|
||||
|
IZRAELSKO-PALESTINSKI ODNOSI Rat i mirovni proces
Svako ko je barem malo upućen u situaciju na Bliskom istoku može da nasluti da je malo verovatno da će se jedna od strana odreći svojih krajnjih ciljeva, pa je u svakom trenutku ostavljena mogućnost da se uđe u rat. Stiče se utisak da u svojim vrućim maksimalističkim ciljevima, trajno rešenje problema kroz kompromis nikome ne ide u prilog. Sve tri stane hoće da dobiju sve što su zamislile, a njihovi planovi podrazumevaju ostvarenje velikih političkih ambicija, tradicionalnih zaveta i verskih često fanatičnih pretenzija, koje podrazumeva ukidanje svega što je imalo drugačije. Da bi se uopšte počelo, ili tačnije nastavilo, sa pregovorima, sve strane moraju da redefinišu ciljeve i uzmu u obzir realnost. Prvi problem je to što su dve zaraćene strane iz postavke problema u stvari tri strane u sukobu na terenu – Izrael na jednoj plus dve suprotstavljene palestinske frakcije, Fatah i Hamas na drugoj strani jednačine. Da stvari budu još komplikovanije, nijedna od strana, čini se, ne zna šta dugoročno hoće. Postoje tri strane u sukobu na terenu – Izrael na jednoj plus dve suprotstavljene palestinske frakcije, Fatah i Hamas na drugoj strani jednačine.Nijedna od strana, čini se, ne zna šta dugoročno hoće Političko telo Palestinaca podeljeno je jednako kao i teritorija koju kontrolišu. Zapadnu obalu (reka Jordan) kontroliše Fatah, partija Mahmuda Abasa Fataha, a pojas Gaze Hamas. Najjednostavnije rečeno, Izrael može da pregovara sa Mahmudom Abasom odnosno Fatahom, ali nije spreman da razgovara sa Hamasom. Jasno je i zašto, Hamas je u ovom trenutku najradikalniji palestinski element, koji se javno i nedvosmisleno protivi pravu na postojanje države Izrael, dok je Fatah mnogo otvoreniji za pregovore, jer na neki način priznaje pravo na postojanje izraelske države, naravno uz određene uslove. Kada se uzme u obzir da sukob traje više od 50 godina bez prestanka, odnosno da je za novorođene generacije rat i nepravda stanje stvari od rođenja, a da su od mira imali samo proces, onda je jasno koliko je teško naći kritičnu masu za mir. FATAH UBISTVO U DUBAIJU
Odmah po objavljivanju vesti i detalja oko načina na koji je ubijen Mabhuh, moglo se čuti mišljenje da iza atentata stoji izraelska tajna služba Mosad, kao i da su izraelski obaveštajci navodno pre akcije u Dubaiju o tome obavestili svoje britanske kolege u MI-6. Operativci Mosada su navodno nekoliko sati pre akcije britanskim obaveštajcima, ali i britanskom Forin ofisu, rekli da idu u operaciju u kojoj će biti korišćeni lažni britanski pasoši. Portparol Forin ofisa je demantovao te navode i rekao da bilo kakva naznaka da je (britanska) vlada znala bilo šta o ubistvu, pre nego što se ono desilo, jeste kompletna neistina, uključujući i korišćenje britanskih pasoša. Međutim, sumnja je ostala. Ubistvo Mabhuha takođe je izazvalo diplomatski nesporazum između Izraela i Velike Britanije, jer se ispostavilo da su ubice navodno imale falsifikovane pasoše šest Britanaca izraelskog porekla koji su se iselili u Izrael. Zbog falsifikovanih pasoša njihovih zemalja, protestovale su i Irska, Nemačka i Francuska. Britanska štampa je objavila da je i jedan hamasovac osumnjičen za pomoć ubicama i da je uhapšen u Siriji, što je porekao vođa te palestinske organizacije. Prema navodima izraelske štampe, identifikovano je i da su dvojica Palestinaca, koji su uhapšeni u Amanu i izručeni Dubaiju zbog sumnje da su obezbedili logističku podršku za ubistvo Mabhuha, zapravo obaveštajac Ahmed Hasanin i Anvar Šejbar iz palestinske uprave u Ramali. Oni su stanovali u pojasu Gaze do sredine 2007. godine, kada je Hamas silom preuzeo kontrolu nad tom teritorijom od umerenijeg Fataha, a zatim su se, prenose izraelski mediji, preselili u Dubai, gde su radili u kompaniji koja se bavi nekretninama u vlasništvu Mohameda Dahlana, inače zvaničnika Fataha. Hamas je ovu dvojicu Palestinaca direktno optužio da su bili članovi Fatahovih bezbednosnih snaga, dok su Fatah i Mohamed Dahlan odbacili bilo kakvu umešanost u ubistvo Mahmuda al Mabhuha. NASTAVAK SUKOBA RAT U NAJAVI
Mašal je optužio Izrael da preti ratom u Gazi, Libanu i Siriji. Rastuće vojne pretnje Izraela pripisao je izraelskom rukovodstvu, premijeru Banjaminu Netanijahuu, ministru spoljnih poslova Avigdoru Libermanu i ministru odbrane Ehudu Baraku, za koga je rekao da je najekstremniji. Mašal, koji živi u izgnanstvu u Damasku i smatra se glavnim vođom Hamasa, optužio je Izrael za ubistvo visokog operativca te organizacije Mahmuda Mabhuha u Dubaiju. On je odbacio izveštaje da Hamas krivi arapske zemlje za to ubistvo, naglasivši da je jedino odgovoran Mosad. Na drugoj strani predsednik Palestinske nacionalne administracije Mahmud Abas naglašava da su Palestinci otvoreni za mirovne pregovore sa Izraelom, ali pod uslovom prekida izgradnje jevrejskih naselja na palestinskim teritorijama. On je najavio i da će Palestinci živeti s Izraelom u duhu tolerancije, ako palestinska država bude stvorena. “Izrael mora da zaustavi naseljavanje u određenom periodu. Ne kažemo zauvek, ali na nekoliko meseci. I kada ga zaustavi, počećemo pregovore,” precizirao je Abas. On je podsetio na takozvanu Mapu puta ka miru na Bliskom istoku, mirovni plan usvojen još 2003. godine, istakavši da je to obaveza Izraela iz tog plana koja nije ispunjena. Takođe je rekao da je u pregovorima sa bivšim izraelskim premijerom Ehudom Olmertom došao u fazu određivanja granica i razmena mapa.
Da bi se pregovori obnovili, Izrael takođe mora da pristane da granice koje su postojale pre rata 1967. godine, kada je ta zemlja osvojila Zapadnu obalu s istočnim Jerusalimom od Jordana i pojas Gaze od Egipta, naveo je Abas. Izraelska vlada, takođe, ne isključuje mogućnost obnove dijaloga sa Palestincima iako političari jevrejske države smatraju da je perspektiva sporazumevanja dosta udaljena. Na primer, po mišljenju šefa izraelske diplomatije Avigdora Libermana, sveobuhvatan sporazum neće se zaključiti do 2012. godine. „Nije realističan cilj da se mirovni proces završi za dve godine“, naglasio je Liberman u razgovoru sa specijalnim predstavnikom bliskoistočnog kvarteta Tonijem Blerom. „Treba da počnemo direktne pregovore bez vremenskih okvira. I ranije je određivan rok, ali nije ispunjavan i to je vodilo nasilju. Zato je neophodan otvoreni dijalog sa Palestincima, ali bez stvaranja iluzija koje nemaju nikakve veze sa realnošću“, smatra Liberman. HAMAS
Eksperti navode da situacija u regionu ne može beskrajno da bude neodređena. Sudeći po porastu diplomatske aktivnosti, toga su svesni i učesnici u bliskoistočnom konfliktu, i posrednici bliskoistočnog mirovnog procesa, posebno Egipat, čija uloga u poslednje vreme neprekidno raste. Jasno je da Palestinci i Izraelci nisu u stanju da samostalno izglade međusobna neslaganja. Zato novi impuls može dati međunarodni kvartet posrednika. SAD pripremaju novu bliskoistočnu inicijativu zasnovanu na davanju Izraelcima i Palestincima nekih garancija zauzvrat za obnovu mirovnog procesa. Ujedno, Moskva namerava da intenzivira šatl-diplomatiju u regionu. Do rešenja krize svakako nije lako doći iako smirivanje strasti u izraelsko-palestinskim odnosima može biti nada za ceo region. Rešenje tog problema ne bi ohladilo usijane glave, ali bi ponudilo suncobran pod koji mogu da se sklone od jakog bliskoistočnog sunca. Izgleda da je sada svima jasno da je nerešeno izraelsko-palestinsko pitanje pretnja za ceo region i konstantna opasnost da sukob metastazira na ostatak Bliskog istoka. MOSAD |
Palestinsko-izraelski odnosi i dugotrajni mirovni proces očigledno se neće završiti dok jedna od strana ne popusti, što bi u praksi značilo da Izrael prizna državu Palestinu ili da Palestinci priznaju pravo na postojanje Izraela
Koliko je smirivanje napetosti daleko, govori ubistvo Hamasa Mahmuda, jednog od lidera Hamasa u hotelu u Dubaiju. Mahmud al Mabhuh, poreklom iz Pojasa Gaze, živeo je u Siriji i bio je u prolazu kroz Dubai, kada je ubijen uveče 20. januara.
Kada ne pucaju, političari i vođe pokreta prete. Tako je politički vođa Hamasa Kaled Mašal upozorio na mogućnost da se započne novi rat s Izraelom, kojim neće biti zahvaćen samo Pojas Gaze, već ceo region. Mašal je naglasio da njegova organizacija nije zainteresovana za rat i krvoproliće, jer je prethodni rat bio dovoljan. U slučaju da novi sukob bude nametnut Hamasu, ta islamistička organizacija će se snažno suprostaviti, najavio je on.
Situacija je veoma zamršena. I nije slučajno to što se Mahmud Abas, predsednik Palestinske nacionalne administracije, čak izjasnio da ne želi više da se kandiduje za ovaj položaj na predstojećim izborima. Stručnjaci smatraju da niko ne može da vodi pregovore radi pregovora. Kada nema rezultata, takvi pregovori samo diskredituju svakog koji u njih stupa. I to treba imati u vidu. U Izraelu su, kao što je poznato, posle izbora na vlast došli desničari, što dodatno otežava nastavak mirovnog procesa.