Kako sedenje utiče na zdravlje?

Neki ljudi provedu i više od osam sati u sedećem položaju, što zaista može da utiče na ceo organizam. Saznaćemo danas kako sedenje utiče na vaše zdravlje i šta sve možete uraditi da biste izbegli štetne efekte sedenja.

Sve više je ljudi koji svoje radno vreme provode u zatvorenom prostoru, radeći za kompijuterom. Ova aktivnost može ostaviti posledice na zdravlje. Što više vremena provodite sedeći, više negativnijih posledica ima.

kancelarija stolice

Iako većina misli da je fizička aktivnost u obliku šetnje ili treninga dovoljna, varaju se. Potrebno je raditi male stvari koje će organizam opomenuti da se ne uspava. Čak ni preporučenih par treninga nedeljno  neće biti od velike pomoći ukoliko svo ostalo vreme provodite na stolici.

Znamo da ste umorni od posla kada dođete kući i jedva čekate da malo sednete da se odmorite, ali to nije preporučljivo za zdravlje vašeg organizma.

Otkrivamo vam činjenice o sedenju idajemo vam najbolje savete da “probudite” svoje telo.

Šta se dešava kada dugo sedimo?

Sedenje deluje kao normalno stanje, ali zapravo ono utiče na to da se telo opusti potpuno. To dovodi do isključenja brojnih bioliških procesa. Telo postaje manje efikasno, jer se ništa ne dešava.

Da li vam se čini da ste gladni kada dugo sedite? Da li posežete za grickalicama dok radite ili gledate televizor?

Postavite sebi jedno pitanje koje će promeniti vaše navike: Šta sve možete da radite stojeći, a do sada ste sedeli dok ste te stvari radili?

Izaberite neku aktivnost koja je svakodnevna, na primer, užinajte stojeći, popijte kafu dok stojite ili pogledajte omiljenu emisiju dok šetate po sobi ili stojite. Probajte, prvih par dana biće čudno, ali će vašem telu mnogo značiti uvođenje drugačijih navika.

Pazite na srce

Prvi zdravstveni problem koji nastaju zbog predugog sedenja jesu bolesti srca. Usled premalo kretanja, mišići ne sagorevaju dovoljno masti, pa krv protiče mnogo teže nego u aktivnom stanju. Dešava se da masne kiseline zapuše krvotok, a samim tim i srce. Moguć je visok pritisak i povišen holesterol.

Ljudi koji sede više nego što bi trebalo, imaju dvostruko veće šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti.

Problem nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno prirodnih antioksidansa, a antioksidansi su najbitniji kada govorimo o odstranjivanju ćelija koje mogu biti uzročnici nekog oblika raka.

Bolovi u leđima i vratu

Ako mnogo sedite, znate i sami kako možete brzo da se ukočite. Bole vas ramena, vrat i donji deo leđa. Nekad vam se vrti u glavi. Sedenje utiče na protok krvi u mozak i imate osećaj da nemate dovoljno vazduha. Ovaj osećaj može da stvara usporenost i umor koji nije uslovljen fizičkim radom, već mentalnim. Telo se trudi da radi normalno, ali u tom položaju jednostavno ne može, pa se može desiti da budete jako umorni i da vam se prispava.

Morate da pazite na vrat, i da se trudite da sedite pravilno, koliko god da je to moguće. Savetujemo masaže bar jednom nedeljno kako ne bi došlo do trajnog poremećaja vratnih pršljenova i čestih upala leđa i vrata. Čest je bol u leđima. Ljudi koji dugo sede kažu das u se već navikli na taj bol i da je neprijatnost u leđima uvek prisutna.

Koliko god da imate godite, zapamtite da telo sve pamti i da će sigurno zapamtiti sve vaše nepravilne položaje, savetuje profesor doktor Radivoj Brdar koji radi u ambulanti za fizikalnu terapiju na Čukarici.

Već u tridesetim godinama javljaju se prvi problem, a sve što ste stariji, oni su naglašeniji i komplikovaniji.

Bolovi u nogama

Bolovi u nogama u najčešći i prvi se javljaju kada je dugo sedenje u pitanju.Cirkulacija krvi je dosta usporena i otežana. Ovi problem mogu se javljati i kod mladih osoba.

Zadebljane, plave vene na nogama nikako nisu privlačne, a bol je užasno neprijatan. Najopasnije što može da se desi u ovom slučaju jeste pojava tromba koja ozbiljno ugrožava zdravlje.

Težina u nogama, otečeni gležnjevi, utnulost i unutrašnji svrab prvi su od znakova da imate problem sa proširenim venama.

Bolovi u nogama su rešivi kada su u početnom stadiumu. Više se krećite, šetajte, smanjite telesnu težinu, nemojte nositi uske čarape, zaboravite na nezdrave grickalice i smanjite cigarete ukoliko ne možete da ih skroz ostavite.

Kada govorimo o prirodnim sastojcima koji mogu da pomognu u otklanjanju ovog problema, divlji kesten pomaze kod prosirenih vena i ispucalih kapilara.

Gojaznost

Nedovoljna pokretljivost i mnogo sedenja dovode do toga da se ljudi ugoje. Ukoliko vas zdravstveni razlozi nisu dovoljno prodrmali da ustanete sa stolici, narušavanje fizičkog izgleda pri sedenju sigurno hoće.

Mršavljenje može biti dugotrajan proces, ali morate naći najbolji način za mršavljenje za svoje telo. Zdrava ishrana i više kretanja svakako će vam pomoći da smršate. Polako, ali sigurno. Brze, agresivne dijete nisu rešenje za ljude koji mnogo sede, jer će im to više odmoći nego pomoći.

Savetujemo da na poslu, dok sedite, grickate nešto što je zdravo. Orašasti plodovi, bademi, neslani kirkiriki ili orasi mogu da vas zasite, i da vam daju dovoljno energije. Pijte mnogo vode, voda vam je neophodna za čitav organizam.

Kada ste kod kuće i odmarate na vašoj sofi, izbegnite slatkiše kad god možete. Ustanite, napravite napitak ili ukusnu poslasticu od voća. Korak, po korak, vaše navike će se postepeno menjati i videćete kako ćete se osećati bolje.

Više energije, više osmeha, više zdravlja.

Kako se pravilno sedi?

Da li se sećate kako su nas u osnovnoj školi učili da pravilno sedimo? Samo retki su ovo znanje usvojili i poštovali tokom čitavog života. Ljudi uglavnom sede onako kako im je najudobnije, da bi što duže izdržali, jer sedenje može biti vrlo neudobno.

Ljudsko telo nije napravljeno da sedi u stolici po ceo dan. Lakše je stojati čitavog dana, nego sedeti. Ako ne verujete, probajte. Kada stojite, cirkulacija niz kičmu je omogućena i telo normalno funkcioniše, dok je kod sedenja cirkulacija otežana.

Na koji način možete da smanjite bolove u donjem delu leđa?

Ukoliko sedite za kompjuterom, nadamo se da imate stolicu koja je predviđena za taj posao. Ukoliko to nije tako, i smatrate da vam je ta stolica problem, onda pod hitno morate da nabavite ortopedsko jastuče koje će vam omogućiti da kičma bude u pravilnom položaju. Stavite jastuče iza leđa i biće mnogo bolje. Obožavaćete vaše jastuče!

Dok sedite, pogledajte na sat. Na svakih pola sata ustanite i prošetajte. Par minuta biće sasvim dovoljno da pokrenete telo. Popijte malo vode ili izađite na vazduh.

Gde se nalaze vaši kukovi dok sedite?

Oni bi trebalo da budu što bliže naslonu. Trudite se da vam stopala budu uvek na podu i da stoje ravno. Ukoliko imate naslon za ruke na stolici, podesite ga tako da vam ramena uvek budu opuštena, da se ne grče.

Ukoliko ipak ne sedite za računarom u kancelariji, obratite pažnju da sedite uspravno, jer tako neće biti pritiska na vratu, lakše ćete disati i glava će vam biti “trezvenija”. Potrebna vam je koncentracija i pažnja prilikom rada, a vazduh i pravilno disanje će vam zaista mnogo pomoći u tome.

Kičma je naš jedini oslonac, moramo je čuvati.

Ukoliko sedite pogrbljeno jer smatrate da je tako udobnije i prirodnije, a imate slabe mišiće na stomaku, rizikujete da se vaša kičma iskrivi, ali može doći i do raznih povreda tokom godina.

Takođe, morate da pripazite na vid. Ako ste ispred računara ili ako čitate knjigu, naprezanje očiju dovodi do slabljenja vida. Ko koristite monitor dok sedite, postavite ga na udaljenost vaše ruke. Ako je u pitanju knjiga, ne približavajte je mnogo ka licu.

Potrebna je određena daljina, kako se vaše oči ne bi preterano umarale. Svetlost u prostoriji je izuzetno važna, pa obratite pažnju da uvek ima dovoljno svetlosti kada nešto radite. Ukoliko vas često glava boli, a pravilno sedite, ispitajte vašu dioptriju i ukoliko je imate, nosite naočare, kako bi vam bilo lakše i kako ne bi dolazilo do iznenadnih bolova u predelu očiju i glave.

Uticaj sedenja na fizičko i psihičko zdravlje

Osim što može uticati na pogoršanje zdravlja, predugo sedenje utiče na psihu.

Da li vam se dešava da odjednom postajete nervozni dok sedite, bez ikakvog posebnog razloga?

Vrlo je važno u kakvom prostoru sedite. Pročistite ga, neka vazduh cirkuliše kroz sobu ili kancelariju. Neka vam bude prijatno, kako biste sa lakoćom mogli da se fokusirate na posao ili na nešto drugo čime se bavite dok sedite. Neka vaš radni sto bude okružen stvarima koje volite i koje vas motivišu. Ne treba vam mnogo predmeta na stolu koji će vas zatrpati, samo par sitnica zbog kojih ćete se vi osećati bolje.

Redovno čistite vašu stolicu i radni sto, jer tu se nakupljaju mnoge bakterije i prašina svakoga dana. Ne zaboravite, vi to udišete svakoga dana po nekoliko sati.

Stručnjaci su otkrili da sedenje povećava rizik od čak 14 bolesti: srčanih bolesti, pojave kancera, bolesti pluća i disajnih puteva, bolesti jetre i želuca, pojave čira u stomaku, mišićno koštanih bolesti, depresije, nervnih poremećaja..

Bitno je da se što više krećemo i da ne sedimo mnogo. Ukoliko već moramo, pauze su obavezne i fizička aktivnost je obavezna.

Provodite vreme u prirodi, trčite, igrajte se sa decom ili sa ljubimcima.

Depresija se javlja u svim dobima, pa je zbog toga bitno da vaše okruženje bude pozitivno i da uvek nađete motivaciju da ustanete, prošetate, vežbate, pojedete nešto zdravo.

Pazite na svoje zdravlje u svakom trenutku. Nema veze koliko imate godina, poslušajte naše savete već dana i uradite sve da manje sedite, kako ne bi došlo do nastanka bolesti koje sedenje može da proizvede.

Budite uvek u pripravnosti i trudite se da položaj vašeg tela bude pravilan. Ponavljajte što češće vežbe, i ustajanje na svakih pola sata, kako bi vam to postal rutina i nešto normalno što će vas na kratko resetovati.

Videćete kako je lako živeti zdravo i opušteno, videćete kako možete da spasete vaše telo od negativnih uticaja sedenja i kako ćete uživati kada bol nestane.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *