MESEC FRANKOFONIJE

Salvador Dali u svetu Lafontenovih basni

Šta povezuje jednog od najvećih umetnika 20. veka, čuvenog španskog nadrealistu Salvadora Dalija, i slavnog francuskog pesnika i basnopisca iz 17. veka Žana de Lafontena? Oni koji su znatiželjni odgovor na to pitanje mogu da potraže u galeriji Francuskog kulturnog centra u Beogradu, gde će do kraja marta biti postavljena izložba “Dali u Lafontenovom svetu”

Izložba kojom je otvoren Mesec frankofonije u Srbiji organizovana je u saradnji s “Viskonti art galerijom” iz Ljubljane i predstavlja seriju od 11 numerisanih i potpisanih grafika koje ilustruju basne Žana de Lafontena, kao i njegov portret, viđen očima Salvadora Dalija. Španski umetnik ilustrovao je poznate basne kao što su “Gavran i lisica”, “Konj i vuk”, “Lavlji dvor”, “Bolesni jelen”, “Životinje obolele od kuge”.
“Izložba je otvorila Mesec frankofonije u Srbiji. Ideja je bila da Lafontenove basne iskoristimo kao simbol francuskog jezika, budući da su one prevedene svuda u svetu. U tome su nam pomogli vlasnici ‘Viskonti art galerije’ iz Ljubljane Lazar i Živa Vujić, s kojima smo i ranije sarađivali u organizaciji izložbi. Ova serija bakroreza nastala je 1974. godine i štampana je u 250 grafičkih tabli koje se čuvaju u mnogim galerijama širom sveta”, rekla je za “Akter” predstavnica Francuskog kulturnog centra u Beogradu Jasna Stojković.
Priča o Lafontenovim basnama potiče iz davnina i vraća nas u antičko doba. Lafonten je od antičkih pisaca, prevashodno od Ezopa, preuzimao siže basni, a potom ih osvežavao elementima drame, satire i poezije. Prva zbirka od 124 basne štampana je 1668. godine pod nazivom „Ezopove basne“, a bila je posvećena sinu Luja XIV.  Mnogi umetnici bili su nadahnuti svetom opisanim u Lafontenovim basnama, ne samo slikari, nego i grafičari, vajari, pa čak i primenjeni umetnici. Prve ilustracije Lafontenovih basni potiču iz 1759. godine, kada je kraljev slikar životinja Žan Batist Udri oslikao svih 245 pesama.
Salvador Dali je bio veliki zaljubljenik u književnost, što ga je nadahnulo da ilustruje najrazličitije tekstove, počev od legende o Viljemu Telu, preko dela Viljema Šekspira, Benvenuta Čelinija, Dantea Aligijerija, Pjera de Ronsara, Gijoma de Apolinera, Markiza de Sada, Mao Cetunga, sve do Biblije. Lafontenov “Bestijarij”, koji vrvi od čudesnih bića, inspirisao ga je da načini seriju bakroreza dorađenih akvarelom. Svoje ilustracije prilagodio je moralističkom tonu Lafontenovih basni, tako da je njegovo delo u ovim grafikama, “prozirno, čisto i puno svežine”, napisala je u uvodnom tekstu izložbe Kristijana Sinig-Has, direktorka Muzeja Žana de Lafontena, smeštenog u rodnoj kući pesnika u Šato-Tjeriju u Franuckoj. Prema njenim rečima, delikatni kolorit ilustracija daje Dalijevom univerzumu snova i fantazija novi život. „Pikaso je umeo da pohvali eksplozivnu Dalijevu energiju. U ovim delima Dali je pokazao svoje umeće rada pošoar tehnikom kojom je oplemenio grafiku bojama. Potpisao je i obeležio svaku od originalnih tabli običnom olovkom i time potvrdio njihovu autentičnost“, napisala je Kristijana Sinig-Has.
Stvaralački dar Salvadora Dalija ogledao se ne samo u njegovim umetničkim delima, nego i u njegovoj ulozi genijalnog društvenog lakrdijaša koji neprestano provocira javnost. Iako je Žan de Lafonten negovao društveno ponašanje koje je bilo sušta suprotnost dalijevskom besomučnom ludiranju, ne čudi što je i on, sa savršenim majstorstvom, gradio o sebi karikaturalnu sliku pomalo nedruštvenog dobričine i sanjara. Bio je poznat po svojoj rasejanosti i zaboravnosti i izazivao podsmeh okoline svojom nemarnom pojavom, pojavljujući se u javnosti s naopako nameštenom perikom ili rasparenim čarapama. Ta prividna duhovna bezazlenost i odsutnost bez sumnje su mu proširile polje delovanja i omogućile mu da britkim i zajedljivim jezikom opisuje navike i običaje svojih sunarodnika, navlačeći životinjsku kožu na tipične ljudske slabosti.
Postoji još jedna zajednička crta slikara i pesnika basnopisca: premda nije bio okrenut prošlosti, Salvador Dali je kao i Žan Lafonten osećao veliko poštovanje prema istorijskom nasleđu i umetnosti prethodnih vremena. Dalijev  bestijarijum je, doduše, za razliku od Lafontenovog, luckast, neurotičan, nastanjen pohotnim kreaturama koje se krevelje u svojim snoviđenjima. Na jedanaest gravira Lafontenovih basni, ipak, vidne su konstante dalijevskog sveta: pustinjski pejzaži, antropomorfna vegetacija, dvostruke slike, žena-konj, kvrgave ruke dugih noktiju, gavranov sir pretvoren u žitki sat, sveopšta žitkost oblika, neka vrsta dalijevske nelagode.
Mesec frankofonije u Srbiji, koja je od 2006. godine član-posmatrač Međunarodne organizacije frankofonije, pored izložbe “Dali u Lafontenovom svetu”, obeležavaju i brojni drugi programi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Zrenjaninu, a među njima su ciklus frankofonih filmova, pantomimičarska predstava, džez koncert, brojna predavanja i književne rasprave, takmičenja u znanju francuskog jezika i izvođenju šansona, a najavljen je i turnir u fudbalu na kojem učestvuje 10 ekipa iz ambasada frankofonih zemalja u Beogradu i partnerskih organizacija iz Srbije. U Beogradu je 9. marta održan tradicionalni frankofoni diktat, a među brojnim programima koji će se održavati u školama, posebno se izdvaja gastronomsko takmičenje u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Beogradu, na kojem će biti predstavljeni specijaliteti iz raznih frankofonih zemalja.
Prema rečima Jasne Stojković, od 18. do 21. marta u Domu omladine Beograda biće prikazan ciklus frankofonih filmova, koji obuhvata 10 ostvarenja autora iz Francuske, Tunisa, Belgije, Švajcarske i Kanade, kao i film srpskog reditelja Vladimira Perišića „Ordinary People“, rađen u koprodukciji s Francuskom. Koncert francuskog sastava „Čovekovi prsti“, koji izvodi takozvani ciganski džez, zakazan je za 19. mart u Studiju M u Novom Sadu, a dva dana kasnije muzičari će nastupiti i pred beogradskom pulibkom u Domu omladine. Pozorišna predstava „Plakar“, u izvođenju dve pantomimičarke, učenice slavnog Marsela Marsoa, 25. marta će gostovati u Pozorištu mladih u Novom Sadu, a narednog dana u Beogradskom dramskom pozorištu. Stojkovićeva je posebno najavila predavanje predsednika Udruženja geografa Francuske Žana Robera Pita, koji će 19. marta u Francuskom kulturnom centru govoriti o značaju lokalnih vina u eri globalizacije.
Međunarodna organizacija frankofonije, koja ove godine obeležava 40 godina postojanja, broji 56 država stalnih članica i 14 posmatrača, među kojima je i Srbija. Francuski jezik govori oko 200 miliona ljudi širom sveta, a u zvaničnoj upotrebi je u 32 zemlje. Interesantno je da oko 60 odsto frankofonaca ima manje od 30 godina.

SALVADOR DALI

Španski slikar, fotograf, vajar, književnik, dizajner i autor filmova Salvador Dali (1904-1989) u istoriji je zapamćen po svojim snažnim i bizarnim slikama, ali i kao jedan od najpoznatijih predstavnika nadrealizma u slikarstvu. Uprkos njegovom jedinstvenom načinu slikanja, mnogi stručnjaci smatraju da je bio pod uticajem renesansnih majstora. Sarađivao je s Voltom Diznijem, Alfredom Hičkokom i Luisom Bunjuelom, u čijim je filmovima čak i glumio. ŽAN DE LAFONTEN

Francuski pisac i basnopisac Žan de Lafonten (1621-1695) rođen je u Šato-Tijeriju u Šampanji, u imućnoj i uglednoj porodici. Prvo znanje stekao je u školi u Remsu, a potom je završio pravo. Iako je po profesiji bio advokat, nikada se nije time bavio, već se posvetio poeziji. Član Francuske akademije postao je 1683. godine. Lafontenove basne prevodili su mnogi autori u Srbiji, od Dositeja Obradovića do Slavka Ježića, Staniše Stanišića, Dragoslava Ilića i drugih.