Kako se leče povrede kod sportista?

Sportisti najbolje znaju kako povrede umeju da budu bolne i dugtrajne. Često oporavak nije nimalo lak i može da bude jako mukotrpan. Nekada oporavak otežavaju i komplikacije koje tokom lečenja mogu da nastanu. A kada se sportisti povrede, rehabilitacija ima dva osnovna cilj:

• Kratkoročni;
• Dugoročni.

Kada je reč o kratkoročnim ciljevima rehabilitacija se vrši sa ciljem da se glob, mišić ili tetiva što pre nakon povrede oporave. U dugoročne ciljeve se ubrajaju sve rehebilitacije koje služe kako bi se sve nepravilnost izazvana povredama popravile i kako bi se pokreti vratili normalnom funkcionisanju. O ovome se posebno brine, pa je prevencija ključna kako bi se određene povrede sprečile. U takvim slučajevima fizikalna terapija morala bi da bude striktno propisana, ali i tako osmišljena da se tokom oporavka postepeno napreduje.

Koje su faze rehabilitacije sportiste?

Svaki sportista tokom rehabilitacije mora da prođe kroz određene faze kako bi se potpuno oporavio. Same faze zavise od procesa oporavka tkiva, a najpre mora da se razume priroda povrede i svi procesi koji u tkivu nastaju kako bi se napravio pravilan i dobar rehabilitacioni plan i program.

Najvažniji zadatak svakog fizioterapeuta koji je nadležan za rehabilitaciju sportiste jeste da se što pre organizam oporavi, a i da se procesi oporavka tkiva što više ubrzaju.

Rehabilitacioni program može da sadrži nekoliko sledećih faza. To su faze zapaljenja, zatim regeneracije i reparacije i na kraju faza formiranja ožiljka.

Prva rehabilitaciona faza – faza zapaljenja

Prva lokalna zapaljenska reakcija nastaje čim tkivo počne da se oporavlja od povrede. Ova faza nastaje uglavnom nekih 72 sata od same povrede. U početku bi trebalo na pravi način regulisati bol, a uz to i sprečiti dalje pogoršanje povrede. U ovoj fazi najbolje bi bilo da se pacijent podvrgne medikamentnim i fizikalnim terapijama.

Što se lekova tiče, najpre se daju lekovi protiv bolova kao i kreme i gelovi, a što se fizikalne terapije tiče povređeno tkivo se hladi i tako se smanjuje krvi podliv, hematom i otok. U slučaju da je povreda komplikovanija predviđa se i imobilizacija kako bi se sprečilo dalje pogoršanje.

Druga rehabilitaciona faza – faza regeneracije i reparacije

Formiranje kolagena se još i naziva druga faza, odnosno faza regeneracije i reparacije. Nakon povrede 48 sati je dovoljno da prođe kako bi ova faza započela, a može da traje i do mesec i po dana. Važno je čuvati pokretljivost i snagu mišića, dok je postepeno povećanje pokretljivosti mišića preporučljivo. Pomoću fizikalne terapije se jača lokalna cirkuacija da bi se proces regeneracije ubrzao, a u ovom periodu moguće je sprovoditi i kinezi terapiju.

Treća rehabilitaciona faza – faza formiranja ožiljka

Ožiljak se u ovoj fazi formira i sazreva, a snaga i izdržljivost mišića se povećava. Nakon završetka ove faze sportisti se vraćaju treninzima, a to i jest glavni cilj svake rehabilitacije. Nakon rehabilitacije sportisti moraju dobro da se osećaju, obim pokreta mora da bude pun, a snaga mišića adekvatna. Kod rehabilitacije sportskih povreda najvažnije je:

• Sprečiti nastanak bola i pojavu hematoma;
• Kontrolisati bol i sprečiti pogoršanje povreda;
• Očuvati obim i snagu mišića;
• Redovno praktikovati kinezi vežbe.