VLADAN LUKIĆ, PREDSEDNIK FK CRVENA ZVEZDA

Zvezda mnogima smeta

Teške reči koje su jedno drugom putem medija uputili predsednici Partizana i Crvene zvezde naišle su na reakciju komesara za takmičenje Zajednice superligaša Branislava Delića, koji je od obojice zatražio zvanične izjave. O tom sukobu,  kao i o ostalim dešavanjima od svog dolaska na čelo našeg najtrofejnijeg kluba za “Akter” govori prvi čovek Zvezde.

Od kako je 26. maja prošle godine, izabran na mesto predsednika FK Crvena zvezda, proteklo je punih devet meseci. Vladan Lukić smatra da su kojim slučajem njegovi saradnici i on radili u idealnim uslovima, onda bi bio relativno zadovoljan postignutim rezultatima u tom periodu, kaže da uvek, normalno, može i bolje.
„Ali, ako se uzme u obzir u kakvim smo uslovima radili, kada se sagledaju sva podmetanja, sve opstrukcije i svi pritisci na koje smo nailazili, onda je ovo što smo uradili nešto što bih nazvao naučnom fantastikom. Zvezda iz 16 kola ima 14 pobeda, a na našem stadionu, što je možda još i bitnije, imamo prosečnu posetu od 16 do 17 hiljada po utakmici. Mislim da, od Drugog svetskog rata naovamo, samo dve ili tri sezone mogu da se porede sa ovom tekućom, kada je reč o prosečnom broju gledalaca. Ne pričam napamet, verujte mi. Ovaj naš prosek gledalaca je broj koji se približava najjačim stranim ligama. Bitno je naglasiti još nešto: na severnoj tribini možete da vidite i ljude sa malom decom. To je jedan od naših osnovnih ciljeva, da vratimo ljude fudbalu, da vratimo bezbednost, da vratimo poverenje. Mislim da smo na izuzetno dobrom putu.
“Mislim na predsednika našeg najvećeg konkurenta, gospodina Đurića. Često lične ambicije dovedu čoveka u situaciju da izgubi kriterijume i dostojanstvo, pa kada treba da pričaš o nekom ko ti je najozbiljniji protivnik, dozvoliš sebi da pričaš uličnim žargonom”
Koja je najteža odluka koju ste doneli kao predsednik FK Crvena zvezda?
Ne bih mogao da se odlučim. U Crvenoj zvezdi nema lakog dana. U Crvenoj zvezdi svakog dana imaš neki problem koji se izdvoji, koji je najteži, i nijedna odluka u tim situacijama nije nimalo naivna. Može neka naizgled bezazlena situacija da ostavi velike i ozbiljne posledice. U Zvezdi ne možeš da biraš malu i veliku utakmicu, niti mali i veliki problem. Jednostavno, u Zvezdi igraš svaku utakmicu sa 100 posto snage i svaki problem rešavaš sa maksimalnom ozbiljnošću. Ovde smo, u klubu, po ceo dan, od jutra do sutra.

Kakvi su to problemi sa kojima se najčešće suočavate?
Ranije uprave su pokazivale da nemaju nameru da se bave nečim što je bilo u prethodnom periodu. Ali, kada smo mi preuzeli upravu, smatrali smo da, kao odgovorni ljudi, ne možemo da se ponašamo kao da zastupamo sami sebe, već da zastupamo Zvezdu. Dugovi i problemi koje smo zatekli jesu dugovi i problemi Crvene zvezde, a ne tadašnje uprave, ili neke buduće uprave. Trudimo se, u granicama svojih mogućnosti, da rešavamo te probleme, ali kod ljudi kao da se pojavila neka histerija, pa žure da stanu u red kako bi što pre naplatili svoje obaveze. Sa te strane, trpimo ogromne pritiske i to može da bude vrlo neprijatno. Ali, sa druge strane, bili smo svesni u šta ulazimo. Taj osećaj, kada vidimo „zvezdaše“ zadovoljne posle utakmice, to nema cenu.

Šta vas je najprijatnije iznenadilo u Crvenoj zvezdi?
I zadovoljilo me je i iznenadilo to što smo svedoci jednog ozbiljnog, ponovnog okupljanja oko Crvene zvezde, jedne masovnosti koja, bogami, pevazilazi sredinu u kojoj živimo. Mada sam tako nešto priželjkivao, a i najavljivao u svom izbornom programu, ipak sam negde iznenađen da kod Srba i dalje postoje jake emocije prema Crvenoj zvezdi, da Srbi masovno podržavaju Crvenu zvezdu. Uzmite podatak da smo imali 25.000 navijača protiv Jagodine, a da je na svim ostalim utakmicama tog kola bilo ukupno 6.000 gledalaca. To je jasan pokazatelj da Srbi većinom podržavaju Crvenu zvezdu.

A šta vam je bilo najneprijatnije iznenađenje u ovih devet meseci?
Nekontrolisana zavist onih koji se takmiče sa Crvenom zvezdom. Ja se trudim da u svom radu afirmišem sredinu u kojoj radim i skoro nikada ne pominjem u negativnom kontekstu neku protivničku sredinu. Mi ostavljamo njima prostor da se sami izbore za svoje mesto pod kapom nebeskom. Mi ne funkcionišemo tako što rušimo druge da bismo sebe podigli. Smatramo da je nama naša snaga dovoljna da budemo perjanice, da budemo superiorni u poređenju sa našim protivnicima, a da ih ne urušavamo. Za druge klubove, međutim, nije dokazano da tako razmišljaju.

Na koga konkretno mislite?
Mislim na predsednika našeg najvećeg konkurenta, gospodina Đurića. Često lične ambicije dovedu čoveka u situaciju da izgubi kriterijume i dostojanstvo, pa kada treba da pričaš o nekom ko ti je najozbiljniji protivnik, dozvoliš sebi da pričaš uličnim žargonom. Mi to sebi nećemo dozvoliti, ali ćemo adekvatno odgovoriti na situaciju. Crvena zvezda nikada ne napada prva. Nismo kukali ni kada smo imali 25 bodova zaostatka u prošloj sezoni. Ja nisam bio deo te uprave, ali Zvezda je u toj teškoj situaciji, dok je raslo nezadovoljstvo, dok su rasli dugovi, sačuvala dostojanstvo. Trudili smo se da radom pronađemo izlazak iz krize, ne jureći alibi u protivnicima. E, sada, kada Crvena zvezda ima, po nekim procenama, tri puta jeftiniji tim od Partizana, a prva je na tabeli, to očigledno mnogima smeta.
“Mi smo iz više razloga protiv regionalne lige. Prvi razlog je bezbednost. Svaki čovek nam je bitan, brinemo o bezbednosti svakog gledaoca. A u takvoj ligi, bezbednost bi bila ogroman problem”
U finansijskom smislu, koliko Zvezda stoji bolje ili lošije nego kada ste je preuzeli?
Ako bismo posmatrali samo period od 26. maja do danas, onda je Zvezda pozitivno poslovala, sa ozbiljnim plusom. Ali, taj plus je daleko manji od minusa iz prethodnog perioda. Moraćemo na razne načine da polako smanjujemo  taj minus.

Koliko ćete se oslanjati na prodaju igrača?
Trudićemo se da ih prodamo što manje. Evo, mi smo i sada mogli da stvorimo atmosferu pijace, ali ipak se nismo zaleteli. Cene za igrače koje smo hteli da prodamo nisu bile dovoljno dobre da bismo ih prihvatili, a opet, igrače koji su bili u tom trenutku prioritet kluba i za koje su postojale ozbiljne ponude iz inostranstva, nismo želeli da prodajemo. Zato i nije prodat niko, jer nismo hteli ništa na silu. Lako je prodati igrača, teško je napraviti ozbiljan transfer.

Navijači su bili uzdržani na skupštini koja vas je izabrala za predsednika, ali su vam čestitali posle glasanja. Kako danas sarađujete sa njima?
Postoji normalna komunikacija među nama. Bilo mi je malo teško kada su ostali uzdržani, ali sam znao zašto su takvi. Dosta je skupština održano pre toga, uprave su se često menjale i svi su obećavali preporod i investicije, a to se nije dešavalo, pa je navijačima svaka priča zvučala isto. Nestajalo je poverenje sa njihove strane. Ja sam im odmah rekao: “Ljudi, vreme i dela će pokazati da li ja dobro radim ovaj posao, a vi ćete imati priliku da se opet izjasnite. Samo se nadam da ćete mi reći to jednim normalnim tonom, u normalnoj amosferi, kao ’zvezdašu’, i ako budete nezadovoljni, da barem na vreme odem i kupim kartu za tribine”.  I, tako se izgradilo poverenje u našem odnosu, na zadovoljstvo kluba, ali i sporta uopšte. Zbog toga je Crvena zvezda nešto što održava nivo lige, pa i smisao lige. Jer, koji je smisao lige kada na sedam utakmica imate ukupno šest hiljada gledalaca, a na jednoj, na Zvezdinoj utakmici, imate 20-22 hiljade ljudi?!

Ponovo se, u poslednje vreme, polemiše o regionalnoj ligi, koja bi okupila timove sa prostora nekadašnje SFRJ. Zašto ste protiv te ideje?
Nisam samo ja protiv. Drago mi je što vidim da je većina protiv te lige. Velika većina klubova u Srbiji izjasnila se protiv regionalne lige, samo su dva ili tri kluba bila za.

To, ipak, nije garancija da ta liga neće biti formirana. I u košarci je svojevremeno većina klubova bila protiv regionalnog takmičenja, ali ipak je nekoliko klubova nametnulo Jadransku ligu. Plašite li se takvog razvoja događaja?
Mislim da se to u fudbalu neće desiti. Mi smo iz više razloga protiv regionalne lige. Prvi razlog je bezbednost. Svaki čovek nam je bitan, brinemo o bezbednosti svakog gledaoca. A u takvoj ligi, bezbednost bi bila ogroman problem. Čitam neka poređenja koja uopšte ne stoje, na primer: Češka i Slovačka pregovaraju o zajedničkoj ligi. Pa, oni su se razdvojili uz šampanjac, nikada ratovali nisu jedni protiv drugih! A ovde je u međusobnim sukobima poginulo milion ljudi! U takvim okolnostima  i najmanja varnica može da dovede do tragedije! Zamislite koliko ima nedobronamernih ljudi koji će jedva dočekati takvu priliku! Uostalom, kakva je to liga u kojoj bi samo domaći navijači mogli da prisustvuju utakmici?! Nama navijači sada putuju po Srbiji, svakog vikenda se nešto dešava. Zato smo mi za srpsku ligu. Pored toga, ne želim više da gledam Srbiju poniženu. Mi smatramo da je Zvezda nacionalni simbol, nešto što čuva nacionalno dostojanstvo. Dok su drugi možda trgovali kako su hteli da trguju, vodeći računa samo o svojim interesima, mi to nećemo da radimo, iako bismo možda i našli ekonomski interes u nekakvoj regionalnoj ligi. Znate, okolne zemlje pokreću tužbe protiv Srbije, pričaju sve najgore o Srbima, a onda bi trebalo da razmišljamo o zajedničkom takmičenju. Da napravim jedno možda vulgarno poređenje: ne želim da budemo kao loše devojke koje idu od krila do krila kako bi se udale, a niko ih neće. Moramo da vratimo dostojanstvo Srbiji, pa i srpskom fudbalu. Mi smo u ovom regionu najveći, imamo najbolji kvalitet, imamo najbolju infrastrukturu, pa ako hoćete sa nama, hajde da vidimo kakve nam uslove nudite. A ne ovako, da mi pokrećemo tu priču. Iako je Dinamo rekao da je protiv regionalne lige, Hajduk je izjavuio da je protiv, “Torcida” je rekla da će prekinuti svaku utakmicu sa Srbima, “Bed blu bojsi” su se izjasnili da su protiv, mi kao da i dalje tražimo prostor da se dodvorimo nekome.
“Ranije uprave su pokazivale da nemaju nameru da se bave nečim što je bilo u prethodnom periodu. Ali, kada smo mi preuzeli upravu, smatrali smo da dugovi i problemi koje smo zatekli jesu dugovi i problemi Crvene zvezde, a ne tadašnje uprave, ili neke buduće uprave”
Ko onda forsira tu ideju u Srbiji?
To više nisu jugonostalgičari. To su interesne grupe, koje vide prolaz za svoje proizvode u jednoj takvoj priči. Postoji još jedna stvar, koja možda nije presudna, ali je nama veoma bitna i veoma je poštujemo: stav naših navijača. Oni su rekli da ne žele to takmičenje. Rekli su da će bodriti Zvezdu u svim utakmicama, osim u takvoj ligi. Ja ne želim da gledam navijače kako bojkotuju Zvezdu na nekoj utakmici. Pa, zbog čega Zvezda živi ako ne zbog onih 20.000 ljudi koji dođu da je gledaju?! Džaba da nas 50 popuni ložu i da se pravimo važni kako vodimo klub, ako imamo samo 500 navijača na stadionu. Nisam čovek koga bi takvo stanje moglo da zadovolji.

Koliko vam se, kao porodičnom čoveku, promenila svakodnevica od kada ste postali prvi čovek Zvezde?
Dosta. Sigurno je da moja porodica najviše ispašta zbog ovoga. I ono malo vremena što provodim kod kuće, često sam toliko umoran da nemam ni energije da se posvetim deci. Imam ćerku od 15 godina i sina od osam. Potreban sam im. Ali, potreban sam i Zvezdi. A deca su mi toliko veliki „zvezdaši“, da mi opraštaju to što sam ovoliko angažovan u klubu.

Koliko imate vremena za društveni život? Kada ste poslednji put gledali dobar film, predstavu, koncert?
Kao što sam već rekao, zaista nemam dovoljno slobodnog vremena zbog ovog posla. Ali, evo, reći ću vam šta je na mene ostavilo snažan emotivni utisak i šta će mu dugo ostati u sećanju. Sredinom januara bio sam na koncertu, ili priredbi ako hoćete, u “Ruskom domu” u Beogradu. Udruženje rusko-srpskog prijateljstva je, u saradnji sa ruskom i srpskom crkvom, ruskom ambasadom, Crvenom zvezdom i našim navijačima, dovelo decu sa Kosova, koja su priredila svoj program. To je bilo tako dirljivo, da su ljudi iz ruske ambasade skakali i pevali sa nama. Ništa lepše nisam video, ceo taj događaj ostavio je na mene neverovatan utisak.

Ko vodi računa o vašem oblačenju?
Supruga. Ona mi je odredila ukus, jer sam ja bio, iskreno, malo operisan od tih stvari.
Pazite da tužilac Slobodan Radovanović sada ne okrivi nju za onu čuvenu duksericu.
Nije isključeno... Pazim na oblačenje, jer sam svestan funkcije koju obavljam i kluba koji predstavljam, ali sam isto tako svestan da je ovo sportski klub i da sam ja sportski predsednik. Zna se da su stadioni mesta na kojima ljudi vole da se opuste i tako je svuda u svetu. Imate jednog Moratija, predsednika Intera, koji na utakmicu dođe u kariranoj košulji preko koje je navukao Interov dres i niko mu se ne smeje zbog toga.

Da li ste zaposlenima u klubu propisali pravila oblačenja?
Ne. Uopšte, svi moji saradnici imaju apsolutnu autonomiju u odlučivanju i radu. Sebe doživljavam kao neku vrstu kontrolora cele situacije. S tim što, kada dođemo u situaciju da loše poslujemo u segmentu u kojem su oni odgovorni, moraju da budu spremni na sankcije. Kao što postoje i nagrade kada se radi dobro. Tu smo uspostavili izuzetno dobar odnos, pa zato i imamo homogenu atmosferu, što je jedini način da se klub kao Zvezda drži. Ovo nije standardna priča, Zvezda ne može da funkcioniše kao klasično preduzeće, pa da danas, recimo, isplaniraš koliko ćeš dukserica da sašiješ i to je to. Ovde se svaki dan razlikuje od prethodnog dana.

Koliko je ljudi direktno pod vašom komandom?
Imam 15-20 ljudi koji su mi najbliži saradnici. Ali, dosta se krećem, po celom klubu, u kojem imamo 150 zaposlenih, tako da često dolazim u  kontakt sa većim brojem ljudi: i sa onim što čuva teren, i sa spremačicama, sa administracijom, sa računovodstvom... Trudim se da uvek osetim atmosferu u kolektivu, a ona može da se oseti, i pozitivna i negativna.

Da li ste strogi kao šef?
Mogu da kažem za sebe da sam dosta blag, ali mislim da sam i pravedan. Donosim i nepopularne odluke, ali koje su u interesu kluba. Nisam od onih koji su svakodnevno strogi. Dešava se da ljudi pogreše, normalno je, ljudi smo. Nekada i vidim kako greše, pa ih ipak pustim. Ali, greške nisu opasne ako ih ispravljate. Ako čovek odmah ispravi svoju grešku, to je onda u redu.