|
||||
|
USTAVNI SUD SRBIJE PROGLASIO NEUSTAVNIM DRAKONSKE KAZNE ZA MEDIJE Pad nedemokratskog Zakona
Ustavni sud Srbije odlučio je da nisu u saglasnosti sa Ustavom ni međunarodnim konvencijama izmene i dopune Zakona o javnom informisanju iz 2009. godine koje regulišu ko može biti osnivač javnog glasila, kao ni kaznene odredbe u tom propisu, odnosno odredbe ovog zakona koje su sadržane u članovima 4, 5, 6. Sud je ocenio da obaveza upisa u registar javnih glasila ne predstavlja povredu Ustava i međunarodnog prava, ali su neustavnom ocenjene odredbe koje upis u registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavanja. Odluka je doneta na zatvorenom delu sednice, posle javnog izlaganja sudije izvestioca Vesne Iić-Prelić, a odluke ocenjene kao neustavne prestaće da važe danom objavljivanja odluke suda u Službenom glasniku Srbije. KAZNE IZAZVALE AUTOCENZURU
Ustavni sud razmatrao je izmene i dopune Zakona o informisanju na predlog ombudsmana, kojima su osporene gotovo sve odredbe tog akta, a razmotrene su i tri inicijative građana. Ocenjeno je da nisu u skladu sa Ustavom i međunarodnim konvencijama odredbe zakona koje se odnose i na obavezivanje tužioca i suda da pokrenu postupak i izreknu kaznu javnom glasilu, kao i odredba prema kojoj samo domaće pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo. Prema mišljenju suda, odredba koja se odnosi na dostavljanje podataka iz registra nadležnom ministru ili poreskoj službi, ne može biti sporna, a nisu neustavne odredbe o raspolaganju prava, kao ni zabrana osnivanja glasila pod istim ili sličnim imenom u trajanju od godinu dana. Prema oceni suda, neustavne su i odredbe kojima se kršenje pretpostavke nevinosti i zaštite prava maloletnika tretiraju kao privredni prestup, jer po svojoj prirodi ne predstavljaju povredu privrednog i finansijskog poslovanja. NUNS: POZITIVNA ODLUKA UNS ĆE SE OBRATITI SUDU U STRAZBURU
Smajlovićeva je rekla da je izmenjeni zakon neustavan, da predstavlja element u zastrašivanju novinara i da su njime utvrđene kazne medijima koje su tolike da mogu ugasiti medij koji je napravio grešku. “Proćerdali smo godinu dana i nemamo razloga da budemo zadovoljni što su se sudije složile sa nama”, rekla je Smajlovićeva. Objasnila je da je medijska scena u Srbiji u iščekivanju odluke Ustavnog suda postala siromašnija, da je hiljadu novinara ostalo bez posla i da država nije pomogla medijima koji se gase. „Medijska scena u Srbiji u iščekivanju odluke Ustavnog suda postala je siromašnija, hiljadu novinara ostalo je bez posla, a država nije pomogla medijima koji se gase“, SVE ODREDBE DOVEDENE U PITANJEPoverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, kazao je da nema odredbe u izmenjenom Zakonu o informisanju koja nije dovedena u pitanje. Šabić je ocenio da je država trebalo da ima sluha za stručnu i medijsku javnost u Srbiji koje su ukazivale na neustavnost zakona. On je ukazao da ukoliko država bez ikakvog argumenta i uvažavanja mišljenja stručne javnosti bude usvajala zakone, to praktično znači da će se pravda uvek tražiti pred Ustavnim sudom ili u Strazburu. Zaštitnik građana Saša Janković osvrnuo se i na Zakon o elektronskim komunikacijama, kao još jedan sporan zakon kome su se usprotivila novinarska udruženja. Janković je ukazao da se tim zakonom narušava privatnost građana, jer se njime omogućava da se o svakom građaninu vodi baza podataka i da službe u to mogu da vrše uvid. Ombudsman je kazao da je dobio pritužbe od predstavnika nevladinog sektora i medijskih udruženja i najavio da će pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak o oceni ustavnosti tog zakona. Janković je podsetio da je u inicijativama koje su predate Ustavnom sudu osporene odredbe koje se odnose na ostvarivanje slobode medija i prava na svojinu, zabranu delatnosti, kao i na prenos i raspolaganja prava na javno glasilo, vođenje i upis u registar javnih glasila i novčane kazne. Janković je zatražio od Ustavnog suda i ocenu ustavnosti odredaba koje propisuju da samo domaće pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo, čime je pravo uskraćeno domaćim fizičkim i stranim fizičkim i pravnim licima protivno odredbama Ustava koji “svakom garantuje pravo” da osnuje javno glasilo. „SPECIJALNI ZAKON“Podsećamo da su, uprkos protivljenju novinarskih udruženja, kao i međunarodne i domaće stručne javnosti, poslanici Skupštine Srbije, 31. avgusta prošle godine, usvojili izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Po mnogima antievropski Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju usvojen je u Skupštini Srbije, jer je za njega glasalo 125 od ukupno 225 prisutnih poslanika i to nakon što je usvojen amandman SRS-a, kojim se ukida obavezan depozit za osnivanje medija, i zabrana rada medija u slučaju blokade računa duže od 90 dana. Od 44 amandmana koja su uložili opozicionari iz SRS-a, DSS-a, SNS-a i NS-a prihvaćen je samo jedan, koji je predložila Marina Toman (SRS). Opozicija je, inače, sve amandmane uložila na prvobitni predlog zakona, koji je kasnije i sama vlada korigovala svojim amandmanima. Taster „za“ pritislo je svih 78 poslanika iz poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, 24 poslanika G17 plus, PUPS-a, samostalni poslanici Jovan Damjanović i Vladan Batić i šestoro poslanika manjina (bez Rize Halimija koji nije bio u sali). Vladajućoj većini u pomoć priskočilo je deset poslanika LDP-a Čedomira Jovanovića. Usvojeni Predlog o izmenama i dopunama Zakona o informisanju podnela je stranka G17 plus, tako da su mnogi skloni da kažu da sve kritike na „antievropski akt i revanšizam prema medijima” idu na račun njenog predsednika Mlađana Dinkića. Mnogi smatraju da je to bio način da se Dinkić obračuna sa pojedinim medijima, protiv kojih često vodi i sudske parnice. Dinkić je rekao da će nov zakon sprečiti nelojalnu konkurenciju na medijskom tržištu, koja nastaje kada „pojedni mediji priče zasnivaju na lažima, a da će za opravdanu kritiku uvek biti mesta”. Predsednica UNS-a kaže da je ovaj zakon bio lična osveta jedne osobe prema jednom mediju. „Taj zakon je jedan specijalni zakon koji je prošle godine donesen kako bi se jedan ministar obračunao sa jednim novinama. I u međuvremenu te novine su ućutkane, one se sad bave ‘Farmom’, tog ministra ne diraju, a vlast je samo nastavila tim putem“, naglašava Smajlovićeva. NIJE BILO KONSULTACIJA SA STRUČNOM JAVNOŠĆUUstavni sud je rekao svoje. Zakon o informisanju donet prošlog avgusta nije usklađen sa Ustavom Srbije i nekim članovima Evropske konvencije o ljudskim pravima. Složićemo se da u našoj medijskoj sferi ima mnogo toga neprihvatljivog, što ne predstavlja samo kršenje postojećeg medijskog zakonodavstva nego i elementarnih pravila profesije sadržanim u kodeksima novinarske etike. Ono što se najviše zameralo ovom Zakonu bilo je uvođenje drakonskih kazni za poslovanje medija, ugrožavanje slobode javne reči, a nije bilo ni konsultacija sa stručnom javnošću. Ostaje da se vidi, kada odluka Ustavnog suda Srbije bude objavljena u Službenom glasniku, kakva će biti situacija na medijskom nebu. |
Neustavnim ocenjene odredbe koje upis u registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavanja, na obavezivanje tužioca i suda da pokrenu postupak i izreknu kaznu javnom glasilu, i ona prema kojoj samo domaće pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo
Sudija izvestilac Vesna Ilić-Prelić je, obrazlažući predlog odluke, navela, govoreći i o stavovima međunarodnih institucija, da kazne ne smeju biti takve da dovode u pitanje opstanak medija. „Još opasnije je“, rekla je Ilić-Prelić, ’’da previsoke, zastrašujuće kazne mogu da izazovu autocenzuru, tako da osnivač medija i novinar neće biti lišeni razmišljanja kakva im sankcija preti za ono što bi objavio’’. Ona je dodala da su izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju propisane pojedine kazne za privredne prestupe znatno više od maksimuma koji je određen Zakonom o privrednim prestupima, čime je narušeno načelo jedinstva pravnog poretka.
Predsednica Udruženja novinara Srbije, Ljiljana Smajlović, najavila je da će to udruženje od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu tražiti da se izjasni o odredbama izmena Zakona o informisanju koje Ustavni sud Srbije ne proglasi neustavnim.