Kako se uzgaja orah: Kalemljeni mogu da rode već u trećoj godini

Orah najbolje uspeva na nadmorskoj visini od 500 m, na dubokom, rastresitom, karbonatnom i nešto vlažnijem zemljištu. Podnosi niske temperature i do -30 stepeni, ali je jako osjetljiv na prolećne pozne mrazeve. Cvet strada već na temperaturi od -0,5 stepeni. Zato su glavna nastojanja stručnjaka već nekoliko decenija usmerena ka stvaranju poznih sorti, koje kasnije cvetaju.

U nastavku ovog članka se nalaze važni saveti za uzgoj oraha.

Oprašivanje i sadnja oraha

Voćke koje se redovno oprašuju vetrom, u koje spadaju i orasi, veoma retko posećuju insekti, jer za pčele imaju odbojan miris. Zato orah treba saditi na provetrenim mestima.

Danas postoji puno tipova i sorti oraha koji se međusobno oprašuju. Orah se može uspešno oprašivati i polenom sa istog stabla, kao i polenom susednih stabala iste sorte, pa i drugih sorti i tipova koji pripadaju istoj vrsti. Bez ozbira na to, stručnjaci tvrde da je bolje podizati zasade sa većim brojem sorti. Tako će se bolje podudarati vreme cvetanja kako muških tako i ženskih cvetova, a time su i oprašivanje i oplodnja sigurniji.

Za sadnju oraha koriste se kako vegetativne tako i generativne podloge. Na plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima vegetativne, a na zemljištima slabijih fizičkih osobina generativne podloge.

U proizvodnji sadnica koriste se sejanci raznih vrsta oraha, među kojim su se najbolje pokazale dve vrste:

Domaći orah (Juglans regia)

Na ovoj podlozi veoma dobro se razvijaju sve sorte oraha. Stablo dostiže srednju razvijenost, redovno i obilno rađa. Da bi se dobili dobri sejanci, potrebno je uzimati plodove sa bujnijih i prema suši i mrazu otpornijih stabala. Stabla na domaćem orahu zahtevaju rastresita i plodna zemljišta.

Crni orah (Juglans nigra)

Ova vrsta oraha predstavlja manje bujnu podlogu u odnosu na domaći orah, pa stabla na njoj ranije prorode, i dostižu manje razmere krošnje. Sa kvalitetnim sortama oraha podloga ima dobar afinitet, okalemljene sadnice se dobro razvijaju i dobro napreduju.

Na sadnici je najvažniji koren

Zbog generativnog razmnožavanja oraha, proizvodnja je masovna i teško se može držati pod kontrolom, zbog čega postoji veliko šarenilo sorti i raznih tipova. Prelaskom na kalemljenje oraha,  počele su da se  proizvode sadnice najboljih sorti i tipova koje počinju sa rodom već u trećoj ili četvrtoj godini, zbog čega je i zainteresovanost za uzgoj ove voćke sve veća.

Setvom plodova oraha direktno u semenište i njihovim kalemljenjem proizvode se sadnice sa izrazito razvijenom sržnom žilom, a sa veoma malo sitnih, obrastajućih žilica. Sadnice proizvedene na ovaj način teže se primaju, a ako se i prime, veoma sporo napreduju prvih nekoliko godina. Zbog toga, pri kupovini sadnica treba voditi računa o razvijenosti korena i korenovih dlačica. Sadnice treba nabavljati isključivo od proverenih proizvođača (instituta ili rasadnika), naročito ako se uzme u obzir visoka cena sadnica.

U slobodnom uzgoju, orah se gaji na rastojanju 10×7 do 10×10 metara. Ako su u pitanju bujnije sorte, razmak ide i do 12×10 m. Na jednom hektaru pravougaone sadnje može se zasaditi između 80 i 140 stabala oraha.

Đubrenje i zaštita oraha

Zaštita oraha sprovodi se kombinacijom fungicida i insekticida, uz obavezno zimsko prskanje. Osim toga, orah ima potrebe za vodom, i to u proseku po odraslom stablu oko 550 litara vode godišnje, ako se uzgaja u čistoj obradi zemljišta, dok se na tlu tipa ledina ili na zatravljenoj površini količina povećava za 10 procenata. Zbog nedostatka vlage i visokih temperatura vazduha, lišće oraha može da pretrpi velika oštećenja.

Od mineralnih elemenata, orahu su najpotrebniji azot, kalijum i kalcijum. Međutim, dobar deo usvojenih materija vraća se u zemljište otpadanjem i mineralizacijom organa biljke. Pri tome, potrebno je naglasiti da najveću masu među elementima koji se iznose sa plodovima čini azot. Godišnje potrebe iznose oko 6,5 kilograma azota po stablu odraslog  drveta.