Kako se možete nositi sa svojim sindromom impostera? 

Statistike tvrde da sve veći broj ljudi, uključujući i brojne zaposlene na visokim pozicijama priznaju da imaju „sindrom impostera“.

Šta je sindrom impostera?

Imposter sindrom je fenomen u kome pojedinci sumnjaju u svoja dostignuća i napredak, osećajući se kao da su na ivici da budu izloženi, tj. osećaju se kao „prevaranti“. Ovaj sindrom je češći nego što mislite – često se plašimo da smo jedini koji doživljavamo sumnju u sebe, ali ćete se iznenaditi koliko se drugih ljudi oseća slično.

Dijagnoza sindroma impostera ima dodirnih tačaka sa NLP-om, a evo i zašto: 

Zamislite koje su to situacije kada se osećate kao prevarant

Ljudi mogu patiti od sindroma impostera na poslu, a da im istovremeno bude prilično lako da preuzmu upravljačku ili lidersku ulogu kod kuće ili u nekoj društvenoj aktivnosti. Ako je to slučaj, u NLP-u postoje neke tehnike koje vam omogućavaju da „pozajmite“ kvalitete u situaciji u kojoj se osećate opušteno i „prebacite ih“ u situaciju u kojoj se ne osećate tako. Ovo je izuzetno moćna i relativno jednostavna tehnika.

Šta su uzroci

Jedan izvršni rukovodilac je izjavio da oseća sindrom impostera, ali je kroz coaching otkrio da se on zapravo osećao ovako u situaciji kada je promovisan da upravlja dodatnim timom koji se specijalizovao za oblast u kojoj sam nije imao mnogo znanja. Sticanje više znanja i veština iz ove oblasti pomoglo je klijentu da shvati da uopšte nije varalica kako se prvobitno osećao.

Kako?

Isti klijent je shvatio da problem nije samo u nedostatku veština (koje poseduje njihov tim), već i u uverenju da je nedostatak ovih specifičnih veština učinio od njega lošeg menadžera. Sve ovo vodi nas do pitanja…

Zašto?

Otvaranje pitanja zašto u nešto verujemo je ključno u NLP treningu. Postojeći set veština ovog klijenta je već bio veoma tehnički, a promena verovanja sastojala se u tome da je rukovodstvo zaista naučilo da upravlja ljudima sa delimično raznolikim skupovima veština, jer liderstvo takođe obuhvata i upravljanje preko različitih funkcija.

Vrednosti su takođe polje koje potpada pod  „zašto“. Druga klijentkinja, koji je trdila da pati od sindroma impostera, takođe je otkrila duboku sumnju u hijerarhiju i mrzela je činjenicu da ima moć nad drugim zaposlenima. Ona je rekla da ceni jednakost i pravednost. Iako su ove vrednosti izgledale površno pozitivne, kasnije je priznala da je potiskivala uverenje da menadžeri predstavljaju megalomaniju. Uz pomoć coachinga, ona je došla do sledećeg saznanja: “Ja mogu biti ljubazan i pošten menadžer.“

Ko?

Neki drugi ljudi su tvrdili nešto mnogo dublje: „Ne osećam se kao da sam to ja, bio sam šokiran kada sam dobio unapređenje i to je čudan san!“

Dobri lideri moraju imati stepen poniznosti i humanosti – može biti čudno kada se stavi u poziciju moći i potrebno je vreme da se osoba navikne. Međutim, ako na nekom dubokom nivou osećate da vam nedostaje dozvola da budete u toj poziciji, ili smatrate da ne zaslužujete ono što imate – „Nisam dovoljno“ – možda je vreme da dublje zađete u vašu psihu koristeći neke naprednije pristupe od NLP-a ili terapije kako bi saznali koji su uzrozi toga, i ako je prikladno, prebacili to uverenje u sebe ili svoj identitet.

Ukoliko stvar nije u toj meri ozbiljna, uz pomoć coachinga možete uspeti da pronađete svrhu u onome što radite i da izgradite jače samopouzdanje koje će vam pomoći da se lakše nosite sa svime što vas snađe u životu.