Oni koji su zagovornici ove ideje moraju da objasne ko će voditi takvu ligu, ko će delegirati sudije, kažnjavati prestupnike, kako će se ta liga popunjavati i ko će garantovati bezbednost

Regionalna fudbalska liga, da ili ne,  aktuelna je tema sportske javnosti svih bivših SFRJ republika. Nedavno su u Sloveniji zvanično započeti pregovori o formiranju lige u kojoj bi se ponovo sastali klubovi sa ex-Yu prostora. I dok, posle sastanka, čelnici komšijskih saveza mudro ćute bežeći od “vrućeg krompira”, naši vrlo rado govore na tu temu.  Kao da nama gori pod nogama. A upravo je suprotno.
Mnogo puta smo čuli i od susjeda da je naš fudbal bolji. Zaista, ovde je skoro sve po propisima, tek ponekad se nekom dune penal koji nije postojao, ali, ruku na srce,  mnogo manje  nameštamo, ekipe su nam kvalitetnije i igramo lepši fudbal.
I vodeći ljudi našeg saveza saopštili su da smo u prednosti u odnosu na okruženje. Kada je u pitanju klupski fudbal u zemljama slepaca na Balkanu, mi delimično vidimo na jedno oko.
Nek čelnici FSS-a nauče nešto od svojih kolega iz Košarkaškog saveza, koje ovih dana s pravom žele da napuste zajedničku NLB ligu. Narodski: “Daš dinar da uđeš u kolo, a dva da izađeš” Tako jednooki, red je da pogledamo preko tuđeg plota. Kako nogomet izgleda među nekadašnjim saplemenicima s kojima “treba” ponovo da pravimo ligu?
Meriti se sa Slovencima je sramotno, jer je tamo nogomet sport za one koji nemaju za skijanje. Karikiram, ali ta igra je tamo “preživela” uspehom reprezentacije, čiji su heroji „čefuri“,  kako pogrdno zovu sve koji nisu Slovenci. Liga im je slaba i sve se svodi na jeftinu zabavu.
Ma koliko napredovali na polju infrastrukture, i Hrvati su daleko od ozbiljne lige. Publike je malo, a  sumnjivih tipova koji bi da operu biografije ima u svakom klubu. Forsiranje domaćeg fudbala na HRT-u nije dalo rezultat. Drugim rečima, preslikano stanje u Srbiji, pa nije ni čudo što su uspesi u Evropi misaona imenica. Pre neki dan navijači zagrebačkog Dinama - Bed Blu Bojsi, uvredljivim transparentima poručili su da nikada neće pristali da njihov klub igra sa klubovima iz Srbije i Republike Srpske. Kao da su oni rado viđen gost kod nas.
U Bosni svako vuče na svoju stranu, visok procenat pobeda domaće ekipe pomešan je sa kukanjem na sudije iz drugog entiteta, a desi se i poneko ubistvo na tribinama. Novokomponovani timovi osvajaju titule, koristeći uspavanost nekadašnjih giganata.
U Crnoj Gori se ne zna šta je gore, tereni ili igra. Praćenje utakmice Mogrena u kasnu jesen u Budvi je doživljaj novog sporta – valjanja u blatu! Publike na prste jedne ruke, a klubovi u rukama kriminalaca. Ne bih više o njima.
Makedonci su uvek dobra prilika da se u onom nesrećnom Intertoto kupu napune džepovi kladioničara za grčka ostrva i ništa više. Talenata ima, ali beže glavom bez obzira, što je i razumljivo. Liga im je dno dna.
Šta bi se onda dobilo, a šta bi moglo da se izgubi? Na prvi pogled, izgleda da bi regionalna liga podigla kvalitet i vratila navijače na stadione. Međutim, da bi takva liga zaživela, ljudi koji vode saveze morali bi da stvore preduslove, pre svega, uspostavljanje zakonskih normi, izvanrednu organizaciju i odgovarajuću infrastrukturu, a prvi korak morao bi biti ozdravljenje svih nacionalnih liga.
Trenutno šest klubova iz nacionalnih liga bivše Jugoslavije igraju kvalifikacije za Ligu šampiona, a najmanje deset ih se bore za Ligu Evrope. Zajedničkom ligom nikad ne bismo dobili toliko učesnika. Šta onda paralelna liga donosi, osim par sponzora više i nešto veće gledanosti? Da li je to vredno rizika?
Oni koji su najveći zagovornici ove ideje moraju da objasne i ko će  voditi takvu ligu, ko će delegirati sudije, kažnjavati prestupnike, kako će se ta liga  popunjavati i ko će garantovati bezbednost.
Tu je i UEFA. Ništa se ne može bez saglasnosti Evropske kuće fudbala, koja ima svoje stroge kriterijume. Predsednik Platini je pozdravio ovu ideju, ali i on smatra da je neostvariva, jer je već bilo  pokušaja s takvim ligama na severu kontinenta, ali “skandinavski model” nije zaživeo. Pitanje termina je isto nerešivo, pošto su kalendari UEFA i FIFA gusto popunjeni i nema slobodnih termina.
Regionalna liga ipak zahteva ozbiljniju studiju. Do danas takvog nacrta nema. Ako se ne pristupi odgovorno, moglo bi se sve pretvoriti u veliku bruku.
Uostalom, nek čelnici FSS-a nauče nešto od svojih kolega iz Košarkaškog saveza, koje i ovih dana s pravom žele da napuste zajedničku NLB ligu. Narodski: “daš dinar da uđeš u kolo, a kasnije dva da izađeš”.
Zato, bolje neka “Zvezda” i “Partizan” nastave da pune stadione u Jagodini, Kuli, Subotici i Kragujevcu nego u  Širokom, Zrinjskom, Sesvetama, Zaprešiću ili Ptuju.