opština Sremski Karlovci Milenko Filipović (DS), Srbobrana Branko Gajin (DS), Inđije Goran Ješić (DS), Bača Tomislav Bogunović (DS), Apatina Živorad Smiljanić (SPS), Sombora Siniša Lazić (DS), Vrbasa Željko Vidović (DS). Uzgred, pod udar Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dolazi i sam vojvođanski premijer Bojan Pajtić koji obavlja još dve funkcije, predsednik je Upravnih odbora - Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Fonda za razvoj Vojvodine.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“, objašnjava da u slučaju nespojivosti funkcija, zakon nalaže da prestaje ona funkcija koja je kasnije stečena. Na pitanje da li je moguće da se takozvanim leks specijalisom vojvođanski funkcioneri izuzmu iz obaveze da se opredele za samo jednu poziciju na vlasti, on kaže da Ustav ne poznaje takvu kategorijju.
„Nema zakona prvog i drugog reda. Jedino ako predlože da se izmeni Zakon o Agenciji. Skupština Vojvodine, inače, ima pravo da Narodnoj Skupštini predlaže zakone i njihove izmene“, kaže Nenadić.
Svega ovog ne bi bilo da je izborni sistem u Vojvodini isti kao na republičkom i lokalnom nivou, smatra šef poslaničkog kluba SRS Milorad Mirčić.
„Jedino racionalno rešenje je da Vojvodina bude jedna izborna jedinica sa proporcionalnim izbornim sistemom“, zaključuje Mirčić.
Problem dupliranja funkcija nije samo na pokrajinskom nivou. I u republičkom parlamentu ima takvih primera, poput direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, i gradonačelnika Jagodine i Kragujevca Dragana Markovića Palme i Veroljuba Stevanovića. Prema rečima predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović, poslanik koji ne napiše da ne želi da bude poslanik, izgubiće drugu funkciju.

JOŠ MALO, PA NESTALO
Od 120 poslanika u vojvođanskom parlamentu, polovina se bira po proporcionalnom sistemu – sa zajedničke stranačke liste, dok druga polovina dolazi do mandata po većinskom izbornom sistemu - neposrednim glasanjem za konkretnog kandidata. Njih 52 nalaze se na još ponekoj funkciji – predsednici opština, njihovi zamenici, direktori javnih preduzeća ili članovi upravnih odbora. Prema rečima predsednika Skupštine Vojvodine Šandora Egerešija, 16 poslanika koji imaju duple funkcije, izabrano je na neposrednim izborima. Upravo ti poslanici koji su direktno birani “prave probleme”, jer je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, funkcionerima koji zauzimaju više funkcija ostavio rok od tri meseca da se opredele za jednu. Ostalo im je, dakle, još manje od tri nedelje da se odluče.