POLOŽAJ ŽENA  U SRBIJI I DALJE ZAOSTAJE ZA EVROPSKIM STANDARDIMA

Borkinje u borbi za ravnopravnost

Ako ne pre, a ono redovno za 8. mart, međunarodni Dan žena, muškarci se po pravilu sete, osim ponekog poklona i cveta, da kažu da položaj žena u društvu nije dobar. Desilo se to i ovog, kao i prethodnih obeležavanja tog izvikanog i ženama omrznutog praznika. Omrznutog, pre svega, zbog toga što se njihovih prava sete upravo tom prigodom. To što u procesu tranzicije prve ostaju bez posla, što u dobu između 40 i 50 godina života postaju tehnološki višak, što ih i dalje malo ima na rukovodećim položajima u politici i parlamentima, što se za njih zbog porodičnog nasilja grade sigurne kuće, to obično biva primećeno nekako baš 8. marta

Tako je zamenik gradonačelnika Beograda, baš ovog 8. marta odlučio da bude velikodušan i beogradskim domaćicama obeća besplatan prevoz po gradu. Ministar zdravlja poručio je trudnicama i porodiljama da, ukoliko su im povređena prava prilikom lečenja, to prijave putem „belog telefona“ ili da se obrate zaštitniku prava pacijenata. Obećao je i da će im novac, koje budu dale u toku trudnoće ili posle porođaja, biti po hitnoj i ubrzanoj proceduri vraćen.
„Žene koje imaju decu zarađuju gotovo trećinu manje od muškaraca i još se suočavaju sa previše prepreka u pravljenju karijere“, navodi se u izveštaju Međunarodne konfederacije sindikata. U predočenom istraživanju vidi se da žene sa decom zarađuju prosečno 68 odsto primanja muškaraca, dok ukupno gledano one ostvaruju 74 odsto zarade muškaraca. Ovaj izveštaj predstavlja „poziv na akciju na svim nivoima“, poručila je Dajana Holand, predsednica Komiteta za žene pri Međunarodnoj konfederaciji sindikata.
„Žene koje imaju decu zarađuju gotovo trećinu manje od muškaraca i još se suočavaju sa previše prepreka u pravljenju karijere“, navodi se u izveštaju Međunarodne konfederacije sindikata U akciju je krenula i vlada indijskog premijera Singa, koja u drugom pokušaju želi da obezbedi trećinu poslaničkih mesta za žene u parlamentu. Vlada premijera Singa, koja je pobedila prošle godine na izborima, misli da će moći da se izbori da ženama u donjem domu, gde sada imaju 59 mesta, bude ustupljena trećina, odnosno 181 mesto od ukupno 545. Zastupljenost žena u gornjem domu parlamenta, kao i u regionalnim skupštinama takođe treba da poraste.
A u srpskom parlamentu i pored, reklo bi se, deklarativnog zalaganja pojedinih lidera,  broj žena u poslaničkim klupama nije se značajno povećao. One, za razliku od nastojanja indijskog premijera, od ukupnog broja narodnih predstavnika čine tek petinu. Izbor Slavice Đukić-Dejanović za predsednicu Skupštine ne znači istovremeno da se odnos našeg društva prema lepšem polu umnogome promenio. Ne znači čak ni to što na mestima potpredsednika Narodne skupštine sede još tri žene.
Koalicija Za evropsku Srbiju ima 26 žena od ukupno 79 poslanika, a koaliciju čine DS, LSV i SPO. Druga velika stranka te koalicije, G17 plus, od 23 mandata izdvojila je samo pet za poslanice. Koalicija DSS ima 21 mandat i 4 žene, Nova Srbija ima devet mandata i tri poslanice. Od 12 poslanika LDP-a, tri su žene, iako je neposredno pre održavanja izbora predsednica Političkog saveta LDP-a Vesna Pešić tvrdila da je važno voditi računa o tome da 30 odsto žena bude u parlamentu, „a naša stranka to i čini”.  Srpska napredna stranka, koja nije izlazila na izbore, ima 21 mandat i tri poslanice, dok Srpska radikalna stranka, posle odlaska sledbenika Tome Nikolića, ima 55 poslaničkih mesta, od čega je sada deset žena.
Socijalistička partija Srbije, koja ima 12 mandata, ima samo jednu poslanicu. Jednu ženu poslanika ima i Jedinstvena Srbija od tri poslanička mandata, dok njihov koalicioni partner  PUPS od pet poslanika nema nijednu poslanicu.
Kada je reč o manjinskim strankama, u Bošnjačkoj listi za evropski Sandžak oba mandata su pripala muškarcima, a ni u Sandžačkoj demokratskoj partiji od četiri mandata nijedno mesto nije dobila žena. Ista je situacija i sa mandatom Koalicije Albanaca Preševske doline. Situaciju donekle popravlja Mađarska koalicija, kod koje od četiri mandata jedan pripada ženi. Najpravednija je Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja ima pet mandata, pri čemu su dva u rukama žena.
“Iako smo se trudili da u svakom sazivu pokrajinskog parlamenta povećamo broj žena, nažalost, i danas je od ukupno 120 poslanika svega 17 poslanica”, kaže Šandor Egereši, predsednik Skupštine Vojvodine. On smatra da u Srbiji “iscrpljenoj procesima političke i ekonomske konsolidacije“, nema ekonomske sigurnosti, a time i ravnopravnosti polova, kao važne demokratske tekovine. Kaže da je više nezaposlenih žena nego muškaraca, da zauzimaju manje od trećine upravljačkih prava u privredi, a posebno u politici, što je pokazatelj potrebe za odlučniju borbu za stvaranje društva jednakih mogućnosti.
Natalija Mićunović, direktorka republičke Uprave za ravnopravnost polova, poziva na unapređenje rodne ravnopravnosti, pri čemu bi u tom procesu muškarci trebalo aktivno da učestvuju. I Skupština Srbije je uoči Nove godine usvojila više akata o sprečavanju diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti i slično. Potrebno je samo da se svi ti propisi počnu i primenjivati u praksi.  Dok se to ne dogodi, žene u Srbiji, koje  čine blizu 52 odsto od ukupnog broja stanovnika, i dalje će biti u neravnopravnom položaju. Da je tako, pokazuju podaci iz najistaknutijih naučnih institucija - Srpska akademija nauka u kojoj od 106 redovnih članova ima samo devet ženskih akademika, Beogradski univerzitet imao je samo jednu ženu rektora, a samo jedna žena bila je direktor Instituta u Vinči.
Izbor Slavice Đukić--Dejanović za pre-dsednicu Skupštine ne znači istovremeno da se odnos našeg društva prema lepšem polu umnogome promenio. Ne znači čak ni to što na mestima potpredsednika Narodne skupštine sede još tri žene Od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji, 54,3 odsto čine žene. One se teže zapošljavaju, trpeći pri tom diskriminaciju poslodavaca, a lakše bivaju otpuštene. Bez obzira na rezultate rada, teže napreduju u karijeri, pa je tako svega 26,8 odsto na menadžerskim i rukovodećim poslovima. “Samo jednu petinu direktorskih pozicija u preduzećima u Srbiji zauzimaju žene, a u svojstvu zastupnika preduzeća žene su zastupljene sa 23 odsto, dok se na čelnim pozicijama upravnih odbora nalazi tek 14 odsto žena”, navodi sociolog Marija Babović, jedan od istraživača ove problematike. Dodaje  da su plate žena za obavljanje poslova iste težine, uz iste kvalifikacije i kvalitet niže od primanja muškaraca.
Pored problema nezaposlenosti, žene se suočavaju i sa velikom nesigurnošću kada je u pitanju zadržavanje posla koji obavljaju. Prema podacima „Ženskog centra za ljudska prava”, jedna od posledica privatizacije jeste to da su žene prve koje gube radna mesta, posebno one na visokim pozicijama do kojih i ovako sporije i teže dolaze od muškaraca. Najveći broj žena je zaposlen u sektoru usluga i industrije gde su plate niže. Žene takođe masovno rade „na crno”, i to na poslovima gde im ne teče radni staž i gde nemaju zdravstveno osiguranje. Poseban vid diskriminacije trpe mlade žene od kojih se u oglasima zahteva da izgledaju privlačno, a nije redak slučaj da im poslodavci postavljaju pitanja o njihovim planovima za udaju i rađanje dece.
Žene koje ostaju bez posla kao „tehnološki viškovi” većinom imaju više od 40 godina. Najčešće nemaju mogućnost prekvalifikacije pa ih očekuju privremeni poslovi, poslovi bez ugovora o radu s minimalnim nadnicama. One se tretiraju kao jeftina, pasivna i potrošna radna snaga.
„Situacija je više nego nezadovoljavajuća. Bila sam zaposlena u državnoj firmi preko dvadeset godina, ali usled tranzicije i neuspele privatizacije otpuštena sam kao višak uz krajnje simboličnu nadoknadu”,  ističe četrdesettrogodišnja Marija Jevtić  iz Beograda, bivša radnica jedne fabrike u Rakovici. „Poslednjih šest godina promenila sam nekoliko poslova na kojima nisam imala nikakvu sigurnost, prolazilo je i po godinu dana da su me poslodavci vodili kao neprijavljenu radnicu, a kada bi me i prijavili to bi bilo na minimalnu platu, što će se, naravno, bitno odraziti na moju penziju”, priča Marija i dodaje da je posebno teško ženama srednjih godina da nađu zaposlenje, kao i da su im na raspolaganju nimalo laki fizički poslovi sa najnižom zaradom.
Da bi eliminisale rodnu neravnopravnost, neke evropske zemlje nazive zanimanja upotrebljavaju u  ženskom rodu. Bile su im potrebne decenije da se to prihvati, a sada takav pokušaj postoji  i u Srbiji.  Za sada postoje lekarke, direktorke i učiteljice, ali su manje popularni oblici sekretarka, psihologinja ili borkinja za ljudska prava. Većina oblika u ženskom rodu postoji u rečniku Matice srpske, ali nije odomaćena u svakodnevnom govoru, pa se građanima čini da se izrazi izmišljaju. U srpskom jeziku postoji od 200 do 300 oblika zanimanja u ženskom rodu, ali je opšteprihvaćeno nekoliko. Rečnik  Svenke Savić “Upotreba jezika na neseksistički način” trebalo bi da pomogne navikavanju da zanimanja koja obavljaju žene i u pisanom i u usmenom izražavanju imaju ženski oblik.