|
||||
|
SPOR IZMEĐU MARKA KARADŽIĆA I SVETOZARA ČIPLIĆA Sukob stavova ili miniranje sistema?
Drugo pitanje koje logično sledi je još osetljivije i odnosi se na samu svrhu postojanja ministarstva koje se bavi pravima manjinskih grupa: da li to ministarstvo može da zauzima stav koji nije u duhu vremena i u skladu sa civilizacijskim principima? To pitanje je važno, jer je upravo tu nastao spor. Ako je odgovor pozitivan, kao što tvrdi Čiplić, onda se postavlja pitanje šta će nam ministarstvo za ljudska prava koje se neće boriti za ljudska prava, jer se ispostavlja da se jednostavnim saopštenjem ili stavom vlade „rešava“ svaki problem. Bez obzira na priču ko je u pravu i kakva je politika vlade, ministarstvo za nečija, bilo čija, prava mora da se ponaša u skladu sa principima prava ili može da bude ukinuto. U slučaju spora između ministra i državnog sekretara oba pitanja dobila su svoju konkretizaciju i to kroz tri ključna momenta. Prvo, bio je protiv povlačenja Zakona o diskriminaciji, protivio se odlukama vlade u slučaju gej parade, kao i rezolucije o Srebrenici. U sva tri slučaja Marko Karadžić brani ne samo svoje mišljenje, već i stav evropskih zvaničnika, međunarodnih sudova i važećih evropskih pravnih normi. Kao tema se nametnula još jedna kontradiktornost, koja nije manje važna, Marku Karadžiću su uskraćena prava upravo u ministarstvu koje se bori za ljudska prava. Šta tek mogu da očekuju oni koji ne rade u tom ministarstvu? „Smatram da Karadžić nije postupio ispravno, on mora da prati ono što radi ministar i šta radi vlada, čak i kada se ne slaže sa stavovima ministra, jer je to posao državnog sekretara“, rekao je Čiplić PISMO I OPTUŽBE
U pismu koje je izazvalo burne reakcije, pre svega nevladinog sektora, Karadžić se javno obraća ministru uz obrazloženje da je to jedina opcija koja mu je ostala na raspolaganju. „Već dugi niz meseci onemogućeno mi je da učestvujem u radu ministarstva u kome sam državni sekretar, uručili ste mi odluku kojom se moje aktivnosti svode na praćenje pravnih akata, odnosno odluku kojom mi se zabranjuje da radim svoj posao. Vi ste me ovlastili u trenutku kada je ministarstvo osnovano da vodim određene sektore, slali ste me na medija trening i da istupam u javnosti, sve do onog dana kada ste rekli da vam se niko neće politički profilisati osim Vas“, kaže Karadžić u pismu. On dalje navodi da je Čiplić posle pretnji koje je autor pisma dobijao ostao nem, dok je njemu i objasnio da svako snosi posledice za svoje ponašanje. „Dozvolili ste pomoćnici ministra koja vam je prijateljica i koju ste ovde zaposlili da okrene neke od zaposlenih protiv mene, nemi ste bili kada su pisali da šaljem ultimatume i pretnje, a znali ste da tražim samo objašnjenje. Dozvolili ste pomoćnici ministra da me psuje, omalovažava i preti, znate da sam taj razgovor snimio i znate da ste u saradnji sa istom pomoćnicom dan nakon toga odlučili da bez ikakve najave isključite moj poslovni mobilni telefon“, navodi u pismu državni sekretar. Karadžić dalje objašnjava da mu je Čiplić onemogućio da radi, da mu je zabranio sve osim da čita zakone, da ga je isključio iz sistema donošenja odluka, a onda je u februaru pitao MUP zašto nema nikakve reakcije povodom svega što se dešavalo njegovom saradniku. „Odličnu masku ste pokušali da napravite ali ste zaboravili da ja nisam jedan od onih poslušnika koji ćute i nemo posmatraju haos za platu“, navodi Karadžić u pismu. Na kraju tražim od ministra da mu kao građanin ove zemlje i kao funkcioner Vlade Republike Srbije objasni šta ga je to uvredilo i pita: „Da li, kao što ste rekli, to što sam se po Vama politički profilisao, da li to što sam govorio o Srebrenici, a po Vama to nije tema kojom mi treba da se bavimo, da li to što sam branio Zakon o zabrani diskriminacije za čije povlačenje iz Skupštine ste vi glasali, da li to što znate da ja ne bih odobrio kupovinu televizora za vašu i kancelarije pomoćnika i šefa kabineta, da li to što jedino ja u ministarstvu imam magistraturu iz oblasti ljudskih prava, da li to što mislim da treba raditi u interesu države, a ne stranke? Znate da nijedan dinar nisam potrošio na reprezentaciju, znate da plaćam piće kojim poslužimo goste ministarstva, znate da neću više da ćutim. Uključite mi telefon za koji mi ministarstvo plaća 3.000 dinara, a ja sve preko toga, uključite me u rad i omogućite da u ministarstvu postoje profesionalni ljudski odnosi. Ja ostavku neću dati jer Srbija nema više vremena za povlačenje pred neznanjem, bezobrazlukom i neradom.“ Bio je protiv povlačenja Zakona o diskriminaciji, protivio se odlukama vlade u slučaju gej parade, kao i rezolucije o Srebrenici. U sva tri slučaja Marko Karadžić brani ne samo svoje mišljenje, već i stav evropskih zvaničnika i važećih evropskih pravnih normi ODGOVORMinistar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić odgovorio je rekavši da Karadžić kao državni sekretar u tom ministarstvu mora da se slaže sa svim stavovima ministarstva i vlade. „Razgovarao sam sa njim o sve tri teme (Zakon o diskriminaciji, gej parada i Srebrenica) i moj stav je bio da na osnovu zakona svaki čovek koji je u sistemu mora da pronađe svoje mesto u tom istom sistemu. Smatram da Karadžić nije postupio ispravno, on mora da prati ono što radi ministar i šta radi vlada, čak i kada se ne slaže sa stavovima ministra, jer je to posao državnog sekretara. Ne postoji mogućnost da pojedinac koji je u sistemu iznese drugo mišljenje nakon dogovora koji je postignut u ministarstvu ili vladi“, rekao je Čiplić. Ministar dalje navodi da je Karadžić u javnosti nastupao bez ovlašćenja i da zbog toga mora da snosi odgovornost. „Posle svakog njegovog istupanja usledila bi određena vrsta kritike u vladi, upravo zbog činjenice da državni sekretar nastupa upravo onako kako ministar ne sme da mu dozvoli da nastupa, jer državni sekretar nije shvatio da neke stvari ne može da radi“, naglasio je Čiplić. Marko Karadžić tako može da se oseća kao manjina čija su prava ugrožena u ministarstvu koje treba da štiti manjinska prava. „To što on smatra da su mu ugrožena prava jeste njegov individualni osećaj. Ja ću izneti sve elemente slučaja i tražiću da se utvrdi određeni stepen odgovornosti, ali da taj stepen odgovornosti ne bude sankcionisan smenom“, prokomentarisao je Čiplić i dodao ta to ne mora biti objektivno stanje. TRI SPORAPrvo javno protivljenje, koje se navodi u ovom sporu, jeste Karadžićevo protivljenje zbog povlačenje Zakona o diskriminaciji. Naime, na zahtev Srpske pravoslavne crkve 4. marta 2009. godine vlada je iz skupštinske procedure povukla Zakon o zabrani diskriminacije. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić tada je rekao je da to Ministarstvo neće dopustiti da se predlog sada promeni, već će insistirati na usvajanju u predloženom obliku, kao i da “nijedan pojedinac ili grupa nema mogućnost da menja proceduru po kojoj se donose zakoni“. Međutim, ministarstvo je dopustilo da se to dogodi, dok je samo Karadžić ostao da se zalaže za zakon, što mu je kasnije zamereno, jer ne poštuje stav vlade. Povorka ponosa, koja je trebalo da se održi u nedelju, 20. 9. u Beogradu, a koja je otkazana jer MUP Srbije nije bio u mogućnosti da garantuje bezbednost učesnicima parade, bila je druga prelomna tačka u odnosima između Čiplića i Karadžića. Pre otkazivanja parade državni sekretar je rekao da je za njega neverovatno da se postavlja pitanje da li država može da se izbori protiv grupe huligana: “Ja bih želeo da vidim ijednu državu na svetu koja nema mogućnost da se obračuna sa grupom huligana i da zaštiti svoje ustavne vrednosti. Prosto je nemoguće, jer imamo one koji javno izlaze i iskazuju da su se organizovali za vršenje krivičnih aktivnosti, i da mi onda nemamo mogućnost da se sa njima izborimo. Jednostavno, to jeste pitanje da li smo država ili nismo.” Treća tačaka sukoba bila je rezolucija o Srebrenici. Sporna je Karadžićeva izjava da se zločin u Srebrenici mora nazvati pravim imenom - genocid i da bez toga Rezolucija ne bi imala smisla. “U jednom društvu koje je godinama taj zločin potiskivalo jako je teško obezbediti podršku onih partija koje su taj zločin do juče potpuno negirale. Međutim, ljudi iz Srebrenice očekuju od nas samo malo ljudskosti i imaju pravo na istinu. Jedna rezolucija koja bi izbegla imenovanje bi onima koji su prošli sve strahote nanela samo nov bol. Verujem da bi bilo bolje da se ne usvoji rezolucija u kojoj se ne bi jasno imenovao taj zločin”, rekao je Karadžić. NGO TRAŽI OSTAVKU ČIPLIĆA |
Da li neko ko je deo sistema ima pravo da kritikuje isti taj sistem ukoliko se ne slaže sa nekim odlukama koje se neposredno tiču njegovog resora, pitanje je koje se nametnulo iz spora između ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića i državnog sekretara u tom ministarstvu Marka Karadžića
Posledice neslaganja sa stavovima vlade prvi put je javnost mogla da vidi tek pošto je sam Karadžić uputio otvoreno pismo svom pretpostavljenom, ministru Svetozaru Čipliću, iz kojeg se vidi da je poslednjih meseci ponižavan i na sve načine šikaniran zbog posla kojim se bavio.