DANILO TIRK, PREDSEDNIK SLOVENIJE

Moramo sarađivati

“Obe strane moraju da sarađuju da bi se uspostavila izbalansiranija trgovina između dveju zemalja. Ali, što je još važnije, potrebno je tragati za različitim oblicima saradnje, uključujući saradnju na zajedničkom delovanju na trećim tržištima”, kaže Danilo Tirk

Krajem marta u Sloveniji bi trebalo da se održi konferencija o zapadnom Balkanu, koja će po mišljenju mnogih imati istorijski karakter, između ostalog i zbog toga što će se na njoj prvi put zajedno naći predstavnici svih bivših  jugoslovenskih republika. O trenutnim međusobnim odnosima na prostoru nekadašnje Jugoslavije, putu ka EU i drugim temama ekskluzivno za „Akter“ govori Danilo Tirk, predsednik Slovenije, jedine države članice EU među bivšim jugoslovenskim republikama.

Kao predsednik zemlje članice, a donedavno i predsedavajuće EU, govorili ste da će Slovenija pomoći Srbiji na putu pridruživanja. Sada je odblokiran Prelazni trgovinski sporazum, ukinute su vize, mislite li da Srbija može brže u EU?
I dalje sam optimista. Srbija je postigla značajan napredak ka Evropskoj uniji u drugoj polovini 2009. godine. To pokazuje da se odlučnim nastojanjima postižu rezultati, stoga je sada put otvoreniji nego ranije. Važno je očuvati energiju za dalji napredak ka Evropskoj uniji.
"Srbija je postigla značajan napredak ka Evropskoj uniji u drugoj polovini 2009. godine, stoga je sada put otvoreniji nego ranije. Važno je očuvati energiju za dalji napredak ka EU."
Šta još Srbija treba da uradi kako bi ispunila uslove i kada vi predviđate da bi ona mogla dobiti status kandidata?
Očigledno, Evropska komisija će voditi proces i odrediti koji elementi procesa pristupanja bi trebalo da budu prioritet. Jedan od njih svakako će  uključivati i saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i njegovim glavnim tužiocem, gospodinom  Bramercom.

U Srbiji ima evroskeptika, kao uostalom i u drugim državama. Ni neki stanovnici Slovenije nisu mnogo srećni što je njihova zemlja članica evrozone. Kako vi vidite Evropsku uniju u narednom periodu?
Evropska unija je sistem u razvoju, a tekuća faza njenog razvoja  je veoma osetljiva. Tu su nova tela osnovana u skladu sa Lisabonskim sporazumom, što bi trebalo da doprinese  daljim evropskim integracijama, ali  i to se odvija u kontekstu globalne ekonomske krize. Unija će morati da iznađe nove načine za vođenje nacionalne ekonomske i finansijske politike njenih članica. Da li je to prednost? Verujem da, kada se sve  uzme u obzir, prednosti daleko nadmašuju mane. Slovenija je kao deo evrozone usvojila jedinstvenu valutu - evro, koji je prilično jak na međunarodnom planu.To čini naš izvoz skupljim, što je prepreka za jednu izvozno orijentisanu ekonomiju zemlje kao što je Slovenija. Moramo razumeti da ljudi time nisu zadovoljnji, ali šire posmatrano prednosti daleko nadmašuju mane.

Kakav će ubuduće biti stav Slovenije prema pridruživanju Hrvatske EU, budući da ste to malo “kočili” zbog nekih međusobnih nesuglasica?
Želeo bih da vas ispravim. Proteklih godina Slovenija je  podržavala stav da zemlje kandidati treba da ispunjavaju uslove koje je postavila Evropska unija, a jedan od uslova je i rešavanje pitanja državnih granica. Mi smo, dakle, naporno radili na iznalaženju rešenja za taj problem, što je počelo pre nekoliko godina, da bismo se suočili sa ozbiljnim preprekama krajem 2008.Veoma smo zadovoljni zbog toga što je Evropska komisija ozbiljno pristupila tom problemu tokom prve polovine 2009, a već sredinom te godine,  samo šest meseci nakon početka intenzivnijeg traganja za rešenjem problema u vezi sa pitanjem državnih granica između Slovenije i Hrvatske,  postignut je rezultat – predložen je Nacrt sporazuma o arbitraži.  U narednim mesecima dve zemlje bile su u stanju da prevaziđu poslednje prepreke za uspostavljanje  dogovora koji je potpisan početkom novembra 2009. Ovo objašnjenje je potrebno, jer je ponekad izgledalo kao da Slovenija želi da izvuče korist od svog članstva u EU, ali, u stvari, mi smo samo insistirali na već postojećim kriterijumima.Verujemo da u tim okvirima Hrvatska sasvim dobro napreduje i da će uskoro postati punopravna članica EU.
"Što se tiče reciprociteta srpskih preduzeća i njihovog prava da budu osnovana u Sloveniji, želeo bih da kažem da je Slovenija deo EU, tako da je prema njenim pravilima srpskim kompanijama omogućeno da dođu u Sloveniju"
Slovenija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu, razmenili ste ambasadore, vi ste posetili Prištinu krajem prošle godine i donirali 1,8 miliona evra za razvoj KBS. Hoće li i EU tražiti od Srbije da prizna svoju pokrajinu kao nezavisnu državu i može li to biti novi uslov Srbiji?
Ne verujem. Evropska unija je, kao što znate, zauzela stav da njene članice treba samostalno da odlučuju i od njihovog shvatanja međunarodnih pravnih i političkih kriterijuma zavisi kakvu će odluku doneti kada je reč o priznavanju. Takav pristup Evropske  unije  je realan i razuman, i nadam se da će se primenjivati  i  ubuduće.Većina članica EU, uključujući i Sloveniju, odlučila je da prizna Kosovo, ali mi poštujemo mišljenja onih koji su doneli drugačiju odluku.

Kao bivši saradnik generalnog sekretara UN i pravnik, kakav stav očekujete od Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom zahteva Srbije da se taj sud izjasni o kosovskoj rezoluciji o nezavisnosti?
Važno je razumeti da zahtev za savetodavno mišljenje nije isto što i proces rešavanja sporova pred Međunarodnim sudom pravde. U slučaju Kosova sud će istupiti sa savetodavnim mišljenjem, preporukama i, što je još važnije, sa svrhom da ponudi sveobuhvatnu pravnu analizu problema. Na taj način sud će verovatno predočiti kakve su opcije dostupne zemljama članicama Ujedinjenih nacija. Zato ne verujem da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde biti jednostrano ili će ići  isključivo  u korist jedne opcije.  Njegova snaga je u sveobuhvatnosti analize i njene korisnosti  za vlade koje će preduzeti dalje odluke.

Rešen je problem socijalnih davanja između naše dve zemlje, trgovina se razvija, preduzeća sarađuju. Ima li nerešenih problema između Srbije i Slovenije?
Ne verujem da između Srbije i Slovenije postoji problem koji ne bi mogao biti rešen. Očigledno, trenutno još uvek imamo problem pitanja slovenačke imovine u Srbiji, što će morati da se rešava postepeno.  Cenimo ono što se trenutno čini po tom pitanju, ali verujemo da je potrebno još više rada da bismo bili sigurni da slovenačka imovina u Srbiji neće biti predmetom pravno problematičnih zahvata.  

Prilikom prošlogodišnje posete predsednika Tadića Sloveniji, dogovorili ste se da ćete raditi na saradnji u oblasti kulture i školstva, odnosno da će se slovenački i srpski jezik izučavati u našim zemljama. Da li je nešto učinjeno na tom planu?
Imamo interesantnu situaciju. Pre nekoliko dana učestvovao sam na konferenciji u organizaciji novoosnovanog  srpskog udruženja “Danilo Kiš”, nazvanog po velikom srpskom misliocu i piscu 20. veka, karakterističnog načina mišljenja i stila pisanja, koji su danas veoma značajni kako za Srbiju, tako i za Sloveniju. Smatram da treba da tragamao za duhovnim i intelektualnim idejama koje nas povezuju i koje bi nam mogle pomoći da zauzmemo ispravne stavove u vezi sa raznim problemima 21. veka. Pominjem ovaj primer kao nešto novo i veoma obećavajuće, nešto što će obogatiti saradnju između naroda Srbije i Slovenije. Što se tiče učenja srpskog jezika, u našem sistemu postoje zakonske odredbe koje to omogućavaju. Smatram da mladi ljudi srpskog porekla treba da imaju mogućnost da uče svoj jezik i da  neguju sopstveno kulturno nasleđe. Istovremeno, potrebno je staviti glavni akcenat na one kulturne sadržaje koji će nam omogućiti da napredujemo, da idemo ka budućnosti.

Brojna slovenačka preduzeća su deo ili čak celu proizvodnju preselila u Srbiju. U kojoj je meri prisutna recipročna zaposlenost srpskih preduzeća u Sloveniji?
Što se tiče reciprociteta srpskih preduzeća i njihovog prava da budu osnovana u Sloveniji, želeo bih da kažem da je Slovenija deo EU, tako da je prema njenim pravilima srpskim kompanijama omogućeno da dođu u Sloveniju.  Primer jedne od njih, “Hermes SoftLab”, pokazuje da je to moguće učiniti. Kada je predsednik Tadić bio u Sloveniji, zajedno smo posetili tu kompaniju, i bili smo  impresionirani videvši kako posluje.

Predsednik Privredne komore Srbije rekao je da je između Srbije i Slovenije neizbalansiran odnos razmene  od nekih 170 miliona dolara u korist Slovenije, kao i da Srbija nije zadovoljna količinom i prisustvom srpskih artikala u Sloveniji?
Obe strane moraju da sarađuju da bi se uspostavila izbalansiranija trgovina između dveju zemalja. Ali, što je još važnije, potrebno je tragati za različitim oblicima saradnje, uključujući saradnju na zajedničkom delovanju na trećim tržištima. Verujem da obe privredne komore rade na tome i da će obe zemlje iskoristiti postojeće mogućnosti.

Da li je za Sloveniju ekonomska kriza završena i kakav je njen bilans? Znamo da ste najavljivali smanjenje plata sebi i drugim državnim funkcionerima, koliko je sve to dalo efekta?
Ekonomska kriza još nije završena. Vidimo da je oporavak spor i da će dugo trajati. Zato moramo razraditi plan za budućnost, koji će sadržati sveobuhvatni sistem mera, koje su trenutno neophodne.  Slovenija će najpre morati da uspostavi balans svog budžeta, i to bi trebalo učiniti postepeno da bi se eliminisao trenutni budžetski deficit, koji je porastao do skoro šest odsto BDP-a. Treba ozbiljno da se pozabavimo javnim finansijama, odnosno da smanjimo troškove u javnom sektoru.  Naravno, to treba učiniti na način koji neće smanjiti potražnju i usporiti ekonomski rast. Kada je reč o dugoročnim merama, vlada je razradila sveobuhvatnu izlaznu strategiju, koja  uključuje veliki broj sistemskih mera,  kojima će  naša  ekonomija u budućnosti biti regulisana. One obuhvataju penzioni sistem, zdravstvo, niz mera u oblasti socijalne zaštite, i verujem da će kumulativni efekat svih tih zakona doprineti iznalaženju načina za izlazak iz krize.  Što se tiče zarada državnih funkcionera, smanjene su još  početkom 2009. godine.  Nedavno, parlament je odlučio da tu meru produži do kraja ove godine. Efekat tih mera je pozitivan, narod je video da državni funkcioneri, uključujući poslanike, ministre i predsednika republike, shvataju ozbiljno ekonomsku situaciju. Nisam siguran koliko će primena ove mere još trajati, ali ne vidim razlog za njeno ukidanje.

Kako komentarišete tužbu dveju opozicionih stranaka zbog toga što ste odlikovali šefa tajne policije?
Pokretanje postupka za ono što mi zovemo “ustavna tužba protiv predsednika” potpuno je neutemeljeno i politički štetno. Ono nema legalne osnove. Odlikovanje ne može izazvati efekat povrede Ustava ili bilo kog zakona u našoj zemlji.  Takođe, moram da naglasim da su odlikovanja, koja su data trima vodećim zvaničnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su osmislili plan za sprečavanje održavanja mitinga 1989. godine  u organizaciji Slobodana Miloševića, predložena od strane policije veterana Slovenije. Ona su potpuno zaslužena  i nema razloga da doprinos tih ljudi nezavisnosti Slovenije ne bude priznat. Narednih dana objasniću u parlamentu svoja gledišta u vezi sa ovim pitanjem, i verujem da će on odbiti predlog za podnošenje ustavne tužbe protiv predsednika. (Napomena: 2. marta parlament Slovenije je odbacio predlog za otvaranje postupka ustavne optužbe protiv predsednika republike.)  

U Hrvatskoj je došlo do smene vlasti na najvišem nivou. Da li je to garant boljih odnosa Hravtske i Slovenije i odnosa među bivšim jugoslovenskim republikama?
Hrvatska prolazi kroz značajnu tranziciju. Izabran je novi predsednik, koga pozdravljam i sa kim verujem da ću dobro sarađivati. Pre toga, Hrvatska je dobila novu premijerku, koja je već pokazala posvećenost ekonomskom napretku borbi protiv korupcije i poboljšanju odnosa sa hrvatskim susedima. Verujem da su sve te promene pozitivne i da će doprineti daljem jačanju odnosa između Slovenije i Hrvatske.

Prošle godine u ovo doba rekli ste da odnosi između Slovenije i Hrvatske nisu dobri. Da li su sada bolji?
Prošle godine govorio sam o problemima koji su u to vreme postojali između dveju zemalja. Očigledno, od tada je postignut napredak. Odnosi su značajno poboljšani, a najvažniji elemenat tog napretka je sposobnost vlada dveju zemalja da se dogovore u vezi sa potpisivanjem arbitražnog sporazuma, kojim je obezbeđen okvir za rešavanje problema državne granice. Ovo je najteži problem između Slovenije i Hrvatske, i izgleda da se približava trenutak kada će arbitražnim procesom biti definisano konačno rešenje. To značajno doprinosi poboljšanju naših odnosa. Pored toga, uveren sam da je uspostavljen dijalog  i da su postavljeni snažni temelji uzajamnog poštovanja Slovenije i Hrvatske. Nema više uvredljive retorike. To daje nadu da će odnosi između dveju zemalja biti podignuti na viši nivo.

Kako će se rešiti spor oko Piranskog zaliva?
Arbitražni sporazum, koji je potpisan u Stokholmu 4. novembra  2009. godine, sastoji se od dogovora da arbitražni sud sačinjava pet arbitara, koji će nadgledati spor, odrediti granicu na kopnu i moru, kao i kontakt slovenačkih voda i otvorenog mora. Mandat tog suda je tačno određen a isto tako i pravila koja uključuju međunarodno pravo i princip pravednosti. Uveren sam da će na takvim osnovama arbitraža uspešno definisati rešenje problema.

Nepunih dvadeset godina posle raspada Jugoslavije privrede njenih nekadašnjih članica ponovo su okrenute jedne prema drugima. Da li je trebalo da se rastajemo, ako se ponovo udružujemo?
Sve naslednice bivše Jugoslavije su suverene države. U svakoj od njih je drugačija politička i ekonomska situacija. Svaka od njih treba da sarađuje sa drugim državama naslednicama bivše Jugoslavije. Verujem da je trend jačanja ekonomske saradnje prirodan, ali takođe je potrebno poštovati razlike. Slovenija je, na primer, članica EU, i većina njenih ekonomskih pitanja rešava se u kontekstu sistema EU ili kroz njene institucije. Pored toga, Slovenija je, očigledno, veoma zainteresovana za jačanje ekonomske saradnje sa drugim zemljama bivše Jugoslavije, i verujemo da tamo postoje brojne mogućnosti koje nismo u potpunosti iskoristili. Na primer, u Bosni i Hercegovini ima mnogo oblasti kao što su rudarstvo, energetika i prerađivačka industrija, u  čije projekte se mogu uključiti kompanije iz BiH, Slovenije i  drugih zemalja bivše Jugoslavije. Dakle, mislim da treba da obratimo pažnju na takve mogućnosti. Ne treba toliko da razmišljamo o prošlosti, ona pripada istoriji. Sagledajmo sadašnje prilike da bismo osigurali bolju budućnost za svakog.

Imate li viziju kako će izgledati Balkan za dvadesetak godina?
Vidim sve balkanske zemlje kao članice Evropske unije mnogo pre toga, kao i to da će EU predstavljati pravni i ekonomski okvir za njihovu saradnju i integraciju. Evropska unija je moderan i veoma obećavajući sistem za celu Evropu i zemlje zapadnog Balkana, koje su deo toga. Ne zaboravimo – Balkan je bio deo većeg sistema u prošlosti, i stanje stvari se promenilo, tek nedavno. Balkanske zemlje očigledno ne žele da se vrate u prošlost. Ali, sa druge strane, sasvim je prirodno da male zemlje iz regiona traže mogućnost za svoj puni razvoj u okviru većeg regionalnog sistema. Evropska unija je praktičan sistem, utemeljen na carinskoj uniji, zajedničkim politikama, zajedničkom ekonomskom razvoju, i zbog toga predstavlja dobar okvir za napredak zemalja zapadnog Balkana. To je njihov glavni pravac u budućnosti, i verujem da će ona biti dobra.

Posetili ste BiH, za koju se govori da se najsporije kreće ka EU. Kako će se, po vama, dalje razvijati odnosi među entitetima u BiH i hoće li izvorni Dejtonski sporazum “preživeti”?
Ljudi te zemlje imaju mnogo razloga da veruju da će njihova sudbina unutar Bosne biti mnogo bolja od bilo koje druge opcije. Zbog toga se čini da će u BiH biti potrebno postići dogovor, kojim neće biti garantovana samo dobrobit već i zajednički život svih naroda te zemlje. Postoje dva entiteta, što se mora prihvatiti. Međutim, njihova uloga bi mogla biti izmenjena. Nema smisla da bilo ko u BiH zaustavlja funkcionisanje zajedničkih državnih institucija. Upravo suprotno, oba entiteta bi trebalo da budu  u službi dobrobiti stanovništva, dok, istovremeno, nadležni organi u BiH treba da postanu sposobni da preuzmu odgovornosti i zadatke u okviru EU. Nije prerano pripremati se za to, zato što proces pridruživanja zahteva ozbiljno jačanje celokupnog ekonomskog i pravnog sistema, a da bi se to dogodilo potrebna je jedna normalna institucija na nivou BiH kao celine.  Ne želim da predlažem bilo kakvo konkretno rešenje, ali mislim da bi dalje preciziranje i moguća revizija Dejtonskog sporazuma mogli biti od pomoći. Političke partije Bosne i Hercegovine trebalo ozbiljno da razmotre tu mogućnost. Očigledno, vreme pred opšte izbore nije naročito povoljno za diskusije o tim temama. Nadam se da će se, nakon izbora, proces unapređenja ustavnog poretka za budućnost  svih naroda BiH brzo nastaviti.

Kakav je u tom kontekstu vaš stav prema Republici Srpskoj?
Kao entitet, Republika Srpska treba da shvati da je njena budućnost u sastavu Bosne i Hercegovine. To ne znači da njena uloga ili identitet treba da budu promenjeni. Ali ona treba da bude u sastavu BiH što će zemlji kao celini omogućiti brži napredak ka Evropskoj uniji. To je, takođe, u interesu  Republike Srpske kao entiteta. Pored toga, pitanje povratka izbeglica u Republiku Srpsku još uvek je otvoreno i tom  pitanju treba aktivnije pristupiti.