Izgleda da je miris prošlosti naš odbrambeni mehanizam, štit od lošeg fudbala, spaljene trave na terenima i devastiranih stadiona, evropskog dna i straha od avgustovske blamaže klubova ovih prostora

Tokom prve zvanične posete jednog hrvatskog predsednika Srbiji, Ivo Josipović i njegov kolega i domaćin Boris Tadić su, osim o politici i ekonomiji, u trenucima  dokonosti govorili i o sportu. “Ivo bolje igra fudbal od mene”, rekao je Tadić, na šta mu šef hrvatske države nije ostao dužan: „Da, ali Boris bolje igra košarku“. Njih dvojica su se nakon ove pošalice složili da bi formiranje regionalne fudbalske lige bila baš lepa, odnosno lijepa ideja. E pa, ako su predsednici to rekli, onda to mora da je sjajno. Šalim se, naravno.
Udarna vest u srpskim medijima bila je poruka dvojice lidera da je regionalna liga moguća i poželjna. U Hrvatskim – ni pomena o tome. Doduše, Josipović i Tadić bi, u skladu sa pokušajem da se odnosi približe kakvoj-takvoj normali, isto rekli i da su ih pitali za regionalnu ligu u badmintonu, ali zašto svakog leta samo kod nas ova priča dobije na značaju? Svakog leta talas ogorčenosti i frustracija zbog “žestokih” borbi sa timovima iz bivših sovjetskih republika, Luksenburžana i Maltežana u okviru pretkvalifikacija za kvalifikacije u baraž evropskih liga donese i priču o regionalnoj balkanskoj ligi. Valjda je miris prošlosti naš odbrambeni mehanizam, štit od lošeg fudbala, spaljene trave na terenima i devastiranih stadiona, evropskog dna i straha od avgustovske blamaže klubova ovih prostora. Valjda i jedni i drugi, užasnuti svojom golotinjom u večitom predvorju Evrope,  pomislimo kako je bilo lepo pobeđivati kao što smo nekad to činili zlatnih sedamdesetih. Mešavina nostalgije i nemogućnosti da se proguta realnost vodi nas u ovakva razmišljanja. Nije to želja da se krene napred, to je klasično idealizovanje prošlosti u tami surove tranzicije.
Ako mislite igrati taj nogomet, spremite se na najgore uvrede. Mešavina nostalgije i nemogućnosti da se proguta realnost vodi nas u ovakva razmišljanja. Nije to želja da se krene napred, to je klasično idealizovanje prošlosti u tami surove tranzicije Ako mene pitate, ja nisam pobornik regionalne lige, jer na tim stadionima je sve i počelo. Čemu forsirati nešto što u sebi sadrži toliko netrpeljivosti i mržnje? Zapitajte se ko bi od nas smeo da pusti ili povede dete na utakmicu protiv Hajduka ili Dinama? Kako bi se rešilo pitanje bezbednosti?  Ne slažem se da su pozitivna iskustva Jadranske lige u košarci primenjiva i na fudbal, jer čemu igra, ako na stadionu nema gostujućih navijača?  (Setite se finala NLB lige u Zagrebu, gde su se pojavila samo tri navijača Partizana, zamalo linčovana).
Ako mislite igrati taj nogomet, spremite se na najgore uvrede i prozivke sa tribina koje bi postale uobičajeni kolorit. Neko će reći da na Balkanu ne ubijaju reči već hladno oružje i nešto topliji kalašnjikov, ali bih ja na to samo citirao Njegoša. Uz to bih podsetio i da je na ulazu u Split, naše tenisere nedavno dočekao transparent: “Srbe na vrbe”.
Mnogo važnija su i tehnička pitanja. Ko bi vodio takmičenje? Neke mešovite komisije se ne bi nikada složile, baš kao ni balkanski političari bez međunarodnog tutora. I šta bi dobio šampion? Ako je to zahvalnica i prestiž koji traje par dana, onda takva liga nema svrhe. Dakle igra se, ili za pare kojih nema, ili za proboj u evro kupove, što Evropska kuća fudbala trenutno ne dozvoljava, iako bi lobiranje ozbiljnih ljudi imalo šansu na uspeh kod političke organizacije zvane UEFA. Problem je što svi eventualni akteri takvog takmičenja nisu na delu pokazali da su spremni za korak napred.
Svakako da mislim da je za Partizan ili Zvezdu bolje da vide kako je igrati u Sarajevu ili Zagrebu, nego po beogradskim opštinama, na iznajmljenim stadionima, ali „večiti“ su mogli u Zrenjanin, Kragujevac, Novi Pazar ili Niš, ni tamo više nije prijatno niti te čekaju sa bodovima na poslužavniku, kao nekad. Nemojte da pričate kako su pomenuti gradovi sami krivi jer ne igraju u srpskoj eliti. Dilovi, tumbanja, kontroverzni biznismeni i manjak para u opštinama iz unutrašnjosti u centralizovanoj Srbijici sprečavali su ih da ostanu u eliti ili se iste domognu. I to svi znaju i svi se prave ludi, a tako je već dobrih 20 godina. Mislim da je nama važnije i draže da dolaskom “večitih” na stadion “Čika Dača” dođe 15.000 gledalaca, nego koliko će istih biti na nekom “Koševu” ili “Kantridi”.
Čini mi se, srećom, da za sada ne postoji niti jasan stav, niti ljudi koji bi izneli čitav projekat. Svestan sam da će se verovatno jednom i to desiti, ali i ljudi će biti drugačiji, a ispariće valjda i krv što je natopila ovo naše nesrećno poluostrvo. Ipak, malo ko će od nas tome svedočiti. Do tada, drži se ti, Borise, košarke, ako već nemaš pametnija posla. Ivo izgleda bolje dribla nogom. I nostalgijom.