REZOLUCIJA O SREBRENICI

Ograničeni genocid ili težak zločin

Prošla su gotovo dva meseca od kada je predsednik Srbije predložio donošenje rezolucije o osudi zločina u Srebrenici, a od nje, za sada, ni traga. Polemika se uglavnom vodi u medijima oko toga ko treba da piše tekst, šta on treba da sadrži i da li će biti dve ili jedna rezolucija. U slučaju da budu dve, u jednoj bi bila osuda zločina u Srebrenici, a u drugoj osuda svih zločina koji su se dogodili na teritoriji bivše SFRJ, a posebno zločina nad srpskim življem. Polemike se vode i oko toga da li će se u rezoluciji o Srebrenici pomenuti reč genocid

Pisanje je forma, a radi se o nekoliko rečenica. Nije problem u pisanju, već u tome da se obezbedi što veći broj poslanika koji će glasati za rezoluciju i na taj način poslati poruku i građanima Srbije i građanima Balkana da se svi zločini moraju osuditi, kao i zločin u Srebrenici kao jedan od najgnusnijih u novijoj istoriji”, kaže Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta.
Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba ZES u Skupštini Srbije, kaže da će se, kada budu završene najšire konsultacije sa političkim akterima, na sastanku šefova poslaničkih grupa i predsednika parlamenta dogovoriti ko će konkretno pisati tekst te deklaracije. Ona kaže da za sada još traje “ispitivanje” šta je najbolji sadržaj deklaracije.
„Ovo je vreme kada i građani, na neki način, učestvuju u toj raspravi koja je jako važna za Srbiju”, ističe Kolundžija. A građani ni ovog puta nemaju jedinstven stav o tome, kao uostalom i njihovi politički predstavnici u parlamentu.
Donošenje rezolucije o Srebrenici pretvorilo se u političku buvlju pijacu što ukazuje da smo se veoma malo promenili “Donošenje rezolucije o Srebrenici  pretvorilo se u političku buvlju pijacu što ukazuje da  smo se veoma malo promenili, i to je najporaznije za naše društvo. Ubistvo više od 8.000 Bošnjaka  u Srebrenici moramo da nazovemo pravim imenom, na isti onaj način na koji su  to učinili Međunarodni sud pravde i Evropski parlament u svojoj rezoluciji  od pre godinu dana“, smatra Čedomir Jovanović, lider LDP. Po njegovom mišljenju, stavovi tog suda, kao i Ervropskog parlamenta, ne mogu se relativizovati, “jer bismo time ugrozili političku odgovornost  koju imamo  prema sebi”. Jovanović se zalaže za “konstatovanje i osudu genocida”.
KVALIFIKACIJA ŠTETNA ZA RS
Istoričar Čedomir Antić na donošenje rezolucije o Srebrenici gleda, kako kaže, “kao na politički diletantizam sadašnje vlasti u Srbiji.” “Sama činjenica da je donošenje rezolucije pokrenuo predsednik Srbije na Dan Republike Srpske, govori o, u najmanju ruku, neprimerenosti tog čina. Posebno, ako imamo u vidu da je Republika Srpska već donela nekoliko dokumenata o osudi zločina u Srebrenici. Što se tiče kvalifikacija - zločin ili genocid, to uopšte nije važno, jer kvalifikacija je važna samo onima koji žele da ukinu Republiku Srpsku”, tvrdi Čedomir Antić. Sa stavom lidera LDP slažu se i predstavnici SVM i LSV, Laslo Varga i Marko Karadžić. Oni kažu da se i u presudi Međunarodnog suda pravde, kao i u rezoluciji Evropskog parlamenta, navodi da je u Srebrenici počinjen genocid, i da će, ukoliko toga ne bude u rezoluciji, uskratiti svoje glasove u skupštini.
I Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma najavljuje da će njegovi poslanici uskratiti svoje glasove, ali ukoliko se u tekstu rezolucije bude našao izraz „genocid“. Palma tvrdi da je zločina u Srebrenici bilo, kao što je bilo zločina nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, i da će poslanici njegove stranke prihvatiti rezoluciju u kojoj se osuđuju zločini svih naroda počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije.
„Ne možemo da osudimo Srbiju i srpski narod i kažemo da je bio genocid, a da istovremeno to nije bila akcija ’Oluja’, koju Hrvatska slavi kao državni praznik, a da to nije bio zločin u selu Kravice, gde je ubijeno stotinak civila, kao i zločin u Bratuncu ili bombardovanje mosta u Varvarinu. Ne možemo našim pokoljenjima ostaviti taj teret da su odgovorni za nešto što oni sami nisu počinili“, kaže Marković. On predlaže da i Hrvatska, BiH i Kosovo osude zločine nad srpskim narodom, istovremeno kad i Srbija.
„Mi podržavamo legitimnu inicijativu predsednika Borisa Tadića i očekujemo da donošenje deklaracije u Skupštini Srbije inicira osudu zločina u drugim zemljama u regionu“, kaže Branko Ružić, šef poslaničkog kluba SPS-a. Ružić ističe da je to pitanje „osetljivo, višedimenzionalno i zahteva vreme da se na adekvatan način demonstrira politička osuda zločina“.
„Voleo bih da se dogovorimo oko svake reči, tačke, zapete, zato što je to veoma osetljiva tema, jer se ne osvrće samo na prošlost, već obavezuje i za budućnost. Ili stavlja zid ili ga skida, i zato svi moramo da budemo saglasni oko toga. Bar smo se do sada usaglašavali oko teških pitanja“, kaže Ružić.
Srpska radikalna stranka pak tvrdi da ne učestvuje u pisanju rezolucije, i da u Srbiji ima drugih većih problema.
„Izgleda da ni u samoj vladajućoj koaliciji nisu načisto kako da sroče tu deklaraciju i koje termine da upotrebe. Radikali  ne učestvuju u tome, jer Srbija ima daleko veće probleme koje treba da rešava nego da sama sebi, preko te deklaracije o Srebrenici, vezuje omču oko vrata“, kaže Aleksandar Martinović, poslanik SRS u Skupštini Srbije.
Poslanici DSS-a i NS-a dostavili su Skupštini svoj predlog deklaracije o osudi svih ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, ali on, prema objašnjenju predsednice parlamenta, ne može biti stavljen na dnevni red, jer procedura nalaže najmanje 84 potpisa poslanika, dok je narodnjačka koalicija za svoj predlog podnela potpise 30 poslanika.
Ne možemo da osudimo Srbiju i srpski narod i kažemo da je bio genocid, a da istovremeno to nije bila akcija “Oluja”, koju Hrvatska slavi kao državni praznik Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS, kaže da bi se usvajanjem posebne deklaracije o Srebrenici apostrofirala uloga jedne strane u oružanim sukobima u BiH, čime se, po njegovom mišljenju, „ide na ruku onima koji prizivaju tu rezoluciju, a to su pre svega političari zemalja u okruženju, pa i nekih većih u Evropi“. Za njega je usvajanje dveju rezolucija - prve o Srebrenici i druge o srpskim žrtvama - „dvojako loše“.
U deklaraciji koju je predložila narodnjačka koalicija navodi se da Srbija ima „životni i istorijski interes da se rasvetle i osude svi ratni zločini počinjeni u novijoj istoriji Jugoslavije u kojima je srpski narod bio najveća žrtva“, kao i da Srbija kao prva po žrtvama mora biti prva u osudi svih zločina, bez pravljenja razlike po mestu zločina, veri ili nacionalnosti žrtava.
Oglasila se i američka zadužbina Studenica i njen predsednik Miroslav - Majk Đorđević, tražeći od Skupštine Srbije da ne usvaja rezoluciju o Srebrenici, već da parlamentima svih zemalja bivše SFRJ predloži da istovremeno usvoje isti tekst.
Pismo je dostavljeno poslanicima, predsedniku Srbije i ministru za dijasporu. Navodi se da bi se tim jedinstvenim dokumentom osudili svi zločini, a svaki parlament bi se izvinio za zločine koje su počinili pripadnici njihovih vojnih i drugih jedinica i pojedinci. Istovremeno, smatraju potpisnici pisma, usvajanjem posebne rezolucije o Srebrenici učinila bi se fatalna istorijska i nepravedna odluka, koja bi okrivila državu Srbiju i ceo srpski narod za tragediju u Srebrenici, a istovremeno takav gest bi bio jalov i ne bi doprineo trajnom pomirenju nekada zaraćenih strana.
Nada Kolundžija iz DS pak smatra da ne treba davati pravne kvalifikacije u tekstu rezolucije i ne želi da oročava vreme kada će rezolucija biti doneta.
„Postoje međunarodne institucije koje su se bavile time, a smisao naše rezolucije treba da bude osuda zločina, izražavanje saosećanja sa žrtvama i potvrda našeg stava da počinioci ne smeju ostati nekažnjeni. Ne bih vremenski oročavala donošenje rezolucija. Važno je da one budu usvojene sa najvećom mogućom podrškom“, kaže Kolundžija.
Oglasivši se nedavno ponovo po ovom pitanju, predsednik Srbije  založio se za što širi konsenzus pri usvajanju skupštinske rezolucije o Srebrenici, uz najširu podršku nevladinog sektora, kako bi osuda zločina bila odluka čitavog srpskog društva.
Po njegovom  mišljenju, potrebno je da “terminologija bude potpuno jasna u osudi zločina, kao i u saosećanju sa patnjom nevinih žrtava iz drugog naroda”. Predsednik smatra da su “jalove diskusije” u vezi s tim da li upotrebiti reč genocid ili ne, jer “parlament nije sud, da bi jedno, pre svega, vrednosno pitanje pretvorio u stručno-pravnu debatu.”

GENOCID U JEDNOJ OPŠTINI
Predrag Marković, istoričar, savetuje da se prilikom upotrebe reči u rezoluciji koristi reč zločin, jer bi korišćenje reči genocid bilo u suprotnosti sa definicijom tog pojma, koja podrazumeva uništavanje celog stanovništva jednog naroda, a „ovde je reč o lokalnom zločinu“. „Međunarodni sud pravde doneo je odluku da taj rat nije bio genocid, već da je genocida bilo u jednoj opštini. Reč je o tehnički preciziranom izrazu, a sama reč zločin ne umanjuje počinjeno“, tvrdi Marković.