U beogradskoj čaršiji uveliko se šuška kako ljudi iz Partizana pre svake utakmice tajno premiraju Zvezdine protivnike, ne bi li ovi otkinuli koji bod “večitom rivalu” i omogućili “Parnom valjku” da ih prestigne na tabeli. Titula ipak vodi u Ligu šampiona, a samo tu je velika lova

Tek što je nastavljeno domaće fudbalsko prvenstvo, zaoštravanje odnosa između “večitih rivala” dostiglo je vrhunac. Partizan se oglasio saopštenjem povodom arbitraže na utakmici Zvezde i Jagodine, a “crveno--beli”  odmah odgovorili da komšije vode prljavu medijsku kampanju, plaćaju klubove, pa čak i sudije! Počeo je fudbalski rat koji se rasplamsao na obe strane brda.
Ako niste znali, pravilnikom je zabranjeno javno komentarisati suđenje na našim utakmicama. Svakome ko to učini, za početak preti novčana kazna, a ako to ponovi, sledi suspenzija. Nije uobičajeno, te zato i čudi zvanično saopštenje jednog kluba (Partizan) u kome se postavlja pitanje kriterijuma suđenja na utakmicama drugog kluba (Zvezda)?!
Nekad samo sportski rivalitet, danas čist biznis. A u biznisu, više nego u bilo kojoj drugoj oblasti, makijavelistički, cilj opravdava sredstvo. Biti prvi, ili onaj iza, ogromna je razlika. Finansijska, pre svega „Penale će početi da im sviraju i za mrki pogled u kaznenom prostoru“, moglo se čuti na stadionu Partizana. U Humskoj kažu da više neće  ćutati i da dižu glas protiv ovakvog suđenja. Tvrde da nisu usamljeni i da im se pridružilo još nekoliko klubova. Pored Jagodine, i čelnici Rada, OFK Beograda i BSK-a takođe tvrde da su oštećeni protiv Zvezde.  
Međutim, iz Ivanjice su još prošle godine stigle optužbe da im je protiv Partizana poništen čist gol, a njihov direktor je primetio da se “nešto oseća u vazduhu kad mali klubovi iz unutrašnjosti gostuju u Beogradu”. U Partizanu se, međutim, ne osećaju prozvanima teorijom da su sudije naklonjene velikim klubovima.
Nažalost, moram da primetim da se u ovoj našoj Jelen super ligi već unapred zna koji će se klubovi žaliti na suđenje protiv Zvezde, a koji protiv Partizana. Osim Vojvodine, ostali klubovi funkcionišu kao filijale “večitih rivala” po Srbiji. To se jednostavno zaključi kada se pogleda ko sedi u upravama tih klubova, ko izjavama “pljuje” po Zvezdi, a ko po Partizanu, kao i koji od dva velika kluba im pozajmljuje igrače. Broj ispostava “večitih” u društvu najboljih je, manje-više izjednačen.
Još po mnogo čemu liče Zvezda i Partizan, poput odraza u ogledalu.  Državni i režimski projekti, formirani su 1945.godine kao policijski, odnosno vojni klubovi. Osnovani za vreme druga Tita, mnogi su ih kasnije prozvali “Brozovim blizancima”. Nekad samo sportski rivalitet odavno je prevazišao te granice. Danas je u pitanju čist biznis. A u biznisu, više nego u bilo kojoj drugoj oblasti, makijavelistički, cilj opravdava sredstvo. Biti prvi, ili onaj iza, ogromna je razlika. Finansijska, pre svega.
U beogradskoj čaršiji uveliko se šuška kako ljudi iz Partizana pre svake utakmice tajno premiraju Zvezdine protivnike, ne bi li ovi otkinuli koji bod “večitom rivalu” i omogućili “Parnom valjku” da ih prestigne na tabeli. Titula ipak vodi u Ligu šampiona, a samo tu je velika lova.
Sećate li se one famozne, hoću-neću “zajedničke” reakcije ova dva kluba na Brankicu Stanković i „Insajder“?  Da ne bude kratko pamćenje, predsednici “večitih” su se samo pre nekoliko meseci pred kamerama grlili i ljubili pripremajući zajednički odgovor na teške optužbe. Na kraju nisu uspeli ni da se zajednički počešu tamo gde ih je zasvrbelo.
Ovih dana objavili su jedno drugom fudbalski rat. Nadam se ne onaj u kome će teći krv na stadionima, ali da će leteti perje, hoće!
Teške međusobne optužbe dva najveća srpska fudbalska kluba pokazuju i da isforsirani zajednički ručkovi čelnika tih klubova, zajednička saopštenja i akcije jednostavno nisu prirodno stanje. Jer svaka strast, a fudbal to jeste, ispunjena je netrpeljivošću i ljubomorom ka ljutom rivalu.
Setite se i one zamarajuće priče kako navijač Partizana podržava Zvezdu u Evropi, i obrnuto, Osim što su neiskrene, ovakve floskule brišu pravu suštinu fudbala. Da ne bude zabune, ovo je igra koja ne zna za mržnju, ali fudbal ne podrazumeva simpatije za rivala. Naročito ne za “večitog”.
Nema mesta licemerju, fudbal je borba, patnja i bes, tu o naklonosti nema govora. Jer, ma kako to zvučalo, u ovoj igri nema nerešenog ishoda, kada se podvlači crta, na kraju neko mora da izgubi. Ovde je u pitanju i priznanje da voliš da gledaš kako tvoj najveći rival gubi, te da ćeš sve učiniti da se to i desi. To je ljudski, ma koliko se nekom činila niska ta emocija, ona postoji i ne treba je se stideti.
Siguran sam da nas očekuju nova zaoštravanja na relaciji dva najveća srpska kluba. Proleće je tu, a borba za titulu je tek počela.