SAŠA DRAGIN, MINISTAR POLJOPRIVREDE, VODOPRIVREDE I ŠUMARSTVA U VLADI SRBIJE

Imamo suficit od izvoza poljoprivrede

“Poljoprivreda Republike Srbije je u 2009. godini zabeležila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 636 miliona dolara i on je za 30 posto veći u odnosu na prethodnu godinu”, kaže Dragin

Srbija danas ima 25 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, a to su užička pršuta, užička slanina, fruškogorsko aromatizovano vino, sremski kulen,valjevski duvan čvarci, leskovački roštilj, futoški kupus. Ministar, koji se trudi da Srbija ima još više brendova, ovih dana potpisao je ugovore sa 20 banaka o kratkoročnom i dugoročnom kreditiranju poljoprivredne proizvodnje. Kaže „poljoprivreda je održala Srbiju tokom najtežih godina i pokazala se kao najvitalniji sektor i za vreme krize i svaki napor da se pruži podrška poljoprivrednoj proizvodnji je dobar, jer ne može da dođe do gubitka”. Ne samo da ne može da dođe do gubitka, osim ako nebo drugačije ne odluči, već je poljoprivreda jedna od retkih srpskih privrednih grana koja je ostvarila suficit u izvozu. Sve to dovoljan je razlog da „Akter“ ugosti Sašu Dragina, ministra poljoprivrede Srbije.

Nedavno je vaše ministarstvo potpisalo ugovore sa seoskim domaćinstvima o razvoju seoskog turizma u okolini Velike Plane. Ima li ova vrsta turizma šanse da se razvije i u drugim delovima Srbije i gde?
U Velikoj Plani bilo je upriličeno potpisivanje, a korisnici su došli iz čitave Srbije. Ministarstvo poljoprivrede podržalo je ukupno 94 projekta iz čitave Srbije u oblasti seoskog turizma u iznosu od 60 miliona dinara. Ove godine podržaćemo seoski turizam u iznosu od 80 miliona dinara. Danas se u Srbiji uspešno ovim vidom turizma bavi između 300 i 500 domaćinstava, što je dobrim delom zasluga podrške koju iz našeg ministarstva u kontinuitetu dobijaju poslednje četiri godine. Seoski turizam ima naročito šansu u krajevima u kojima nema uslova za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, u takozvanim ruralnim područjima, koja, po pravilu, jesu područja sa izraženim prirodnim lepotama i potencijalima za razvoj kako seoskog turizma, tako i proizvodnje zdrave hrane.

Kakve su mogućnosti da u Srbiji intenzivnije zaživi organska proizvodnja hrane i hoće li država podsticati taj oblik proizvodnje?
Organska proizvodnja u Srbiji ima veoma dobru perspektivu, gledajući na usitnjen posed u Srbiji, nekontaminirano zemljište i želju Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva da podstakne tu vrstu proizvodnje. Ove godine Ministarstvo će dati subvenciju od 10 miliona dinara za razvoj organske proizvodnje. Podneti su brojni projekti kroz koje bi trebalo da se osnaži institucionalno i organizaciono organska proizvodnja.

Uprkos svemu, Ministarstvo poljoprivrede je sve obaveze iz 2009. godine izmirilo i u 2010. godinu se ulazi bez dugovanja, što je dodatna povoljnost za agrarni budžet u 2010. godini Pomenimo neki projekat?
Jedan od njih je projekat  „Slovak Aid“, koji uvodi sistem u organsku proizvodnju kroz zakonodavno usaglašavanje sa EU, kao i kroz trening osoblja, koje će raditi u novim institucijama. Japanska vlada bi trebalo da odobri 3.000.000 evra pomoći, koja će biti data proizvođačima kroz revolving fond. Na taj način će se obezbediti dugotrajno, kontinuirano finansiranje organske proizvodnje, gde će proizvođači imati sigurnost što će svake godine moći da povuku kreditna sredstva pod izuzetno povoljnim uslovima, odnosno uslovima koje će moći da ispune i oni najsiromašniji.

Prema podacima Privredne komore Srbije u januaru ove godine porastao je izvoz poljoprivrednih proizvoda. Šta to najviše izvozimo i gde?
Poljoprivreda Republike Srbije je u 2009. godini zabeležila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 636 miliona dolara i on je za 30 posto veći u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2009. godini iznosi 1,94 milijarde američkih dolara, a vrednost uvoza istih proizvoda 1,30 milijardi dolara. Učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu povećano je sa 17,8 na 23,3 odsto. Prema ostvarenoj vrednosti izvoza najznačajniji proizvodi su: kukuruz, koji je izvezen u vrednosti od 261.230.879 dolara, malina 190.509.560, šećer 137.443.326, suncokretovo ulje 72.715.113 i pivo 56.923.608 dolara.

Trend na tržištu prehrambenih proizvoda je želja potrošača za autentičnošću, tradicijom i hranom bezbednom za zdravlje. U toj borbi za konkurentnost sve više su na ceni autentični proizvodi, oni koji se odlikuju posebnim kvalitetom Gde smo najviše izvozili?
Naglašavamo da su i dalje najznačajnija izvozna tržišta zemlje Evropske unije i CEFTA regiona, sa kojima smo ostvarili pozitivan izvozni saldo. Takođe, pozitivan saldo je ostvaren u razmeni sa Ruskom Federacijom, sa kojom imamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, i to je jedina zemlja u regionu sa ovom povlasticom. Posebno obećava podatak da je taj pozitivan trend u izvozu nastavljen. Prema podacima Uprave carina za period januar i februar, izvoz je za 20 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine.

Hoćete li uspeti da i ove godine subvencionišete poljoprivrednu proizvodnju?
Budžet Ministarstva poljoprivrede je u 2010. godini povećan za 25 odsto u odnosu na 2009. godinu. U strukturi budžeta, međutim, subvencije su povećane za 33 odsto, jer su sve uštede u Ministartsvu usmerene ka subvencijama u poljoprivredi. Tako uvećanim budžetom, Ministartsvo poljoprivrede je u mogućnosti da poveća pojedine subvencije, ali i da uvede neke nove programe.

Mnogo je u Srbiji staračkih domaćinstava, kojima je poljoprivredna proizvodnja jedini izvor prihoda, posebno je takvih mnogo na jugu i jugoistoku Srbije. Šta učiniti?
U ovoj godini stimulišemo staračka domaćinstva, koja su stekla penziju po osnovu poljoprivrednog osiguranja, da svoje posede daju na korišćenje osobama mlađim od 40 godina ili onima čije se parcele graniče s njihovim sa 12.000 dinara po hektaru, odnosno sa 6.000 dinara po hektaru ukoliko je zakup dat osobi koja je starija od 40 godina ili se ne graniči s njegovom parcelom. Tom merom stimulišemo poljoprivredne penzionere da mlađim osobama prepuste svoje posede, oni ostvare korist od toga, ali da to rezultira i ukrupnjavanjem poseda.

Prošle godine bile su smanjene subvencije zbog krize. Kako će se taj proces odvijati ove godine?
Uprkos svemu, Ministarstvo poljoprivrede je sve obaveze iz 2009. godine izmirilo i u 2010. godinu se ulazi bez dugovanja, što je dodatna povoljnost za agrarni budžet u 2010. godini.

Da li ispunjavanje obrazaca za registraciju domaćinstava mora da bude tako komplikovano, ako znamo da uglavnom stariji ljudi to moraju da čine?
U 2010. godini, obrasci za prijavu u Registar poljoprivrednih gazdinstava  i obnovu registracije znatno su pojednostavljeni. Naime, prilikom prijave u Registar, poljoprivrednici će od ove godine prijavljivati samo grupe kultura, koje žele da seju, odnosno sade i to na način da će navoditi da li su na parceli žitarice, voćnjaci, vinogradi i slično. Ranijih godina su poljoprivrednici morali da upisuju veoma detaljno koje kulture seju, sade.

Dajte nam neki primer?
Primera radi, u 2009. godini su poljoprivrednici morali da napišu da na jednoj parceli seju određenu vrstu kukuruza, na drugoj drugu vrstu kukuruza, na trećoj pšenicu itd. Isti ovaj poljoprivrednik u 2010. godini će na svim parcelama samo upisati grupu žitarica. Na ovaj način stvoriće se preduslovi da od 2011. godine obnovu obavljaju samo oni poljoprivrednici koji imaju neku promenu, ako su kupili novu parcelu, prodali postojeću, promenili strukturu proizvodnje i slično. Valja napomenuti da je svih godina unazad bila obavezna obnova registracije gazdinstava, a od 2011. godine ona će se obavljati automatski za one poljoprivrednike koji ne budu prijavili bilo kakvu promenu.

Kakve su obaveze stočara pri registraciji?
Pored promena u setvenoj strukturi, za stočare je takođe veoma pojednostavljena registracija. Od ove godine stočari će samo unositi u Registar identifikacioni broj farme, takozvani HID broj, a o tome koliko stoke ima na farmi, Ministarstvo će proveravati kroz Centralni registar, koji vodi Uprava za veterinu. Podatke u taj registar unosiće veterinari na terenu, što će omogućiti Ministarstvu da u realnom vremenu ima podatke o stanju stočnog fonda na terenu.

Najavili ste neke izmene u regresiranju individualnih proizvođača. O čemu je reč?
S obzirom na to da je budžet Minstarstva uvećan, došlo je do povećanja pojedinih subvencija, a pre svega subvencije po hektaru obradive površine sa prošlogodišnjih 12.000  na 14.000 dinara. Takođe, uvode se i neki novi programi, a, pre svega, prvi put će se ove godine obavljati subvencionisanje nabavke traktora, izgradnja farmi, izgradnja skladišnih kapaciteta, kao što su hladnjače, silosi i slično, kao i izgradnja manjih preradnih kapaciteta za one poljoprivrednike koji žele da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Ponekad se desi da poljoprivredne podsticaje koriste i oni koji nisu ništa zasejali. Poznat je primer onog „poljoprivrednika“ iz Vrbasa, koji je dobio sredstva za podsticaj, a da nije ništa zasejao. Kako tome stati na put?
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede veoma intenzivno radi na otkrivanju svih zloupotreba subvencija i teži da smanji zloupotrebe na minimum. Novembra 2009. godine, usvojen je novi Pravilnik o Registru poljoprivrednih gazdinstava, koji definiše da za zloupotrebu subvencija poljoprivrednik može izgubiti pravo na subvencije i do pet godina. Ovakvi slučajevi će se ozbiljno sankcionisati.

Uvodite i satelitsko praćenje parcela?
Pored inspekcijskih kontrola, Ministarstvo radi na uspostavljanju sistema satelitskog praćenja svih parcela u Srbiji, što znači da će Ministarstvo putem satelitskih snimaka moći da proveri da li je određena parcela zasejana ili ne. Na ovaj način, potpuno će se eliminisati mogućnost zloupotrebe sredstava subvencija. Ovaj projekat je izuzetno ozbiljan i zahteva višegodišnji rad, ali očekujemo do kraja godine da će se ovaj sistem uspostaviti u nekoliko opština, a od naredne godine će početi proširivanje na ostale teritorijalne celine Srbije.

Baš ste odlučno krenuli u suzbijanje zloupotreba?
Ministarstvo poljoprivrede nizom pravilnika, uredbi i ograničenja ima nameru da spreči takve pojave i da sva raspoloživa sredstva iz agrarnog budžeta usmeri u razvoj poljoprivrede, što podrazumeva da će direktni korisnici naših mera biti upravo oni koji se poljoprivredom direktno bave, a naročito oni kojima je to jedino zanimanje. Pojedinačne primere nenamenskog trošenja sredstava iz prošlosti uspešno procesuira naša pravna služba.

Ima li poljoprivreda Srbije šanse, kao najperspektivnija izvozna grana, kako se često kaže, da to i postane?
Ministarstvo poljoprivrede u značajnoj meri doprinosi održanju pozitivnih izvoznih rezultata srpske poljoprivrede kroz direktne i indirektne mere agrarne politike. Od direktnih mera tu su izvozne subvencije određenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a od indirektnih nastavlja se sa ulaganjem u podizanje tehnološkog nivoa poljoprivrednih gazdinstava i podsticanje unapređenja kvaliteta proizvoda kroz podršku uvođenja standarda bezbednosti i kvaliteta hrane. Smatramo da će ovakva agrarna politika uticati na razvoj poljoprivrede u celini, što će doprineti i povećanju konkurentnosti naših proizvoda u izvozu.

Hoće li poljoprivredi Srbije, i u kolikoj meri i kada, u njenom razvoju, pomoći korišćenje pretpristupnih fondova EU?
Trenutno Srbija ima status zemlje potencijalnog kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, što znači da su nam na raspolaganju finansijska sredstva, koja se koriste za unapređenje institucija. Kroz ove fondove, poljoprivreda godišnje raspolaže sa oko 20 miliona evra. Kada Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropsko uniji, otvaraju se novi fondovi i jedan od njih odnosi se na ruralni razvoj. Da bi se mogli koristiti ti fondovi, neophodno je da država uspostavi određene institucije, a u Ministarstvu poljoprivrede je već uspostavljena Uprava za agrarna plaćanja, koja je smeštena u Šapcu. Trenutno se ona institucionalno unapređuje, uspostavljaju se informacioni sistemi, procedure i slično. Kada se ispune svi uslovi EU, država Srbija mora da se akredituje i nakon toga fondovi bivaju dostpuni. Treba napomenuti da je akreditacija za ove fondove izuzetno složena i da zahteva najmanje dvogodišnje pripreme.

Da li se nešto radi na tom planu?
Ministarstvo poljoprivrede, u proteklih godinu dana intenzivno radi na pripremama, a kada će biti dostupni fondovi, to primarno zavisi od toga kada će Srbija postati kandidat za članstvo u EU, jer tek nakon toga ona može zvanično podneti zahtev za akreditaciju sistema.

Da li vaše ministarstvo planira razvoj neke posebne grane poljoprivrede, koja bi bila samo naš izvozni i razvojni brend, osim malina i još ponekih traženih vrsta proizvoda?
Ministarstvo će ove godine, pored ostalih agrarnih mera, izdvajati sredstva za unapređenje sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda po sistemima ISO 22000, GLOBAL G.A.P., HALAL, KOSHER, geografskog porekla i organske proizvodnje. Primenom pomenutih standarda postajemo konkuretni, kako u našem regionu, tako i na svetskom tržištu. Specifičnim proizvodima sa našeg podneblja možemo biti konkuretni i osvajati nova tržišta  kao što su: lekovito i aromatično začinsko bilje, med, organski proizvedeno voće i povrće, vina i rakije sa zaštićenim geografskim poreklom.

Da li je to trend na tržištu?
Trend na tržištu prehrambenih proizvoda je želja potrošača za autentičnošću, tradicijom i hranom bezbednom za zdravlje. U toj borbi za konkurentnost sve više su na ceni autentični proizvodi, oni koji se odlikuju posebnim kvalitetom. Takvi prehrambeni proizvodi sa posebnim karakteristikama koje se odnose na način proizvodnje i prerade, kao i podneblje iz kojeg dolaze, moraju biti zaštićeni oznakom porekla ili geografskom oznakom.“

Koliko danas ima proizvoda kod nas sa zaštićenim geografskim poreklom?
Popularnost proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom na evropskom i svetskom tržištu sve je veća, a potrošači su spremni da za takve proizvode plaćaju i mnogo više. Danas u Srbiji ima 25 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Među proizvodima, koji se prema poreklu vezuju za određeni region u našoj zemlji su: užička pršuta, užička slanina, fruškogorsko aromatizovano vino Bermet, sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski sir, valjevski duvan čvarci, kulen iz Bačkog Petrovca, leskovačko meso za roštilj, futoški kupus i ostali.

Ima li načina da se poljoprivredi u Srbiji okrene više mladih ljudi, posebno u centralnom delu, umesto što „beže“ u gradove?
Ruralni razvoj i jeste kompleks socioekonomskih mera, koje u krajnjem slučaju treba da dovedu do poboljšanja uslova života u seoskim područjima, a to podrazumeva i infrastrukturu i bolje uslove za obrazovanje, kulturni život i sve ono što bi mlade ljude zadržalo na selu ili ih u selo vratilo. Ministarstvo poljoprivrede se trudi da tom procesu što više doprinese i, nizom uredbi, stvori uslove da mladi ljudi što uspešnije obavljaju delatnosti iz oblasti poljoprivrede, starih zanata ili seoskog turizma. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa ostalim ministarstvima pokušava da pronađe najbolja moguća rešenja za probleme u ruralnim područjima.

Šta se još može učiniti da oblast, koju pokriva vaše ministarstvo, bude osnov privrede ove zemlje?
Zadatak poljoprivrede i prehrambene industrije u celini je da se u narednom periodu prilagodi zahtevima izvoznih tržišta i iskoristi mogućnosti Prelaznog trgovinskog sporazuma koji je stupio na snagu, kao i tržišta zemalja sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, kao što su CEFTA, Rusija, Belorusija i Turska.
U tom smislu nastavljamo da usklađujemo domaću zakonsku regulativu sa direktivama Evropske unije. Osnovana je Uprava za agrarna plaćanja, koja je jedan od uslova za korišćenje pretpristupnih fondova za ruralni razvoj, osnovana je i Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, koja ima važno mesto u sitemu bezbednosti hrane. Takođe je u pripremi Nacionalni program poljoprivrede Srbije, koji se donosi na osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a koji treba da pruži osnovne ciljeve i pravce razvoja srpske poljoprivrede u narednom trogodišnjem periodu.

BIOGRAFIJA SAŠE DRAGINA
Izabran je za ministra poljoprivrede 2008. godine, kada je formirana vlada premijera Mirka Cvetkovića. Pre toga bio je ministar za ekologiju u vladi kojom je rukovodio Vojislav Koštunica. Rođen je 10. juna 1972. godine u Somboru, a doktorirao 2007. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu iz oblasti molekularne genetike domaćih životinja. Član je Demokratske stranke. Radio je na Istraživačkom institutu za animalnu proizvodnju u Nitri u Slovačkoj, gde je na odeljenju za genetiku i reprodukciju životinja postavio ogled i uradio magistarsku tezu. Radio je i u laboratorijama za molekularnu genetiku domaćih životinja u državi Ilinois u SAD. Govori engleski, a služi se slovačkim i nemačkim. Nosilac je medalja sa prvenstva Balkana i Mediterana u skijanju na vodi.