DUBRAVKA FILIPOVSKI, POTPREDSEDNICA NOVE SRBIJE

Vlast zatvara oči pred željama građana

Birači promene vide u Srpskoj naprednoj stranci i koaliciji Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije. SNS do sada nije učestvovala u vlasti, pa građani žele da joj daju priliku. Kada je reč o DSS i Novoj Srbiji, odgovor je – „zato što su nas već videli u vlasti i znaju šta smo uradili“

Nova Srbija se zalaže za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora u ovoj godini, a potpredsednica te stranke Dubravka Filipovski u razgovoru za „Akter“ kaže da je to jedino rešenje za nagomilane probleme u državi.

Zbog čega smatrate da su Srbiji potrebni vanredni izbori?
Građani ne pamte ovako lošu vladu. Bilo je kriza i ranije, ali se sada nalazimo u situaciji u kojoj su promene nužne. Srbiji su potrebni novi izbori ne samo zbog toga što je vlast grubo obmanula građane neispunjenjem predizbornih obećanja, već i zato što su doneli neke odluke i zakone koji će u narednom periodu ostaviti teške posledice po državu. Mislim pre svega na Zakon o informisanju, ali i onaj koji je usvojen u isto vreme, a prošao je nečujno. Reč je o Zakonu o građevinskom zemljištu. Na „mala vrata“, preko Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje doneta je odluka da se svi objekti  i zemljište koji su dati na korišćenje na 99 godina, daju u vlasništvo. Da ne govorim o tome kako je Euleks ušao na Kosovo bez odluke Vlade Srbije i nizu drugih stvari koje su argumenti protiv ove vlasti.

Zakonom o građevinskom zemljištu na „mala vrata“, preko Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, doneta je odluka da se svi objekti i zemljište koji su dati na korišćenje na 99 godina, daju u vlasništvo Često ste kritikovali vlast zbog loše vođene ekonomske politike?
Uzmimo za primer ekonomske pokazatelje. Srbija se svakodnevno zadužuje. Mimo Skupštine doneta je odluka da se uzmu tri milijarde evra od MMF-a, zatim imamo problem sa stalno rastućim deficitom u budžetu, koji, narodski rečeno „ne može da se zakrpi“ . Promet roba je od 2009. opao za 26 odsto, nema investicija, ni novih radnih mestra. U poređenju s januarom prošle godine, u prvom mesecu ove gorine broj radnika na birou veći je za 16.000. od 1. januara 2008. do 17. februara 2010. Srbija je u odbranu kursa dinara i uvozničnog lobija uložila 2 milijarde i 300 evra. Možemo samo da zamislimo šta bi bilo da je taj novac uložen u infrastrukuturu koju je započeo Velimir Ilić, koliko bi bilo novih radnih mesta i koliko bi Srbija bila bliža Evropskoj uniji. To su samo neki od razloga zbog kojih su Srbiji potrebne promene i zbog kojih ih građani žele. Zatim, usvojen je Statut Vojvodine koji predstavlja potencijalnu opasnost po Srbiju.

Ali, Statut je izglasan  u oba parlamenta...
Bez obzira na to što je usvojen u parlamentima Vojvodine i Srbije, ovaj statut predstavlja potencijalnu opasnost. Nova Srbija je u početku podržavala regionalizaciju, ali smo odustali jer je to potencijalno žarište. Ne može se donositi Statut koji je suprotan Ustavu Srbije. Prvo je trebalo menjati Ustav. Ako nemate snage da menjate Ustav, nemojte donosti protivustavne odluke.

Šta zamerate planiranom sprovođenju regionalizacije Srbije?
Naše je mišljenje da se regionalizacija ne sme sprovoditi po etničkom principu. Francuska je dobro regionalizovana, ali ti regioni nisu urađeni po etničkom principu. Ne možemo da idemo u korak sa EU i da istovremeno u Srbiji stvaramo potencijalna žarišta. Međutim, preko medija slušate da nigde nema nikakvih problema, stiče se utisak da u Srbiji „teku med i mleko“. Realnost je nešto drugo. Ova vlast je izgubila kompas sa realnošću. Toga u medijima nema, a opozicija maltene nema gde da iznese svoje stavove. Danas opozicija, koja predstavlja skoro polovinu građana Srbije, nema adekvatni medij u kome bi iznela šta ima da kaže. Centralni pisani i elektronski mediji nisu dostupni za nas i to je poražavajuće.

Danas gotovo da ne postoje mediji koji nisu pod kontrolom vlasti i oni u kojima opozicija može da dobije prostor. I javni servis je farsa, jer je, umesto da zastupa sve građane, postao ispostava režima. S druge strane, imamo Zakon o informisanju koji nije u skladu sa evropskim Hoćete li reći da u Srbiji vlada medijski mrak?
U Srbiji je medijski mrak koji ona ne pamti u poslednjih 10 godina, ali ni pre Miloševića. Argumetovano ću  to objasniti. Pre 2000. godine mi smo, kao opozicija, svoje stavove isticali u nekoliko nedeljnika, dnevnih novina, TV stanica („Nedeljni telagraf“, „Borba“, „Danas“, „Studio B“, „B 92“). Danas gotovo da ne postoje mediji koji nisu pod kontrolom vlasti i oni u kojima opozicija može da dobije prostor.  I javni servis je farsa, jer je, umesto da zastupa sve građane, postao ispostava režima, što je žalosno i zabrinjavajuće. S druge strane,  imamo Zakon o informisanju koji nije u skladu sa evropskim. Kako će vlast čiji je slogan „Evropa nema alternativu“ da objasni građanima, koji žele promene, na koji način Srbija može da uđe u EU s antievropskim zakonom.

Koji su pokazatelji da građani žele promene?
Prikupljanje potpisa za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora naišlo je na dobar odziv građana i mi u Novoj Srbiji smo veoma zadovoljni zbog toga. Građani, koji su prepušteni sami sebi, pokazaju da žele promene, žele da imaju jednu odgovornu vlast koja će ispunjavati predizborna obećanja i brinuti o njima. Mi smo država koja ima najniže plate u regionu, 300 evra u proseku, odnosno 30.000 dinara, a u predizbornim kampanjama partija koje su na vlasti nije to obećavano. Mogli smo i mi na mitinzima i konvencijama da obećavamo 10.000 novih radnih mesta, bolji život, „ fijat“ i „ boing“... Mogli smo, ali nismo, jer smo odgovorni ljudi. Zato smo imali lošiji rezultat na tim izborima. Ali, mislim da su sada građani svesni da vladajuća koalicija, ovako glomazna i na neki način suočena sa svojim ličnim interesima, ne može da izvuče Srbiju iz duboke ekonomske i političke krize u kojoj se nalazi. I, građani su primorani da traže promene. Te promene vide u Srpskoj naprednoj stranci i koaliciji  Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

Zašto baš u te tri stranke?
Zato što SNS do sada nije učestvovala u vlasti, pa građani prosto žele da toj stranci daju priliku. Kada je reč o DSS i Novoj Srbiji, odgovor je - zato što su nas već videli u vlasti i znaju šta smo uradili. Mi smo, odnosno predsednik NS Velimir Ilič, kada je od 2004. do 2008. godine vodio najobimnije Ministrarstvo za kapitalne investicije i infrastrukturu u kome je bilo pet sadašnjih resornih ministarstava, uradio mnogo - više od 3.000 puteva, mnogo mostova... Putevi su stigli do vrhova Golije, Kopaonika, sređene su trase kroz klisure...

Čuju se kritike da nije uradio koridore?
Mnogi ga možda kritikuju kada kažu da nisu rađeni koridori. To je bio dovogor sa Evropskom unijom. Velimir Ilić je više puta rekao da prvo treba da se sanira putna mreža u Srbiji i tek onda da se krene sa koridorima. U situaciji u kakvoj se tada nalazila putna mreža nismo mogli da gradimo koridore za strance, a da naše puteve ostavimo nesanirane. To je bilo nešto logično i normalno.

Koliko opozicija u Srbiji može da utiče na promene?
Prvo treba videti kakav je odnos vlasti prema željama građana. Vlast bezuspešno pokušava da zatvori oči pred činjenicom da milon ljudi želi promene. To je po meni izraz nemoći ove vlade da se suoči sa krupnim problemima i ispuni makar jedno predizborno obećanje. Predsednik Boris Tadić poziva se na desetogodišnju strategiju. Šta ona znači za građane Srbije? Da li ona znači da će finansije u narednih 10 godina voditi isti krug ljudi? Da li je Tadić pod velikim unutrašnjim i spoljnim pritiskom? Neću da ulazim u to. Ja zastupam NS, a situacija u Srbiji je teška, rapidno se pogoršava i Nova Srbija želi da se to promeni, u korist države i naroda.

JEREMIĆ POMRSIO RAČUN AMERIKANCIMA
Pohvalila bih Vuka Jeremića u vođenju spoljne politike. Ni manje zemlje, ni ministra koji više putuje i pokušava da brani naše nacionalne interese. Mislim da je Jeremić malo pomrsio račun Amerikancima. Osim toga, bez obzira na niz manjkavosti, ni Tadić, niti bilo ko, neće staviti paraf na priznanje nezavisnosti Kosova, niti ući u EU bez Kosova. Sastanak na Brdu kod Kranja pokazuje da činimo izvesne ustupke. Ja ih ne opravdavam, ali pokušavam da budem realna. Vrlo je bitno da se održimo u toj borbi za očuvanje Kosova i da ne potpišemo neki konačan dokument koji bi nas uslovljavao da nikada nijedna naša generacija ne bi mogla da vrati Kosovo i Metohiju.