TOLERANCIJA NETOLERANTNOG

Radikalni ekstremista zatalasao Evropu

Uspeh ultradesničara Girta Vildersa na lokalnim izborima u Holandiji oduzeo je dah ne samo domaćoj političkoj javnosti, već i Evropi, koja sa zebnjom gleda na tendenciju jačanja ultradesničarskih snaga

Ni pad holandske vlade, ni njeno odbijanje poslušnosti NATO-u po pitanju daljeg angažmana u vojnoj misiji u Avganistanu, poslednjih nedelja nisu podigli toliko medijske prašine koliko lik i delo jednog čoveka - Girta Vildersa.

Pobedom u dve izborne jedinice na lokalnim izborima održanim prošle nedelje u Holandiji, ovaj radikalni desničar sa skromnom političkom karijerom, ali biografijom prepunom ekstremnih ispada na račun islama i muslimana, Vilders se još jednom potvrdio kao jedna od vodećih medijskih ličnosti evropske političke scene.

Okosnicu politi-čkih ideja njegove Slobodarske partije čine poređenja svete islamske knjige Kur’ana s „Majn kampfom“ Adolfa Hitlera i zalaganje za njegovu zabranu, jer, kako Vilders tvrdi, „promoviše nasilje i netoleranciju“

Rejting kojem on svakako teži, a koji po svoj prilici iz dana u dan ima sve više izgleda za još bolje pozicioniranje, ovaj kontroverzni političar ipak ima da zahvali ne toliko podršci svojim idejama koliko strahu od njih. Onom, koji opominje Evropu na reinkarnaciju radikalnih desničarskih snaga, pojavu koja se lako „zapati“ na istorijski dokazano plodnom evropskom tlu. I to ne samo u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj, već i u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj iz kojih poslednjih godina stižu sve otvoreniji istupi ksenofobije i protivljenja naglom širenju islama na tlu Starog kontinenta.

SVE IDEJE GIRTA VILDERSA

Kontroverzni Girt Vilders (46), poznat je odranije po svojim antiislamskim i antiimigrantskim stavovima, te otvorenom zalaganju za ograničavanje dalje imigracije iz muslimanskih zemalja. Vilders je u tom smislu naročito bacio oko na Marokanace, jer „oni stvaraju probleme, izazivaju kriminal, nasilje i uznemiravanje ljudi“.

Predstavljajući se kao borac za slobodu govora, „nestašni dečko“ holandskog političkog establišmenta tendenciozno sprovodi kampanju protiv islama. Izjave mu obično počinju rečenicom “svako bi morao imati pravo da kaže”, nakon čega uslede konstrukcije kao što su “holandska kultura je bolja od muslimanske”, “islamska invazija”, “muslimani pretvaraju Evropu u arapsku koloniju” ili “islamski cunami”...

Dok se holandska vlada izgovarala pred evropskim kolegama za rast ekstremizma u svojoj, do tada uzo-rnoj demokratskoj zemlji, a Al Kaida pozivala na džihad protiv Vildersa, on je osvojenu medijsku pažnju iskoristio za proboj svoje radikalno desničarske Slobodarske partije

Spisak Vildersovih ideja se tu, međutim, ne završava. Naprotiv. Jedna od njegovih poslednjih ideja je da se obračuna trošak nezapadnjačkih imigranata, kako bi se saznalo koliko muslimani koštaju državu! Međutim, ni one stare nisu za potcenjivanje. Evergrin svih njegovih dosadašnjih istupa, ali, što je još važnije, i okosnicu političkih ideja njegove Slobodarske partije, čine poređenja svete islamske knjige Kur’ana s „Majn kampfom“ Adolfa Hitlera i zalaganje za njegovu zabranu, jer, kako Vilders tvrdi, „promoviše nasilje i netoleranciju“.

PRESTIŽNA PROJEKCIJA

Iako Vildersove ideje prevazilaze jedna drugu, on za sebe tvrdi da isključivo insistira na podršci vrednostima kulture većine i zabrani dalje imigracije. Takva „podrška“, međutim, donela je Vildersu brojne sudske procese, ali i još brojnije pretnje smrću zbog kojih se nalazi pod konstantnom zaštitom policije već pet godina, a redovno ga prate na desetine telohranitelja.

Prema podacima holandskih vlasti, u 2008. godini, od ukupno 424 pretnje upućene svim holandskim političarima, čak 303 bilo je adresirano na Vildersa! Sudski organi i policija godinama su zatrpani rešavajući samo slučajeve u vezi s njim. Gotovo se svaki dan sudi nekome za pretnje upućene Vildersu, a policija je zbog velikog broja prijava napravila i poseban obrazac za građane koji podnose pritužbe protiv ovog radikalnog desničara.

I dok holandski sudovi rešavaju slučajeve pretnji upućenih Vildersu, njemu se sudi za širenje mržnje i netrpeljivosti. U aktuelnom sudskom procesu za koji se pretpostavlja da će trajati mesecima, Vilders je optužen za uvrede upućene verskoj manjini i diskriminaciju po religijskoj i rasnoj osnovi. Iako se Vilders brani pozivajući se na pravo na slobodu govora, zbog istih optužbi svojevremeno mu je bio zabranjen i ulazak u Britaniju.

Da li je paralela indikativna ili ne, tek „slučaj Britanije“, Vilders je u oktobru prošle godine rešio u svoju korist i oborio zabranu, a od tada do danas postigao još veći uspeh obezbedivši sebi i svom kontroverznom antiislamskom filmu „Fitna“ projekciju u najelitnijoj britanskoj dvorani – Gornjem domu britanskog parlamenta!

FITNA KAO FATVA

Film „Fitna“ (sukob, borba) koji se oštro, pa čak i uvredljivo odnosi prema islamu i muslimanskoj svetoj knjizi Kur’anu, presudni je momenat koji je izbacio Vildersa u vrh evropske političke scene.

Nakon kobnog filmskog ostvarenja „Potčinjavanje“ holandskog režisera Tea van Goga, koji je svoj autorski rad platio glavom, najava a potom i emitovanje Vildersovog filma „Fitna“ probudili su nemila sećanja na cenu nekontrolisane slobode govora. Sećanje na 2004. godinu, kada je Van Gog brutalno ubijen na ulicama Amsterdama, u Holandiji su još uvek vrlo sveža. Ubica, 26-ogodišnji Mohamed Bujeri, razgnevljen Van Gogovim filmom o nasilju nad ženama u islamskim društvima, presudio je autoru ovog kontroverznog filma koji je uneo nemir među političare i muslimansku zajednicu u Holandiji.

Podrška vrednostima kulture većine i zabrani dalje imigracije, za koje se Vilders zvanično zalaže, doneli su mu brojne su-dske procese, ali i još brojnije pretnje smrću zbog kojih se nalazi pod konstantnom zaštitom policije već pet godina

Iako je samo ubistvo a ne film bio prekretnica u do tada tolerantnim odnosima između Holanđana i islamske imigracije u toj zemlji, novi ispadi na temu odnosa domaćina prema imigrantima najmanje su bili potrebni. Vildersu to, međutim, nije bila prepreka.

Iako zbog negodovanja javnosti Vildersov film nije imao premijeru ni na jednoj TV stanici već na internetu, reakcije javnosti na film i njegovu sadržinu nisu bile ništa slabije. Odabrani odlomci iz Kur’ana, govori muslimanskih zvaničnika i sveštenika, snimci i članci o aktivnostima islamskih ekstremista, scene i prizori terorističkih napada na London 2005. i Madrid 2004, te pogubljenja i okrutna kažnjavanja u nekim islamskim zemljama, koja  se smenjuju s porukama Kur’ana i muslimanskih propovednika... Sve to i mnogo više, stalo je u 17 minuta Vildersovog autorskog video-ostvarenja.

„Nije na meni, već na muslimanima da istrgnu zle stihove iz Kur’ana... Zaustavite islamizaciju. Branite našu slobodu“, poručio je Vilders na kraju filma koji je nakon dve godine slobodnog prikazivanja, prošle godine skinut s holandskih i britanskih servera.

VILDERS CUNAMI

I pored zabrane, Vilders je u međuvremenu ostvario svoj cilj i „zatalasao“ evropske i svetske, muslimanske vode. Dok se holandska vlada izgovarala pred evropskim kolegama za rast ekstremizma u svojoj, do tada uzornoj demokratskoj zemlji, a Al Kaida pozivala na džihad protiv Vildersa, on je osvojenu medijsku pažnju iskoristio za proboj svoje radikalno desničarske Slobodarske partije. Poslednji dokaz tome bili su i nedavno održani lokalni izbori u Holandiji.

Osvojivši poverenje birača u gradu Alemereu i Hagu, Vildersova Stranka za slobodu se na ovim izborima pozicionirala kao politička sila s velikim nacionalnim, ali i evropskim potencijalom. Zbog aktuelnih političkih prilika (raspuštanja koalicione vlade) u Holandiji, lokalni izbori, koji, po prirodi stvari, prvenstveno treba da se bave pitanjima naknade za parkiranje i vlasništva nad psima, u prvi plan su međutim, izbacili mnogo ozbiljnije teme. Stav o učešću Holandije u misiji u Avganistanu i porast kriminala u nacionalnim razmerama, bili su sredstvo kojim su holandski političari pokušali da skrenu pažnju glasača ne samo na aktuelne, lokalne izbore, već još više na one nadolazeće - opšte parlamentarne izbore, najavljene za jun ove godine.

Ostvareni rezultati na lokalnim izborima, te ispitivanja javnog mnjenja u Holandiji, koja ukazuju na Vildersov sve bolji rejting među glasačima, potvrđuju stavove političkih analitičara koji smatraju da će Vilders iskoristiti ovaj dobar rezultat kao odskočnu dasku za parlamentarne izbore. Ono što je u ovom trenutku još uvek vrlo smela pretpostavka, jeste i mišljenje koje se ovih dana moglo čuti – da bi Vilders mogao postati ključna ličnost holandske politike, pa čak i novi holandski premijer!

PANEVROPSKI TREND

Zbog mogućnosti da se ove smele prognoze i ostvare, u ovom trenutku strahuje ne samo holandski politički establišment, već i Evropa. A razloga za strah definitivno ima, i to ne samo u Holandiji. Švajcarci su se izjasnili protiv zabrane izgradnje minareta u svojoj zemlji, dok Francuzi još uvek tragaju za načinom kako da zabrane nošenje burki na javnim mestima. I dok je situacija u ovim državama, bar kada je reč o mehanizmima pravne države i zaštite ljudskih prava odavno etablirana, situacija na prostoru srednje i istočne Evrope zadaje dodatne brige Briselu. U zemljama poput Mađarske i Slovačke, snažno uzdrmanim ekonomskom krizom, preti realna opasnost da se na talasu opšteg nezadovoljstva javnost još jače okrene radikalnim strankama.

I dok evropski politički vrh sa zebnjom iščekuje parlamentarne izbore i u Mađarskoj i u Slovačkoj, oni u Holandiji, zakazani za jun, biće možda najvažniji. Uloga Girta Vildersa i na njima će svakako biti veoma zapažena.