JAVNOST RADA DRŽAVNIH ORGANA – ULAZNICA SRBIJE U EVROPU

Vlada opstruira rad poverenika

Prošle nedelje je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio pismo predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću u kojem je zatražio da Vlada, donošenjem posebne uredbe ili izmenama svog poslovnika, uredi način na koji će izvršavati svoju zakonsku obavezu da, u slučaju potrebe, obezbedi izvršenje rešenja poverenika, i da konačno počne da izvršava tu obavezu

Srbi su narod koji je u svetu poznat po čuvenom junaštvu, žrtvovanju, stradanju, ali i po nešto manje poetskim opservacijama srpskog etnocentrizma, tradicionalizma itd. Šta god da je tačno ili nije, sigurno je da je jedna od prepoznatljivih osobina Srba sklonost ka konspiraciji, uroti. Ovakvo mišljenje mahom proizlazi iz čak površnog interesovanja za srpsku istoriju, koja je u velikoj meri istorija zavera. Upravo zbog ovih sklonosti ka tajnovitosti i urotama, Srbija je tek 2004. godine, mahom na zahtev Međunarodne zajednice i domaćih nevladinih organizacija, dobila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a samim tim i prvog čoveka koji je obavljao povereničke poslove, Rodoljuba Šabića. Iako su njegov rad obeležile mnoge “nevolje”, za ovih šest godina može se reći da je uspeo da demistifikuje određene slojeve vlasti i da narodu prikaže neke informacije koje su za njega do tada bile pod velom tajni. Ipak, bez obzira na to koliko uspeha imao, poverenik Šabić i dalje muku muči s nekim državnim administracijama.

“Afirmacija ideje o slobodnom pristupu informacijama nije išla lako i bez problema ni u državama sa mnogo dužom demokratskom tradicijom. Za ovih šest godina kod nas otpor je takođe više nego evidentan. Ali, ima pomaka nabolje. I to nije samo moja subjektivna ocena. Mnogo je relevantnije što nezavisni eksperti i monitori iz EU ili SE ocenjuju da smo postigli verovatno najveći napredak kad je reč o zemljama u neposrednom okruženju. I još je važnije što građani sve većim brojem žalbi potvrđuju ne samo poverenje u instituciju, nego i želju i nameru da se koriste pravom koje im po Ustavu i zakonu pripada”, rekao je za “Akter” poverenik Rodoljub Šabić.  Od našeg sagovornika saznali smo da je 28. februara 2010. godine ukupno bilo nešto manje od 8.000 predmeta, od toga 6.985 okončanih i 887 u radu. Danas ih ima nekoliko stotina više. Većim delom reč je o žalbama građana. Na naše pitanje na šta se najviše građani žale, poverenik je odgovorio da se žalbe podnose zbog uskraćivanja informacija u praktično svim oblastima života.

„Najveći broj žalbi odnosi se na informacije koje jesu ili koje mogu biti zanimljive sa antikorupcijskog stanovišta. Dakle, najveći predmet interesovanja i najveći izvor problema u pristupu informacijama je oblast javnih rashoda – raspolaganje javnim novcem i drugim javnim dobrima. Znači, budžetski rashodi, donacije, privatizacije, javne nabavke i slično“, istakao je Šabić.

Intervencija poverenika dala je pozitivan rezultat u oko 94% slučajeva. U zemlji kakva je naša, kaže Šabić, taj procenat mogao bi da daje pravo na zadovoljstvo. Ali, u onih preostalih 6% često se kriju informacije za koje je javnost s pravom pokazivala veliki interes

ŠABIĆ KRITIKUJE  IZVRŠNU VLAST

Prošle nedelje je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio pismo predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću u kojem je zatražio da Vlada, donošenjem posebne uredbe ili izmenama svog poslovnika, uredi način na koji će izvršavati svoju zakonsku obavezu da, u slučaju potrebe, obezbedi izvršenje rešenja poverenika, i da konačno počne da izvršava tu obavezu. Po oceni poverenika porast broja neizvršenih rešenja je direktna posledica činjenice da Vlada ne izvršava obavezu da obezbedi njihovo prinudno izvršenje. Poverenik je istakao da je to ozbiljan problem koji ugrožava s naporom ostvarene rezultate u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama i baca senku na proklamovanu politiku Vlade u vezi s jačanjem transparentnosti kao bitne pretpostavke za ostvarivanje ciljeva kao što su dalja demokratizacija, borba protiv korupcije, i stoga treba da bude rešen bez odlaganja.

“Zatražio sam da Vlada donošenjem posebne uredbe ili izmenom Poslovnika uredi način na koji će izvršavati tu obavezu i da konačno počne da je izvršava. Sugerisao sam i rešenje. Ne treba ‘izmišljati toplu vodu’, treba ovlastiti neko radno telo Vlade, npr. Administrativnu komisiju, da primenom odredaba Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose da izvršenje nenovčanih obaveza (kakve upravo sadrže rešenja Poverenika), obezbeđuje izvršenje prinudnom merom u vidu novčane kazne koja se sukcesivno, više puta može ponavljati sve dok obaveza ne bude bila izvršena”, istakao je Šabić u razgovoru za naš list.

Statistički posmatrano intervencija poverenika dala je pozitivan rezultat u oko 94% slučajeva. U zemlji kakva je naša, kaže Šabić, u kojoj se javno govori o milion i po neizvršenih sudskih odluka ili o tome da samo nešto preko 5% pravosnažno utvrđenih novčanih potraživanja bude i naplaćeno, procenat od 94% mogao bi da daje pravo na zadovoljstvo. Ali, samo donekle, nije sve u statistici.

“U onih preostalih 6% često se kriju informacije za koje je javnost s pravom pokazivala veliki interes. A osim toga, sama činjenica da makar i u relativno malom procentu organi vlasti ne postupaju po odluci drugog nadležnog organa, koja je po zakonu obavezujuća, i da to rade bez sankcija i bez rizika da će biti prinuđeni da postupe po odluci, predstavlja poziv na kršenje zakona”, precizirao je Šabić. Naš sagovornik takođe kaže da više od dve trećine intervencija poverenika daju rezultat i bez potrebe da se donosi formlano rešenje, odnosno nalog. Naime, kako nam je ispričao, organi vlasti već na zahtev da se izjasne povodom žalbe obaveštavaju poverenika da će dati, i daju tražiocu informaciju koju su prethodno uskratili.

“Naravno, u jednom značajnom broju slučajeva, oko 1.800, morao sam donositi i rešenja i nalagati davanje informacija. Sa manje ili više volje ili gunđanja, po tim rešenjima se najvećim delom postupa. Ipak, ima jedan broj njih, oko 300, koja su, iako su rešenja poverenika po zakonu obavezujuća, konačna i izvršna, ostala neizvršena”, kaže poverenik za informacije od javnog značaja.

Ako neki organ ne izvrši nalog poverenika, on može biti samo prekršajno gonjen. Kazne iznose od 5.000 do 50.000 dinara. Mnogi misle da su kazne male, ali još veći problem je što se praktično i ne izriču

DA LI TREBA MENJATI ZAKON?!

Zbog jedne stvari svakako bi vredelo menjati Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kaže Šabić. Zbog zaštite insajdera, whistle blowers-a, duvača u pištaljku, ljudi koji radi zaštite javnog interesa i borbe protiv korupcija i zloupotreba otkriju javnosti određene stvari i dođu u sukob sa (ne)formalnim pravilima o čuvanju “tajni” i zato snose posledice. Takve ljude treba zaštiti od bilo kakvih neprijatnih konsekvenci, zato se povernik zalagao godinama.

“Kod poslednjih izmena zakona, na moju inicijativu, Zaštitnik građana je podneo odličan amandman. Nažalost, on nije prihvaćen, već jedan drugi koji je samo ‘kozmetički’, a insajderima ne nudi nikakvu zaštitu. Mogli bi i pooštriti kazne za kršenje zakona. Što se tiče ovlašćenja poverenika, kakva mnoge moje kolege imaju – da vode  prekršajni postupak i izriču kazne ili da sami prinudom obezbeđuju izvršenje svojih rešenja, ne mislim da su neophodna. Ali, zato je neophodno da vlada i drugi njeni organi rade ono na šta ih zakon obavezuje”, kazao nam je Šabić.

Ako neki organ ne izvrši nalog poverenika, on može biti samo prekršajno gonjen. Kazne iznose od  5.000 do 50.000 dinara. Kako smo saznali od našeg sagovornika, mnogi misle da su kazne male, ali još veći problem je što se praktično i ne izriču. Poverenik nema ovlašćenja da sam pokreće prekršajni postupak, a vlada, odnosno nadležno ministarstvo to nisu činili. Poverenika smo pitali koje su to institucije ili službenici koji najčešće neće da izađu u susret ili koja je državna administracija najzatvorenija, na šta nam je rekao da mnogi ne poštuju zakon. U demokratskom društvu obaveza je vlasti, kazao je Šabić, da što više informacija o svom radu nudi na proaktivnoj osnovi, da ih objavljuje i ne čekajući da ih neko konkretno traži. U vremenu u kome živimo idealan način za to su zvanične veb prezentacije.

“TRANSPARENTNOST SRBIJA”: VLADA KRŠI ZAKONSKU OBAVEZU

Predsednik “Transparentnosti Srbija”  i politički analitičar dr Vladimir Goati u razgovoru za “Akter” kaže da vlada mora naći instrumente koji će obezbediti izvršenje poverenikovih naloga.

“Vlada je dužna da izvrši sva rešenja poverenika. A ona ništa ne radi. To je loša poruka svim državnim organima. Ako vlada ne prione na rešavanje tog problema, onda skupština treba da razmatra odgovornost nadležnih zbog neizvršenja zakonskih obaveza”, istakao je Goati i dodao da je upravo zbog toga “Transparentnost Srbija” izdala  saopštenje u kojem se navodi da je (ne)postupanje vlade u direktnoj suprotnosti s proklamovanim ciljem borbe protiv korupcije, ne samo zato što je reč o kršenju jednog od antikorupcijskih propisa već i zato što su mnoge uskraćene informacije od značaja da javnost pouzdano sazna da li je bilo zloupotreba u radu državnih organa. U “Transparentnosti Srbija” slažu se da je ovakvo postupanje vlade jedan od uzroka zabrinjavajućeg porasta broja neizvršenih poverenikovih rešenja. Na naše pitanje da li je možda problem u Zakonu ili bi država trebalo da dâ izvršnu funkciju, dr Goati nam je odgovorio da poverenik ima dovoljno vlasti i ovlašćenja te da nije problem u njemu niti u zakonu.

“Kad neko neće da izvrši poverenikov nalog, onda je vlada dužna da reaguje!”, decidno je istakao predsednik “Transparentnosti Srbija”. S druge strane, programski direktor te organizacije Nemanja Nenadić navodi da nije samo ove godine vlada ignorisala zahteve poverenika, već da je to slučaj još od 2004. godine, tačnije otkad je uveden Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

“Problem nastaje kad izvršni organ vlasti ne ispoštuje poverenikove naloge, a vlada to do sad još nijednom nije uradila. Očigledno je da postoji manjak volje za tim”, istakao je za naš list Nenadić i naveo da se nada da će vlada  ispuniti svoju zakonsku obavezu te da će izvršitit sve poverenikove naloge, nastale ne samo ove godine već od uvođenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.